audiovizuelni izvori – Page 3 – Digitalna istorija

Goran Polak, Stražarni lopov. Kratke priče o izgubljenoj generaciji, o Rock’n’Rollu i o odrastanju u državi sa šest republika, <http://strazarni-lopov.blogspot.com> (12. VIII 2015).

Sajt Stražarni lopov autora Gorana Polaka iz Zagreba predstavlja veoma važan i bogat izvor svedočanstava i izvornih dokumenata o popularnoj kulturi Jugoslavije u poslednjih par decenija postojanja zajedničke države. Ovde se u formi bloga već pet godina redovno objavljuju zanimljivi prilozi propraćeni mnoštvom autentičnih dokumenata – fotografijima, plakatima, audio i video snimcima, radio emisijama, skeniranim ulaznicama koncerata, isečcima iz štampe, itd. Iako tematski opseg uglavnom uključuje pank i alternativnu rok muziku, pažljiviji posetioci će brzo doći do zaključka da je reč o zaista prvorazrednoj lokaciji za razumevanje višeslojnih fenomena važnih za izučavanja kulture mladih u socijalističkoj Jugoslaviji. Postovi poput Rok koncerti u Jugoslaviji (1975-1983), Mi djeca s perona 6 (1980-1982), Mali kavez – Brno – Blato, Utopija – Pank turneje u Jugoslaviji 1983/87, 400 dana u Beogradu (o služenju vojnok roka), Dee-Dee, Moj djed i Drago Mlinarec, Diznilend u Ulici socijalističke revolucije, Paket Aranžman, kao i mnogi drugi, osim veoma lepog stila sa kojim su pisani, brojnim prilozima, ali svakako i velikim odzivom posetilaca sajta, čije reakcije i prilozi u interakcijama dodatno obogaćuju sadržaj, upućuju Stražarnog lopova na nezaobilaznu lokaciju, ne samo za generacijski i kulturološki blisku publiku rasejanu širom planete, već i na istraživače koji u potrazi za izvornom građom za predmetno-hronološki okvir sadržan na stranicama ovog sajta još uvek nemaju zadovoljavajući pristup dokumentima u zvaničnim arhivima. Ovi tim pre jer je interesovanje za istraživanja popularne kulture Jugoslavije uveliko prošireno i van jezičkog područja bivše zemlje.

Slobodan Mandić, 12. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 118-119.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Preporuka za dalje čitanje:

GORAN POLAK: ‘Moja kolekcija snimki Iggyja Popa najveća je na svijetu’, u: Nacional, 04.09.2021.

Stevan Kragujević – život i delo

February 3, 2021April 30, 2021 admin

Stevan Kragujević – život i delo

Stevan Kragujević – život i delo, <http://www.stevankragujevic.com> (17. VIII 2015).

Osim legata koji se čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda, Istorijskom arhivu Sente i u Muzeju istorije Jugoslavije, život i delo poznatog jugoslovenskog i srpskog fotoumetnika i fotoreportera Stevana Kragujevića (1922-2002) moguće je bliže upoznati i uvidom u sadržaj ovog sajta, a zaslugom njegove kćerke Tanje Kragujević. Nakon uvodne stranice koja sadrži nekoliko kratkih informacija o Stevanu Kragujeviću, o autorskim pravima njegove zaostavštine, kao i link ka odrednici na Vikipediji, posetioci mogu ući u dubinu prezentacije putem dinamičnog, vertikalno položenog linka sa dasne strane ekrana. Dalja navigacija sajtom je veoma jednostavna – na levoj strani nalazi se meni koji vodi ka glavnom odeljku Delo – foto galerija, gde je grupisano nekoliko reprezentativnih celina: Fotoantologija; Dan oslobođenja Sente 1944; Senta, dan poplave 1970; Stari Beograd; Beograd, susret epoha; Beograd XX vek, Stevan u Beogradu; Galerija poznatih. Ispod je posetiocima dat i veoma iscrpan popis preporučenih linkova. Pregledno i jednostavno, sa brižljivo odabranim prezentovanim fotomaterijalom, ovaj sajt na adekvatan način daje mogućnost upoznavanja sa umetnikom koji je svojim bogatim delom sačinio jedinstvenu dokumentarnu hronologiju o razvoju Jugoslavije, svedočeći, kao fotoreporter, o svim značajnim dogaćajima iz politike, kulture, umetnosti i sporta.

Slobodan Mandić, 17. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 118.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Некрополь российского научного зарубежья

February 2, 2021February 24, 2021 admin

Некрополь российского научного зарубежья

Марина Ю. Сорокина, Наталья Ю. Масоликова, Некрополь российского научного зарубежья, <http://www.russiangrave.ru> (20. IV 2015).

Obzirom na kolosalni značaj koji je ruska emigracija ostvarila na ovim prostorima u mnogim oblastima intelektualnog rada u perioduizmeđu dva svetska rata, prezentacija projekta posvećenog istraživanju ruske naučne dijaspore svakako će pobuditi značajnu pažnju domaće publike. Autorke projekta, saradnice Doma ruske dijaspore Aleksandra Solženjicina iz Moskve, koncipirale su sajt na veoma jednostavan i pregledan način. Osnovu prezentacije čine biografski rečnik ruske naučne dijaspore i baza fotografija grobova ruskih naučnika rasutih širom sveta. Opcija napredne pretrage pruža mogućnost jednostavnog pronalaska željene ličnosti, ili fotografije groba. Među stotinama naučnika koji su do sada uvršteni u bazu, veoma je jednostavno identifikovati one koji su veliki ili značajan deo svog profesionalnog angažmana ostvarili u Beogradu ili nekom drugom mestu Kraljevine Jugoslavije.Određen vid sentimentalnog pristupa temi autorke su iskazale ostavljajući mogućnost posetiocima sajta da odaju poštu preminulim naučnicima tako što će položiti virtuelni buket cveća, ili ostaviti lični zapis ispod fotografije njihovog groba. Brojač posetioca sajta na naslovnoj strani očekivano pokazuje značajan broj pristupa, ne samo iz Rusije, već i iz najudaljenijih krajeva sveta.

Slobodan Mandić, 20. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 167-168.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

Pretraga slika Istorijskog arhiva Beograda

February 1, 2021May 24, 2021 admin

Istorijski arhiv Beograda, ”Pretraga slika Istorijskog arhiva Beograda”

Istorijski arhiv Beograda, ”Pretraga slika Istorijskog arhiva Beograda”, u: Pretraga fondova i zbirki, <http://www.arhiv-beograda.org/index.php/rs/fondovi-i-zbirke/pretraga-fondova> (14. V 2014).

Unapređena internet prezentacija Istorijskog arhiva Beograda, puštena u pogon početkom maja 2014. godine, u odeljku Fondovi i zbirke posetiocima daje i mogućnost pretrage arhivske građe preko Janus pretraživača (poput Gugla), u okviru koga postoji i izdvojena pretraga vizuelnog materijala u sekciji Slike. Iz 518 fondova i zbirki, i 98116 zapisa unetih u bazu, korisnici mogu dobiti informacije i za 3244 slikovna zapisa, od kojih je preko 1600 sa digitalnom kopijom dokumenta. Pretraga slika se vrši u polju Sadržaj gde se može koristiti cela reč, deo reči, ili dve reči spojene znakom (+), a filter omogućava izlistavanje rezultata sa digitalnom kopijom. Baziran na ISAD(g) međunarodnom standardu za opis arhivske građe, svaki dokument je opisan u nekoliko polja (signatura, nivo, naslov, količina, nastanak, sadržaj), a digitalna kopija je data u linkovanom polju sa nazivom Dodatak. Ovde treba istaći i da je ovo redak, ako ne i jedinstven slučaj, da na sajtovima naših arhiva postoje opisi, tj. informacije o arhivskoj građi do nivoa dokumenta. Sa mogućnosti pristupa informacijama o arhivskoj građi, digitalnim kopijama fotografija i vizuelnom materijalu iz svojih fondova i zbirki, Istorijski arhiv Beograda svim zainteresovanim korisnicma pruža dodatni oblik upoznavanja sa bogatstvima koje čuva u svojim depoima, a time vrši i veoma važnu funkciju promovisanja svoje delatnosti putem savremenih tehnologija.

Slobodan Mandić, 14. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 159.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159.

Evropski kontekst srpskog nadrealizma

January 31, 2021February 24, 2021 admin

Evropski kontekst srpskog nadrealizma

Aleksandra Mirčić (Autor projekta), Evropski kontekst srpskog nadrealizma, <http://nadrealizam.rs> (15. V 2014).

Osnovna ideja projekta Evropski kontekst srpskog nadrealizma jeste da se što stručnije i u najobuhvatnijem vidu iskoriste kapaciteti koje pružaju zbirke, fondovi, arhivi i biblioteke koje čuvaju umetnička dela ili dokumentaciju vezanu za nadrealizam. Glavni cilj projekta je podsticanje istraživanja, prikupljanje i prezentacija celokupne kulturne baštine vezane za srpski i evropski nadrealizam na jedno mesto, sa posebnim akcentom na istraživanju, edukaciji i komunikaciji. Pokrenut od strane stručnjaka iz Muzeja savremene umetnosti, u projekat su uključene i druge relevantne institucije u Srbiji koje čuvaju umetnička dela ili se bave istraživanjem nadrealizma. Osim polja za pretragu, navigacija kroz veoma bogat sadržaj sajta (tekstovi, fotografije, arhivska građa, časopisi, knjige i druge publikacije) je olakšana preglednošću i dizajnom prezentacije. Osnovne sekcije sajta su: O nadrealizmu (Uvod, Vizuelna umetnost, Književnost, Film), Umetnici, Hronologija (data samo za godine 1910, 1911, 1912), Izdanja, Čitajte o, Aktuelno, Zbirke, Interakcije (Interaktivna mapa, Puzzle, Kolaž, Napravi sam, Automatska poezija). Dobro odabran naziv projekta je na internet prezentaciji dodatno potpkrepljen posebnim odeljcima o evropskom i srpskom nadrealizmu (umetnici, izdanja, kontakti sa Francuskom). Iako sa par sitnih nedostataka (nemogućnost napredne pretrage, nedovršenost sekcije Hronologija, ”mrtvi” linkovi ka društvenim mrežama), sajt Evropski kontekst srpskog nadrealizma predstavlja veoma važan deo u svetskom sajber prostoru, a tome svakako dodatno doprinosi i dostupnost prezentacije na srpskom, engleskom i francuskom jeziku.

Slobodan Mandić, 15. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 158.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

Muzej istorije Jugoslavije, Fototeka

January 30, 2021May 9, 2024 admin

Muzej istorije Jugoslavije, Fototeka

Muzej istorije Jugoslavije, Fototeka, 2012. <http://foto.mij.rs> (15. V 2014).

Nastao kao rezultat projekta digitalizacije bogate foto-građe Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ) sajt Fototeka MIJ korisnicima pruža mogućnost vizuelnog onlajn doživljaja korišćenjem baze fotografija dostupnih na ovom mestu. Od preko 150.000 crno-belih fotografija i 800.000 negativa u posedu Muzeja, a koji pokazuju sve značajne događaje u kojima je učestvovao i kojima je prisustvovao Jospi Broz od 1947. do 1980. godine, do sada je u bazu uvršteno i onlajn dostupno 20.000 fotografija. Projektni zadatak koji su sebi postavili stručnjaci i saradnici MIJ u cilju iznalaženja novih pristupa kulturnom nasleđu, a koji podrazumeva unapređivanje dostupnosti muzejskog materijala i načina njegove eksploatacije, u mnogome je ispunjen ključnim elementima neophodnim za uspešnost ovakvog poduhvata: pregledan i jednostavan dizajn sajta, temeljno indeksiranje fotografija prema dobro odabranim kriterijumima, adekvatan softver, uputstvo za korišćenje fotografija, odličan tekst sa najvažnijim informacijama o samom projektu i projektnom timu (što i nije čest slučaj u inače retkim poduhvatima ovakve vrste kada su u pitanju sadržaji na srpskom jeziku na internetu). Najvažniju sekciju sajta predstavlja odeljak za naprednu pretragu digitalizovane fototeke koju je moguće pretraživati prema periodu, ključnoj reči, ličnostima, državama, mestima i bilaterarnim odnosima, a za svaki od ovih kriterijuma je moguće posebno izlistati spisak dostupnih indeksiranih reči. Korisnicima je takođe omogućeno i registrovanje na sajtu, da bi se kreiranjem spostvenog naloga mogla praviti galerija fotografija po sopstvenom izboru. Uz pretpostavku da će projektni tim u narednom periodu i dodatno poboljšati mogućnosti koje se pružaju korisnicima sajta, nadamo se da će biti ispravljeni i sitniji propusti, poput hronologije istorije Jugoslavije na mesečnom nivou, koja je data samo za januar i februar mesec (linkovi na početnoj stranici), ili povremena nemogućnost pristupa sajtu.

Slobodan Mandić, 15. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 157-158.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

January 30, 2021September 24, 2021 admin

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije <http://www.fotomuzej.com> (14. V 2014).

Sajt udruženja osnovanog sa ciljem prikupljanja, sistematizacije, definisanja i prezentovanja javnosti fotografije kao istorijskog i kultorološkog artefakta putem savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. Udruženje su osnovali Živojin Stevanović, Zoran Trtica, Nemanja Stanković, Miroslav Aleksandrić i Vladimir Janošev. Povezavši se zajedničkim interesovanjem prema tragovima prošlosti zapisanim na specifičnom medijumu (dagerotipija, ambrotipija, ferotipija, negativ na staklenim pločama, foto-negativ i fotografija) članovi udruženja napravili su zbirku od oko sto hiljada fotografija, a na sajtu je pohranjeno oko tri hiljade fotografija i podaci o 185 srpskih fotografa i fotoateljea. Iako sa komercijalnim domenom i mogućnosti kupovine fotografija, originala ili replika, knjiga, mapa i drugih dokumenata, posetioci sajta na ovom mestu imaju i niz drugih mogućnosti, počevši od pregledanja dostupnog vizuelnog materijala, u sekcijama Izložbe u muzeju, Istorijski izvori (Fotografije iz knjiga, Mape), Istorija fotografije (Fotografija u svetu, Stara srpska fotografija), Ateljei, a u okviru istih sekcija nalazi se i veliki broj odrednica i informacija o najrazličitijim aspektima istorije fotografije. Posebno treba istaći odeljak Rečnik / Pojmovnik gde su uvršteni brojni pojmovi čije poznavanje je neophodno svakome ko se zanima za ovo važno područje proučavanja prošlosti putem vizuelnih tragova.

Slobodan Mandić, 14. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 156-157.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

VASE – Visual Archive Southeastern Europe

January 30, 2021February 24, 2021 admin

VASE – Visual Archive Southeastern Europe

University of Graz, Institute of History / Research Area Southeast European History and Anthropology – SEEHA (Director: Karl Kaser), VASE – Visual Archive Southeastern Europe, <http://gams.uni-graz.at/archive/objects/context:vase/methods/sdef:Context/get?mode=home> (12. V 2014).

Vizuelni arhiv Jugoistočne Evrope (VASE) je nastao na temelju ideje o stvaranju baze podataka i prvobitne verzije Arhiva u okviru projekta Porodične strukture i etnicitet – studije slučaja iz Makedonije, a izvornu bazu su razvili Barbara Derler i Georg Pivonka. Potom je baza kompletirana u sklopu projekta Vizualizacija porodice, rodni odnosi i telo. Balkan od oko 1860-1950. Oba projekta su finansirana od strane Austrijskog fonda za nauku. Primarni cilj Vizuelnog arhiva Jugoistočne Evrope je sakupljanje istorijskog i savremenog vizuelnog materijala iz regiona, naglasak na vizuelnoj dimenziji primarnih izvora, čime bi vizuelne studije u tehničkom i metodološkom pogledu obogatile primarno tekstualno orijentisana istorijska i antropološka istraživanja. U skladu sa tim opredeljenjem tim stručnjaka sa Univerziteta u Gracu je u ovu bazu podataka do sada uvrstio oko 2.500 istorijskih slika, poput fotografija i razglednica. Materijal je prikupljan od strane partnerskih institucija i individualnih kolekcionara iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Srbije, a kroz nastavak istraživanja i izučavanja na Univerzitetu u Gracu (Institut za istoriju, istraživanje istorije i antropologije JI Evrope) Arhiv će se dalje razvijati. Osnovna sekcija sajta pod nazivom Fotografi i umetnici je baza podataka koju je moguće pretraživati prema više kriterijuma (tematska polja, lokacije, fotografi i umetnici). Svaki digitalni objekat unešen u bazu sadrži i detaljan nivo opisa, a korisnici ih pojedinačno mogu eksportovati i u .pdf format. Pored izuzetno bogate baze vizuelnog materijala, adekvatnog i svrishodnog tehničkog rešenja, korisnicima će svakako od koristi biti i veoma detaljan popis literature, gde neki od naslova sadrže i hiperlinkove za preuzimanje u elektronskom obliku na drugim lokacijama.

Slobodan Mandić, 12. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 155-156.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159.

Arhiv fotografije

January 30, 2021February 24, 2021 admin

Arhiv fotografije
*Wayback Machine (MAY 21 2013)

Arhiv fotografije, 2012, <http://www.arhivfotografije.com> (30. IV 2013).

Digitalizacija fotografske građe i stvaranje jedinstvene, javne baze podataka, predstavlja osnovnu aktivnost udruženja Arhiv fotografije, osnovanog sa ciljem promocije fotografije kao kulturnog nasleđa. Internet prezentacija Arhiva pretstavlja osnovni vid informisanja javnosti o radu organizacije u čijim aktivnostima učestvuju i druge ustanove i organizacije kulture, privatni kolekcionari, i drugi stručnjaci za fotografiju. Pored veb sajta i elektronske baze fotografija, Arhiv svoju delatnost promoviše i drugim aktivnostima poput istraživanja fotografije iz perspektive istorije i teorije fotografije, kulturologije, humanističkih nauka, kao i edukacijom šire publike i promocije fotografije kao kulturnog i intelektualnog nasleđa, izložbama, seminarima, štampanim materijalom i sl. Početna stranica sajta Arhiva izuzetno je dobro koncipirana. Središnje mesto zauzimaju polja za naprednu pretragu baze digitalnog foto arhiva, a pretragu je moguće vršiti prema autoru fotografije, mestu nastanka, veku i rasponu godina, državi, tehnici i ključnoj reči. Ispod polja za pretragu smešteni su linkovi sa uvodnicima za rubrike koje sadrže vesti, tekstove iz istorije fotografije i poziv na saradnju. Ono što bi u vezi ove prezentacije naročito trebalo istaći je nepogrešiv utisak da je sajt kreiran od strane lica istinski zainteresovanih za čuvanje fotografskog kulturnog blaga, ali i to da je ovo jedan od retkih primera kod nas da su sadržaji na internetu koji posetiocima nude mogućnost uživanja u fotografijama kao svedočanstvima proteklih vremena izuzetno dobro organizovani i pregledno dati.

Slobodan Mandić, 30. april 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2012, str. 149.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVI”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2012, Bеograd, 2013, str. 147-151.

Retronaut

January 29, 2021August 5, 2021 admin

Retronaut – See the past like you wouldn’t believe
*Wayback Machine (JUL 23 2013)

Retronaut – See the past like you wouldn’t believe, <http://www.retronaut.com> (28. III 2013).

Sajt Retronaut predstavlja odličan primer iskrošćenosti kreativnog potencijala interneta u popularizaciji istorije kroz prezentaciju ostataka prošlih vremena. Na krajnje jednostavan i inteligentan način, društvena istorija sveta prikazuje se kroz stare fotografije, reklamne oglase, postere, razglednice, umetnička dela, ilustracije iz knjiga, mape, arhivska dokumenta. Ono što je opredeljujuće u izboru da li će nešto biti dodato na sajt je da ne odgovara ustaljenim predstavama o prošlosti, tj. da je u nekom smislu neobično. Početna stranica sadrži naslovne sličice pojedinih „čaura” koje su nanizane obrnutim hronološkim nizom po redu objavljivanja, a klikom na svaku od njih prikazuje se uveličani prikaz naslovne ilustracije, sa dodatnim materijalom i pratećim podacima (potpis, kategorija, izvor, sugestija za slične sadržaje na sajtu). Pretraga materijala se vrši na jednostavan način, pomoću padajućeg menija na vrhu početne stranice, prema određenom periodu i kategoriji. Registrovani korisnici sajta i sami mogu da pridonesu bogatstvu sadržanog materijala, a omogućeno im je i kreiranje sopstvenih galerija na osnovu izbora omiljenih „čaura”. Iako na prvom mestu zabavnog karaktera, popularnost Retronauta (preko 150.000 ljubitelja fejsbuk stranice i blizu 50.000 pratilaca tviter naloga) pokazuje kako prezentacija istorijskih izvora danas može naići na odličan odziv kod široke publike.

Slobodan Mandić, 28. mart 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2012, str. 112-113.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2012, Bеograd, 2013, str. 109-113.