Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Category: socijalna istorija

Meteorološki dnevnici Vladimira Jakšića

admin

Meteorološki dnevnici Vladimira Jakšića

Vladimir Bilak, Meteorološki dnevnici Vladimira Jakšića – svedočanstvo prvih meteoroloških merenja i osmatranja u Beogradu i Srbiji, u: MeteoPlaneta: <http://meteoplaneta.rs/vesti-i-novosti/meteoroloski-dnevnici-vladimira-jaksica-svedocanstvo-prvih-meteoroloskih-merenja-i-osmatranja-u-beogradu-i-srbiji> (15. VIII 2015).

Povodom četiri godine rada sajta MetePlaneta urednici su objavili stranicu posvećenu istoriji meteorologije, davši mogućnost preuzimanja važnog izvora za istoriju srpske meterologije – skeniranih meteo dnevnika Vladimira Jakšića (1824-1899), prvog srpskog statističara, meteorologa i klimatologa.  Redovna meteroološka merenja i osmatranja koja je Vladimir Jakšić vršio u Beogradu (na Senjaku) od 1848. godine, trajala su sve do njegove smrti 1899. godine. Uporedo sa merenjima u Beogradu, Jakšić je osnivao meteorološke stanice i po svim većim mestima u ondašnjoj Srbiji, tako da je 1857. godine Jakšićeva mreža brojala čak 27 stanica, što je u ono vreme predstavljalo jednu od najgušćih meteoroloških mreža u okviru jedne države. Pogodopis, tj. ukoričeni dnevnici od kojih je sačuvano pet svezaka, sadrže rezultate osmatranja za period od decembra 1865. do novembra 1875. godine. Kako ističe autor priloga, Vladimir Bilak, rezultati Jakšićevih merenja i osmatranja nisu do sada javno publikovani, jer se do sada niko nije detaljno bavio obradom i analizom meteo podataka, u cilju pripreme za njihovu javnu upotrebu. U tekstu se dalje ukazuje i da je do sada urađena takođe i rekonstrukcija Jakšićevih meteo podataka, tj. preliminarna redukcija mesečnih meteo podataka sa stanice Senjak na stanicu Vračar, metodom srednje razlike između ove dve gradske lokacije (uporedni period 1888-1899. godina). Na osnovu procene razlike dnevnih vrednosti minimalnih i maksimalnih temperatura između stanica Senjak i Vračar, autor ovde daje i uputstvo za dobijanje približnih vrednosti minimalnih i maksimalnih dnevnih temperatura redukovanih sa Senjaka na Vračar, čime se produžava niz dnevnih meteo podataka za Beograd za nekih četrdesetak godina.

Slobodan Mandić, 15. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 120-121.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Stražarni lopov

admin

Goran Polak, Stražarni lopov

Goran Polak, Stražarni lopov. Kratke priče o izgubljenoj generaciji, o Rock’n’Rollu i o odrastanju u državi sa šest republika, <http://strazarni-lopov.blogspot.com> (12. VIII 2015).

Sajt Stražarni lopov autora Gorana Polaka iz Zagreba predstavlja veoma važan i bogat izvor svedočanstava i izvornih dokumenata o popularnoj kulturi Jugoslavije u poslednjih par decenija postojanja zajedničke države. Ovde se u formi bloga već pet godina redovno objavljuju zanimljivi prilozi propraćeni mnoštvom autentičnih dokumenata – fotografijima, plakatima, audio i video snimcima, radio emisijama, skeniranim ulaznicama koncerata, isečcima iz štampe, itd. Iako tematski opseg uglavnom uključuje pank i alternativnu rok muziku, pažljiviji posetioci će brzo doći do zaključka da je reč o zaista prvorazrednoj lokaciji za razumevanje višeslojnih fenomena važnih za izučavanja kulture mladih u socijalističkoj Jugoslaviji.  Postovi poput Rok koncerti u Jugoslaviji (1975-1983), Mi djeca s perona 6 (1980-1982), Mali kavez – Brno – Blato, Utopija – Pank turneje u Jugoslaviji 1983/87, 400 dana u Beogradu (o služenju vojnok roka), Dee-Dee, Moj djed i Drago Mlinarec, Diznilend u Ulici socijalističke revolucije, Paket Aranžman, kao i mnogi drugi, osim veoma lepog stila sa kojim su pisani, brojnim prilozima, ali svakako i velikim odzivom posetilaca sajta, čije reakcije i prilozi u interakcijama dodatno obogaćuju sadržaj, upućuju Stražarnog lopova na nezaobilaznu lokaciju, ne samo za generacijski i kulturološki blisku publiku rasejanu širom planete, već i na istraživače koji u potrazi za izvornom građom za predmetno-hronološki okvir sadržan na stranicama ovog sajta još uvek nemaju zadovoljavajući pristup dokumentima u zvaničnim arhivima. Ovi tim pre jer je interesovanje za istraživanja popularne kulture Jugoslavije uveliko prošireno i van jezičkog područja bivše zemlje.

Slobodan Mandić, 12. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 118-119.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Preporuka za dalje čitanje:

GORAN POLAK: ‘Moja kolekcija snimki Iggyja Popa najveća je na svijetu’, u: Nacional, 04.09.2021.

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

admin

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije <http://www.fotomuzej.com> (14. V 2014).

Sajt udruženja osnovanog sa ciljem prikupljanja, sistematizacije, definisanja i prezentovanja javnosti fotografije kao istorijskog i kultorološkog artefakta putem savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. Udruženje su osnovali Živojin Stevanović, Zoran Trtica, Nemanja Stanković, Miroslav Aleksandrić i Vladimir Janošev. Povezavši se zajedničkim interesovanjem prema tragovima prošlosti zapisanim na specifičnom medijumu (dagerotipija, ambrotipija, ferotipija, negativ na staklenim pločama, foto-negativ i fotografija) članovi udruženja napravili su zbirku od oko sto hiljada fotografija, a na sajtu je pohranjeno oko tri hiljade fotografija i podaci o 185 srpskih fotografa i fotoateljea. Iako sa komercijalnim domenom i mogućnosti kupovine fotografija, originala ili replika, knjiga, mapa i drugih dokumenata, posetioci sajta na ovom mestu imaju i niz drugih mogućnosti, počevši od  pregledanja dostupnog vizuelnog materijala, u sekcijama Izložbe u muzeju, Istorijski izvori (Fotografije iz knjiga, Mape), Istorija fotografije (Fotografija u svetu, Stara srpska fotografija), Ateljei, a u okviru istih sekcija nalazi se i veliki broj odrednica i informacija o najrazličitijim aspektima istorije fotografije. Posebno treba istaći odeljak Rečnik / Pojmovnik gde su uvršteni brojni pojmovi čije poznavanje je neophodno svakome ko se zanima za ovo važno područje proučavanja prošlosti putem vizuelnih tragova.

Slobodan Mandić, 14. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 156-157.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

VASE – Visual Archive Southeastern Europe

admin

VASE – Visual Archive Southeastern Europe

University of Graz, Institute of History / Research Area Southeast European History and Anthropology – SEEHA (Director: Karl Kaser), VASE – Visual Archive Southeastern Europe, <http://gams.uni-graz.at/archive/objects/context:vase/methods/sdef:Context/get?mode=home> (12. V 2014).

Vizuelni arhiv Jugoistočne Evrope (VASE) je nastao na temelju ideje o stvaranju baze podataka i prvobitne verzije Arhiva u okviru projekta Porodične strukture i etnicitet – studije slučaja iz Makedonije, a izvornu bazu su razvili Barbara Derler i Georg Pivonka. Potom je baza kompletirana u sklopu projekta Vizualizacija porodice, rodni odnosi i telo. Balkan od oko 1860-1950. Oba projekta su finansirana od strane Austrijskog fonda za nauku. Primarni cilj Vizuelnog arhiva Jugoistočne Evrope je sakupljanje istorijskog i savremenog vizuelnog materijala iz regiona, naglasak na vizuelnoj dimenziji primarnih izvora, čime bi vizuelne studije u tehničkom i metodološkom pogledu obogatile primarno tekstualno orijentisana istorijska i antropološka istraživanja. U skladu sa tim opredeljenjem tim stručnjaka sa Univerziteta u Gracu je u ovu bazu podataka do sada uvrstio oko 2.500 istorijskih slika, poput fotografija i razglednica. Materijal je prikupljan od strane partnerskih institucija i individualnih kolekcionara iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Srbije, a kroz nastavak istraživanja i izučavanja na Univerzitetu u Gracu (Institut za istoriju, istraživanje istorije i antropologije JI Evrope) Arhiv će se dalje razvijati. Osnovna sekcija sajta pod nazivom Fotografi i umetnici je baza podataka koju je moguće pretraživati prema više kriterijuma (tematska polja, lokacije, fotografi i umetnici). Svaki digitalni objekat unešen u bazu sadrži i detaljan nivo opisa, a korisnici ih pojedinačno mogu eksportovati i u .pdf format. Pored izuzetno bogate baze vizuelnog materijala, adekvatnog i svrishodnog tehničkog rešenja, korisnicima će svakako od koristi biti i veoma detaljan popis literature, gde neki od naslova sadrže i hiperlinkove za preuzimanje u elektronskom obliku na drugim lokacijama.

Slobodan Mandić, 12. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 155-156.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159.

Retronaut

admin

Retronaut – See the past like you wouldn’t believe
*Wayback Machine (JUL 23 2013)

Retronaut – See the past like you wouldn’t believe, <http://www.retronaut.com> (28. III 2013).

Sajt Retronaut predstavlja odličan primer iskrošćenosti kreativnog potencijala interneta u popularizaciji istorije kroz prezentaciju ostataka prošlih vremena. Na krajnje jednostavan i inteligentan način, društvena istorija sveta prikazuje se kroz stare fotografije, reklamne oglase, postere, razglednice, umetnička dela, ilustracije iz knjiga, mape, arhivska dokumenta. Ono što je opredeljujuće u izboru da li će nešto biti dodato na sajt je da ne odgovara ustaljenim predstavama o prošlosti, tj. da je u nekom smislu neobično. Početna stranica sadrži naslovne sličice pojedinih „čaura” koje su nanizane obrnutim hronološkim nizom po redu objavljivanja, a klikom na svaku od njih prikazuje se uveličani prikaz naslovne ilustracije, sa dodatnim materijalom i pratećim podacima (potpis, kategorija, izvor, sugestija za slične sadržaje na sajtu). Pretraga materijala se vrši na jednostavan način, pomoću padajućeg menija na vrhu početne stranice, prema određenom periodu i kategoriji. Registrovani korisnici sajta i sami mogu da pridonesu bogatstvu sadržanog materijala, a omogućeno im je i kreiranje sopstvenih galerija na osnovu izbora omiljenih „čaura”. Iako na prvom mestu zabavnog karaktera, popularnost Retronauta (preko 150.000 ljubitelja fejsbuk stranice i blizu 50.000 pratilaca tviter naloga) pokazuje kako prezentacija istorijskih izvora danas može naići na odličan odziv kod široke publike.

Slobodan Mandić, 28. mart 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2012, str. 112-113.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2012, Bеograd, 2013, str. 109-113.

European Digital Science & Technology Museum

admin

Inventing Europe – European Digital Science & Technology Museum

Eindhoven University of Technology, Inventing Europe, <http://www.inventingeurope.eu> (18. III 2013).

Na koji način su mašine uticale na svakodnevni život ljudi, kako su nove saobraćajne mreže menjale dinamiku moderne Evrope, kako se razvijala kompjuterska industrija iza Gvozdene zavese, ili kako su nova sredstva komunikacije i novi mediji određivale pojmove udaljenosti kroz istoriju, samo su neka od pitanja na čije odgovore autori projekta Pronalaženje Evrope (Inventing Europe) pokušavaju da odgonetnu istražujući i preispitujući kolektivno evropsko kulturno nasleđe. Sajt je koncipiran na bazi nekoliko virtuelnih šetnji kroz šest tematskih izložbenih celina koje objašnjavaju i ilustruju evropsku istoriju kroz prizmu tehnološkog razvoja, a teme su birane na temelju najavljene serije knjiga Making Europe: Technology and Transformations 1850-2000. Autori sajta posebno ističu činjenicu da na ovaj način prezentovani materijal putem virtuelnih izložbi omogućava korisnicma uspostavljanje veza unutar i između rastućih onlajn kolekcija muzeja, arhiva i biblioteka.

Slobodan Mandić, 18. mart 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2012, str. 110-111.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2012, Bеograd, 2013, str. 109-113.

Российский государственный архив научно-технической документации

admin

Российский государственный архив научно-технической документации

Российский государственный архив научно-технической документации, <http://rgantd.ru> (18. III 2013).

Internet prezentacija Ruskog državnog arhiva naučno-tehničke dokumentacije (osn. 1974. god) sadržajem i strukturom posetiocima nudi sve ono što sajt ustanove ovog tipa treba da pruži: aktuelne vesti, opšte informacije o Arhivu (istorijat, struktura, pravna akta, kontaktne informacije, uputstvo za dolazak), vodič kroz fondove, informacije o deklasifikovanim dokumentima, publikovanju arhivske građe, virtuelne izložbe arhivskih dokumenata, informativna sredstva, automatizaciju arhivskih tehnologija (pretraživi katalozi foto-dokumenata i filmskog materijala), informacije o poslovima na mikrofilmovanju i restauraciji arhivske građe i dr. Svakako najinteresantniji odeljak sajta predstavlja segment sa preko dvadeset virtuelnih izložbi gde su prezentovani dokumenti i iz drugih ruskih arhivskih ustanova.

Slobodan Mandić, 18. mart 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2012, str. 110.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2012, Bеograd, 2013, str. 109-113.

Digital Innovation South Africa

admin

Digital Innovation South Africa

Digital Innovation South Africa, 2009, <http://www.disa.ukzn.ac.za> (18. I 2013).

Prezentacija Univerziteta Kvazulu-Natal (KwaZulu-Natal) u Durbanu je posvećena prikupljanju i davanju na raspolaganje informacija o društvenoj i političkoj istoriji Južne Afrike, prvenstveno periodu borbe za slobodu od 1950. godine (Zakon o popisu stanovništva), pa do prvih demokratskih izbora 1994. godine, a tematski su pokrivene oblasti poput aparthejda, borbe za crnačka građanska prava i rada Afričkog nacionalnog kongresa. Glavni odeljak sajta je fokusiran na pretragu pozamašne digitalne kolekcije dokumenata, a to je moguće vršiti na dva načina: tematski, tj. prema vrsti izvora (članci, mape, posteri, štampa, poezija, biografije, literatura, intervjui, mape, muzika, govori, rezolucije, svedočenja, video snimci i dr), i putem opcije za naprednu pretreagu, prema zadatim kriterijumima. Pored toga, autori su dali dosta relevantnih informacija koje posetioce sajta upućuju na stručne radove, prezentacije, druge sajtove i projekte, a koje sadržaj dititalizovanog materijala obogaćuju teoretskim pretpostavkama i problemskom analizom poslova na digitalizaciji arhivske građe.

Slobodan Mandić, 18. januar 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2012, str. 110-111.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2012, Bеograd, 2012, str. 109-114.

Transition BG. Митовете на българския преход

admin

Transition BG. Митовете на българския преход

Transition BG. Митовете на българския преход,
<http://prehodbg.com> (24. V 2012).

Specifičnost sadašnjosti postsocijalističkih društava, kao vremena bitno različitog i od onog prethodnog, kada je čovek postojao, i od onog potonjeg, u kome će čovek postojati, ogleda se i u procesu tranzicije, periodu transformacije privrednog modela koji je u velikoj meri uticao na sveukupno stanje tih društava. Bugarske kolege sa Sofijskog univerziteta (A. Lunjin, D, Grigorov), okupljeni oko Udruženja Anamnesis, a koji su već stekli zavidnu reputaciju u prezentaciji istorijskih izvora i drugih oblika rada na polju profesionalnog internet aktivizma, 2010. godine su pokrenuli poseban projekat usmeren na proučavanje bugarskog društva u periodu tranzicije. Sajt je podeljen u pet osnovnih odeljaka: ličnosti tranzicije, efekti procesa preporoda, granice tranzicije, politička subkultura, mediji i tranzicija. Unutar svakog odeljka posetioci će naići na značajnu količinu korisnog materijala za temu kojoj je sajt posvećen, poput: intervjua, dokumenata, memoara, dnevnika, literature, galerije, web resursa, bibliografija i dr.

Slobodan Mandić, 24. maj 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2011, str. 140.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2011, Bеograd, 2011, str. 137-141.

Microhistorical Research

admin

Center for Microhistorical Research at the Reykjavik Academy

Microhistory Network

Center for Microhistorical Research at the Reykjavik Academy, <http://www.microhistory.org> (14. XI 2011).

Microhistory Network, <http://microhistory.eu> (14. XI 2011).

Dve lokacije koje će privući pažnju istraživača koji se zanimaju za izučavanje mikroistorije. Prezentacija Centra za mikroistorijska istraživanja pri islandskoj Rejkvik Akademiji sadrži niz relevantnih informacija, poput liste istoričara koji se bave mikroistorijom, bibliografije objavljenih radova od 1960. do 2005. godine, pregleda održanih konferencija, seminara i naučnih skupova, a tu je i onlajn izdanje Časopisa za mikroistoriju, sa par dostupnih članaka koji analiziraju ovu istorijsku disciplinu iz teorijske i metodološke perspektive. Mreža za mikroistoriju nastala je kao neformalna grupa januara 2007. godine sa ciljem da na jednom mestu okupi istoričare zainteresovane za proučavanje mikroistorije na teorijskim i praktičnim osnovama, prvenstveno putem kontinuiranog ažuriranja bibliografije, povezivanjem istraživača koji su zainteresovani za tu oblast i sabiranjem drugih relevantnih materijala sa Web-a na jednom mestu. U radu mreže participiraju profesori iz čitavog sveta, a koordinatori su profesori sa budimpeštanskog Etveš univerziteta.

Slobodan Mandić, 14. novembar 2011.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2011, str. 117.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2011, Bеograd, 2011, str. 115-121