Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Category: _Tematski

Muzej istorije Jugoslavije, Fototeka

admin

Muzej istorije Jugoslavije, Fototeka

Muzej istorije Jugoslavije,  Fototeka, 2012. <http://foto.mij.rs> (15. V 2014).

Nastao kao rezultat projekta digitalizacije bogate foto-građe Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ) sajt Fototeka MIJ korisnicima pruža mogućnost vizuelnog onlajn doživljaja korišćenjem baze fotografija dostupnih na ovom mestu. Od preko 150.000 crno-belih fotografija i 800.000 negativa u posedu Muzeja, a koji pokazuju sve značajne događaje u kojima je učestvovao i kojima je prisustvovao Jospi Broz od 1947. do 1980. godine, do sada je u bazu uvršteno i onlajn dostupno 20.000 fotografija. Projektni zadatak koji su sebi postavili stručnjaci i saradnici MIJ u cilju iznalaženja novih pristupa kulturnom nasleđu, a koji podrazumeva unapređivanje dostupnosti muzejskog materijala i načina njegove eksploatacije, u mnogome je ispunjen ključnim elementima neophodnim za uspešnost ovakvog poduhvata: pregledan i jednostavan dizajn sajta, temeljno indeksiranje fotografija prema dobro odabranim kriterijumima, adekvatan softver, uputstvo za korišćenje fotografija, odličan tekst sa najvažnijim informacijama o samom projektu i projektnom timu (što i nije čest slučaj u inače retkim poduhvatima ovakve vrste kada su u pitanju sadržaji na srpskom jeziku na internetu). Najvažniju sekciju sajta predstavlja odeljak za naprednu pretragu digitalizovane fototeke koju je moguće pretraživati prema periodu, ključnoj reči, ličnostima, državama, mestima i bilaterarnim odnosima, a za svaki od ovih kriterijuma je moguće posebno izlistati spisak dostupnih indeksiranih reči. Korisnicima je takođe omogućeno i registrovanje na sajtu, da bi se kreiranjem spostvenog naloga mogla praviti galerija fotografija po sopstvenom izboru. Uz pretpostavku da će projektni tim u narednom periodu i dodatno poboljšati mogućnosti koje se pružaju korisnicima sajta, nadamo se da će biti ispravljeni i sitniji propusti, poput hronologije istorije Jugoslavije na mesečnom nivou, koja je data samo za januar i februar mesec (linkovi na početnoj stranici), ili povremena nemogućnost pristupa sajtu.

Slobodan Mandić, 15. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 157-158.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

admin

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije <http://www.fotomuzej.com> (14. V 2014).

Sajt udruženja osnovanog sa ciljem prikupljanja, sistematizacije, definisanja i prezentovanja javnosti fotografije kao istorijskog i kultorološkog artefakta putem savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. Udruženje su osnovali Živojin Stevanović, Zoran Trtica, Nemanja Stanković, Miroslav Aleksandrić i Vladimir Janošev. Povezavši se zajedničkim interesovanjem prema tragovima prošlosti zapisanim na specifičnom medijumu (dagerotipija, ambrotipija, ferotipija, negativ na staklenim pločama, foto-negativ i fotografija) članovi udruženja napravili su zbirku od oko sto hiljada fotografija, a na sajtu je pohranjeno oko tri hiljade fotografija i podaci o 185 srpskih fotografa i fotoateljea. Iako sa komercijalnim domenom i mogućnosti kupovine fotografija, originala ili replika, knjiga, mapa i drugih dokumenata, posetioci sajta na ovom mestu imaju i niz drugih mogućnosti, počevši od  pregledanja dostupnog vizuelnog materijala, u sekcijama Izložbe u muzeju, Istorijski izvori (Fotografije iz knjiga, Mape), Istorija fotografije (Fotografija u svetu, Stara srpska fotografija), Ateljei, a u okviru istih sekcija nalazi se i veliki broj odrednica i informacija o najrazličitijim aspektima istorije fotografije. Posebno treba istaći odeljak Rečnik / Pojmovnik gde su uvršteni brojni pojmovi čije poznavanje je neophodno svakome ko se zanima za ovo važno područje proučavanja prošlosti putem vizuelnih tragova.

Slobodan Mandić, 14. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 156-157.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

VASE – Visual Archive Southeastern Europe

admin

VASE – Visual Archive Southeastern Europe

University of Graz, Institute of History / Research Area Southeast European History and Anthropology – SEEHA (Director: Karl Kaser), VASE – Visual Archive Southeastern Europe, <http://gams.uni-graz.at/archive/objects/context:vase/methods/sdef:Context/get?mode=home> (12. V 2014).

Vizuelni arhiv Jugoistočne Evrope (VASE) je nastao na temelju ideje o stvaranju baze podataka i prvobitne verzije Arhiva u okviru projekta Porodične strukture i etnicitet – studije slučaja iz Makedonije, a izvornu bazu su razvili Barbara Derler i Georg Pivonka. Potom je baza kompletirana u sklopu projekta Vizualizacija porodice, rodni odnosi i telo. Balkan od oko 1860-1950. Oba projekta su finansirana od strane Austrijskog fonda za nauku. Primarni cilj Vizuelnog arhiva Jugoistočne Evrope je sakupljanje istorijskog i savremenog vizuelnog materijala iz regiona, naglasak na vizuelnoj dimenziji primarnih izvora, čime bi vizuelne studije u tehničkom i metodološkom pogledu obogatile primarno tekstualno orijentisana istorijska i antropološka istraživanja. U skladu sa tim opredeljenjem tim stručnjaka sa Univerziteta u Gracu je u ovu bazu podataka do sada uvrstio oko 2.500 istorijskih slika, poput fotografija i razglednica. Materijal je prikupljan od strane partnerskih institucija i individualnih kolekcionara iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Srbije, a kroz nastavak istraživanja i izučavanja na Univerzitetu u Gracu (Institut za istoriju, istraživanje istorije i antropologije JI Evrope) Arhiv će se dalje razvijati. Osnovna sekcija sajta pod nazivom Fotografi i umetnici je baza podataka koju je moguće pretraživati prema više kriterijuma (tematska polja, lokacije, fotografi i umetnici). Svaki digitalni objekat unešen u bazu sadrži i detaljan nivo opisa, a korisnici ih pojedinačno mogu eksportovati i u .pdf format. Pored izuzetno bogate baze vizuelnog materijala, adekvatnog i svrishodnog tehničkog rešenja, korisnicima će svakako od koristi biti i veoma detaljan popis literature, gde neki od naslova sadrže i hiperlinkove za preuzimanje u elektronskom obliku na drugim lokacijama.

Slobodan Mandić, 12. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 155-156.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159.

Sеćanjе na prof. dr Miroslava Jovanovića

admin

Сећање на проф. др Мирослава Јовановића – Web адресар
april/maj 2014.

Slobodan Mandić, april/maj 2014.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, Beograd 2014, str. 13, 14.

Dodatak Udi Beograd, Youtube, (03.09.2018.)

MihajloPupin.info

admin

MihajloPupin.info
*Wayback Machine (APR 30 2013)

MihajloPupin.info, 2011, <http://www.mihajlopupin.info> (30. IV 2013).

Prezentacija posvećena Mihajlu Pupinu sastoji se od nekoliko celina koje osvetljavaju život i delo slavnog naučnika. Posetioci sajta se kroz sekciju Važni datumi na početnoj stranici mogu upoznati sa osnovnim crtama, a u odeljku O životu saznati više detalja iz Pupinove biografije, od detinjstva i odrastanja, pa sve do aktivnosti do kraja života. Posebni segmenti sadrže podatke o Pupinovom školovanju, stvaralaštvu, patentima. Zatim tu su još i galerije fotografija i prilozi sa hronološkom listom priznavanja Pupinovih patenata, stečenim priznanjima, nagradima i odlikovanjima, informacijama o članstvu u naučnim i stručnim udruženjima, počasnim titulama, donacijama koje je činio, njegovi govori, izjave drugih ličnosti o njemu i odnos sa njima (odnos prema Nikoli Tesli), kao i bibliografija njegovih knjiga i knjiga o Pupinu. Sa početne stranice moguće je ući i u virtuelnu biblioteku sa tri knjige u pdf formatu (iako je odeljak Knjige u fazi izrade). Autor/i sajta ponudili su i mogućnost da posetioci učestvuju u anketi o načinu na koji su saznali za život i delo Mihajla Pupina. Na osnovu toga možemo pretpostaviti da je sajt kreirao neko kome je stalo da populariše i proširi znanja o Mihajlu Pupinu. Osim nedostatka informacija o autorima i/ili urednicima, o amaterizmu prezentacije govori i nedostatak opisa fotografija u galeriji, pomešan srpski i engleski jezik u odeljku Prilozi, nepotrebna muzička podloga koja se automatski ponovo aktivira posetom novoj stranici (iako se prethodno zaustavi), kao i možda suvišna opcija za konvertovanje u pdf format i štampanje. Takođe, obzirom na ličnost kojoj je posvećena, bilo bi lepo da postoji verzija i na engleskom jeziku. Uprkos tome, ovo je svakako veoma dragocena prezentacija, koja može biti od koristi širokom krugu korisnika.

Slobodan Mandić, 30. april 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2012, str. 151.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVI”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2012, Bеograd, 2013, str. 147-151.

NBS – Veliki rat

admin

Narodna biblioteka Srbije, Veliki rat

Народна библиотека Србије, Велики рат, <http://velikirat.nb.rs> (30. IV 2013).

Sajt Veliki rat Narodne biblioteke Srbije, pušten u pogon i predstavljen javnosti 28. februara 2013. godine, povodom dana NBS i Nacionalnog dana knjige, predstavlja digitalnu biblioteku nastalu kao deo projekta Europeana kolekcije 1914-1918. Središnji deo prezentacije čini odeljak Kolekcije koji sadrži veoma bogat i raznovrsan materijal o učešću Srbije i srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Dostupna građa je razvrstana u nekoliko kategorija (Knjige, Periodika, Rukopisna građa, Plakati, Slike, Kartografska građa, Razno), a prema rečima autora teksta na sajtu, cilj je da se korisnicima omogući istraživanje i korišćenje digitalizovanih kolekcija kako iz NBS tako i drugih institucija koje čuvaju srodnu građu. Struktura podataka za svaku od unetih jedinica u kolekciji sastoji se iz nekoliko polja, koja variraju u zavisnosti od vrste izvora, a verovatno i od prethodno raspoloživih (analognih) podataka (na primer, predmetna odrednica nije svugde uneta).

Zbog izuzetnog značaja, činjenice da su ovakve kolekcije izuzetno retke kod nas, kao i vrednosti već do sada urađenog, trebalo bi ukazati i na nekoliko uočenih (tehničkih) propusta. Test polja za pretragu nije dao zadovoljavajuće rezultate u gornjem okviru, već je potrebno upotrebiti opciju za naprednu pretragu. Takođe, iako je omogućen zaista lep pregled dostupne građe, (dokumenta su u zadovoljavajućoj rezoluciji, i sa solidnim pregledačem galerija), korisnici su na žalost uskraćeni za slovnu pretragu, a ni dostupna pretraga po tagovima trenutno ne funkcioniše. Iako na sajtu postoji posebna sekcija naslovljena Za učenje, u njoj su samo naznačeni ciljevi i značaj dostupnih izvora onima „koji istoriju uče, kao đaci ili studenti, koji je predaju u školama i onima kojima je proučavanje i istraživanje ovog razdoblja hobi”. Možda bi se posebnost ove sekcije mogla unaprediti primerima njihove upotrebe u obrazovne svrhe. Pohvalno je što su korisnicima dati opšti uslovi korišćenja dosutpne digitalizovane građe, ali je neoubičajeno da nigde nisu navedena imena lica koja su zaslužna za realizovanje projekta (zamislimo štampane zbornike sa ovolikom količinom građe bez potpisanih imena).

Slobodan Mandić, 30. april 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2012, str. 150.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVI”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2012, Bеograd, 2013, str. 147-151.

Arhiv fotografije

admin

Arhiv fotografije
*Wayback Machine (MAY 21 2013)

Arhiv fotografije, 2012, <http://www.arhivfotografije.com> (30. IV 2013).

Digitalizacija fotografske građe i stvaranje jedinstvene, javne baze podataka,  predstavlja osnovnu aktivnost udruženja Arhiv fotografije, osnovanog sa ciljem promocije fotografije kao kulturnog nasleđa. Internet prezentacija Arhiva pretstavlja osnovni vid informisanja javnosti o radu organizacije u čijim aktivnostima učestvuju i druge ustanove i organizacije kulture, privatni kolekcionari, i drugi stručnjaci za fotografiju. Pored veb sajta i elektronske baze fotografija, Arhiv svoju delatnost promoviše i drugim aktivnostima poput istraživanja fotografije iz perspektive istorije i teorije fotografije, kulturologije, humanističkih nauka, kao i edukacijom šire publike i promocije fotografije kao kulturnog i intelektualnog nasleđa, izložbama, seminarima, štampanim materijalom i sl. Početna stranica sajta Arhiva izuzetno je dobro koncipirana. Središnje mesto zauzimaju polja za naprednu pretragu baze digitalnog foto arhiva, a pretragu je moguće vršiti prema autoru fotografije, mestu nastanka, veku i rasponu godina, državi, tehnici i ključnoj reči. Ispod polja za pretragu smešteni su linkovi sa uvodnicima za rubrike koje sadrže vesti, tekstove iz istorije fotografije i poziv na saradnju. Ono što bi u vezi ove prezentacije naročito trebalo istaći je nepogrešiv utisak da je sajt kreiran od strane lica istinski zainteresovanih za čuvanje fotografskog kulturnog blaga, ali i to da je ovo jedan od retkih primera kod nas da su sadržaji na internetu koji posetiocima nude mogućnost uživanja u fotografijama kao svedočanstvima proteklih vremena izuzetno dobro organizovani i pregledno dati.

Slobodan Mandić, 30. april 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2012, str. 149.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVI”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2012, Bеograd, 2013, str. 147-151.

Jevrejski logor na Beogradskom sajmištu. Istorija i sećanje

admin

Jevrejski logor na Beogradskom sajmištu. Istorija i sećanje

Jovan Byford, Jevrejski logor na Beogradskom sajmištu. Istorija i sećanje, <http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/index.php> (30. IV 2013).

Web sajt Jevrejski logor na Beogradskom sajmištu autora Jovana Bajforda fokusiran je na posleratnu memorializaciju Starog sajmišta, jednog od prvih koncetracionih logora u Evropi, namenski izgrađenog za internaciju Jevreja. Autor objašnjava da je sajt nastao u sklopu istraživačkog projekta koji pokušava da rasvetli razloge marginalizacije Sajmišta u decenijama iza Drugog svetskog rata i to kroz analizu predstava o ovom logoru u jugoslovenskoj/srpskoj istoriografiji, u medijima i na komemorativnim ceremonijama posvećenim njegovim žrtvama. Sajt se sastoji od nekoliko sekcija: Holokaust u okupiranoj Srbiji; Istorija logora Sajmište (ovde se mogu pogledati filmski snimci Beogradskog sajmišta iz 1937. i 1938. godine koji se čuvaju u Jugoslovenskoj kinoteci); Sećanje na Sajmište posle Drugog svetskog rata (sa podsekcijama Sajmište posle 1945 – hronologija i Sajmište danas); Život u Jevrejskom logoru na Sajmištu: Pisma Hilde Dajč (koja su u engleskoj verziji sajta prvi put dostupne na engleskom jeziku); Mesta Holokausta u Beogradu (ova sekcija sajta je u izradi, a autor nagoveštava da će se tu nalaziti virtuelni vodič kroz glavne lokalitete vezane za istoriju Holokausta u Beogradu); Odabrana bibliografija (o Jevrejskom logoru na Starom sajmištui o Holokaustu u Srbiji). Jednostavan i pregledan sajt koristiće svima koji se zanimaju za istoriju Holokausta i za disciplinu istraživanja istorije sećanja.

Slobodan Mandić, 30. april 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2012, str. 148-149.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVI”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2012, Bеograd, 2013, str. 147-151.

Poseta Starom Sajmištu

admin

Poseta Starom Sajmištu – starosajmiste.info

Rena Rädle (ur), Poseta Starom Sajmištu – starosajmiste.info, <http://www.starosajmiste.info> (30. IV 2013).

Prezentacija Poseta Starom sajmištu svim zainteresovanim posetiocima nudi veliki broj sadržaja vezanih za istoriju i sadašnjost mesta gde je Gestapo 1941. godine formirao koncetracioni logor. Na početnoj stranici nalazi se mapa na kojoj su predstavljene lokacije na prostoru nekadašnjeg sajma i gde je kroz multimedijalne sadržaje omogućeno upoznavanje sa topografijom ličnih priča o Starom sajmištu, a posetioci sajta se mogu informisati i o aktuelnim razgovorima vezanim za sadašnjost i budućnost jednog od glavnih mesta Holokausta u okupiranoj Srbiji za vreme Drugog svetskog rata. Osim multimedijalne mape web sajt u drugim sekcijama sadrži još dosta drugih informacija i materijala. Pored impresuma i dotatnih detalja o projektu na osnovu koga je sajt nastao, tu je moguće saznati još dosta o istoriji logora na Sajmištu kroz ponuđene tekstove, transkript i audio zapis predavanja Dr Milana Koljanina, hronologiju događaja, prezentaciju arhivskih dokumenata, odabranu „Bibliografiju o logoru Sajmište i o progonu Jevreja i Roma u Jugoslaviji”, intervjue ličnosti koje u javnosti aktuelizuju pitanje istorije i odnosa prema sećanju na mesta stradanja i zločina u Drugom svetskom ratu. Takođe, tu je i adresar preporučenih institucija i web stranica za dalje istraživanje, zatim pregled aktivnosti i javnih događaja pokrenutih u svrhu debate i prakse sećanja na fašističke zločine, a te aktivnosti su dokumentovani video, audio zapisima i transkriptima u odeljku Multimedijalna dokumentacija. Treba pomenuti i link ka blogu Foruma za primenjenu istoriju u okviru koga je smeštena i arhiva bloga projekta Poseta Starom sajmištu. Od značaja je i to da sajt ima verzije na engleskom i nemačkom jeziku, kao i mapu sajta radi lakšeg snalaženja.

Slobodan Mandić, 30. april 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2012, str. 147-148.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVI”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2012, Bеograd, 2013, str. 147-151.

Retronaut

admin

Retronaut – See the past like you wouldn’t believe
*Wayback Machine (JUL 23 2013)

Retronaut – See the past like you wouldn’t believe, <http://www.retronaut.com> (28. III 2013).

Sajt Retronaut predstavlja odličan primer iskrošćenosti kreativnog potencijala interneta u popularizaciji istorije kroz prezentaciju ostataka prošlih vremena. Na krajnje jednostavan i inteligentan način, društvena istorija sveta prikazuje se kroz stare fotografije, reklamne oglase, postere, razglednice, umetnička dela, ilustracije iz knjiga, mape, arhivska dokumenta. Ono što je opredeljujuće u izboru da li će nešto biti dodato na sajt je da ne odgovara ustaljenim predstavama o prošlosti, tj. da je u nekom smislu neobično. Početna stranica sadrži naslovne sličice pojedinih „čaura” koje su nanizane obrnutim hronološkim nizom po redu objavljivanja, a klikom na svaku od njih prikazuje se uveličani prikaz naslovne ilustracije, sa dodatnim materijalom i pratećim podacima (potpis, kategorija, izvor, sugestija za slične sadržaje na sajtu). Pretraga materijala se vrši na jednostavan način, pomoću padajućeg menija na vrhu početne stranice, prema određenom periodu i kategoriji. Registrovani korisnici sajta i sami mogu da pridonesu bogatstvu sadržanog materijala, a omogućeno im je i kreiranje sopstvenih galerija na osnovu izbora omiljenih „čaura”. Iako na prvom mestu zabavnog karaktera, popularnost Retronauta (preko 150.000 ljubitelja fejsbuk stranice i blizu 50.000 pratilaca tviter naloga) pokazuje kako prezentacija istorijskih izvora danas može naići na odličan odziv kod široke publike.

Slobodan Mandić, 28. mart 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2012, str. 112-113.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2012, Bеograd, 2013, str. 109-113.