Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Category: katalozi

Portal zu Bibliotheken, Archiven, Museen

admin

Portal zu Bibliotheken, Archiven, Museen (BAMPortal)

Portal zu Bibliotheken, Archiven, Museen (BAMPortal), <http://www.bam-portal.de> (28. III 2013).

Uviđajući prednosti zajedničkog nastupa kroz intersektornu saradnju i prezentaciju nacionalne kulturne baštine, mnogi muzeji, biblioteke i arhivi u svetu krenuli su putem kreiranja zajedničkih internet portala koji će na jednom mestu sabrati i učiniti dostupnim baze podataka i digitilizovane kolekcije različitih insitucija. Glavni razlog ovome treba tražiti u potrebama i navikama korisnika, kojima je manje bitno u kojoj instituciji se određeni izvori i eksponati čuvaju, već im je na prvom mestu kako da na što kraći i jednostavniji način dođu do željenih informacija. BAM je internet portal koji korisnicima pruža mogućnost istovremene pretrage digitalnih kataloga, pomoćnih sredstava i inventara nemačkih biblioteka, arhiva i muzeja. Rezultati pretraživanja su povezani sa originalnim katalozima gde korisnici mogu dobiti više informacija i digitalne dokumente ukoliko im je omogućen pristup. Elektronsku bazu BAM-a trenutno čine katalozi dve velike nemačke bibliotečke mreže, informativna sredstva Nemačkog saveznog arhiva i Državnog arhiva Baden-Virtemberg, inventari i baze podataka nekoliko desetina muzejskih i drugih kulturnih institucija koje se bave čuvanjem i zaštitom kulturnog nasleđa.

Slobodan Mandić, 28. mart 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2012, str. 111-112.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2012, Bеograd, 2013, str. 109-113.

BYZANTIUM – Society

admin

BYZANTIUM – Society for the Promotion of Byzantine Studies Online

BYZANTIUM – Society for the Promotion of Byzantine Studies Online, <www.byzantium.ac.uk> (19. I 2012).

Englesko Društvo za promociju vizantijskih studija (SPBS) je udruženje koja zastupa Ujedinjeno Kraljevstvo u Međunarodnom udruženju za vizantijske studije (AIEB). Društvo je osnovano 1983. godine sa namerom unapređivanja i proučavanja znanja o istoriji, kulturi, jeziku i književnosti Vizantijskog carstva i njegovog okruženja. Internet prezentacija Društva daje razne informacije vezane za njegovu delatnost: novosti, kalendar događaja, pokrivanje troškova za učestvovanje na simpozijumima, publikacije Društva i njegovih članova, studiranje istorije Vizantije na univerzitetima Ujedinjenog Kraljevstva, korisne linkove, mogućnost pristupanja Društvu. Na sajtu je nedavno otvorena i nova sekcija posvećena nastavnim izvorima koja će uključivati i „neformalne” i „privatne” prevode tekstova, ali je trenutno nedostupna jer je u toku njena rekonstrukcija. Takođe, treba istaći da će posetioci sajta pronaći informacije vezane za dešavanja u vizantologiji i van Velike Britanije, poput eseja Hirouki Hašikave (Hiroyuki Hashikawa) sa Kjoto univerziteta koji daje istorijski pregled vizantijskih studija u Japanu.

Slobodan Mandić, 19. januar 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2011, str. 103.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XII. Istorija Vizantije”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2011, Bеograd, 2011, str. 101-106.

SUDigital – СУ Св.Климент Охридски

admin

SUDigital – Дигитална Библиотека СУ ‘Св.Климент Охридски’
*Wayback Machine (DEC 06 2022)

Софийски университет „Св. Климент Охридски“, SUDigital – Дигитална Библиотека СУ ‘Св.Климент Охридски’, <http://lib.sudigital.org/?ln=bg> (18. XII 2010).

Prezentacija Digitalne biblioteke Sofijskog univerziteta Sv. Kliment Ohridski (SUDigital) napravljena je pomoću besplatnog softvera Invenio, kreiranog na Institutu CERN, a namenjenog za stvaranje sopstvene digitalne biblioteke, ili skladištenje dokumenata na Web-u. Ovaj alat omogućava sve aspekte upravljanja digitalnim bibliotekama, od pohranjivanja dokumenata, do klasifikacije, indeksiranja i dostupnosti, a kompatibilan je i sa odgovarajućim stručnim standardima. Digitalna biblioteka je organizovana po kolekcijama u sledeće grupe: Epigrafika; Rukopisi; Arhivska Građa; Knjige; Periodika; Muzeji; Mape; Slike; Multimedija. Grupe su dodatno podeljene na posebne odeljke. Tako su u okviru Arhivske građe dokumenti klasifikovani u celine: Međunarodni terorizam u dokumentima Bugarske državne bezbednosti; Mladi i komunistički režim u Bugarskoj; NATO na Balkanu; Bugarska i Hladni rat; Bugarska i Bliski Istok. Osim arhivske građe, za sada se izdvajaju i kolekcija knjiga, karikatura, slika (fotografija) i kolekcija od preko dve stotine istorijskih karata. Iza svake grupe u zagradi je upisan broj koji označava koliko jedinica u okviru svakog odeljka je do sada ubačeno u bazu. Iako baza trenutno sadrži 766 dokumenata, a pojedini odeljci su (za sada) prazni, ono što je prezentovano zavređuje pažnju, kako sadržajem, tako i nivoima informacija, gde je za svaki dokument dat analitički opis, ključne reči (meta podaci), signatura, datum stvaranja i poslednje izmene elektronske kopije dokumenta. Treba napomenuti i da je u okviru prezentacije ponuđen ulazak u naučne baze podataka nekih zapadnih univerziteta, koje su uređene po istom principu (Harvard, Kembridž, Univerzitet u Teksasu i Univerzitet Istočni Mičigen).

Slobodan Mandić, 18. decembar 2010.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2010, str. 124-125.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) X”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2010, Bеograd, 2011, str. 123-127..

Western Civilization Webography

admin

Western Civilization Webography

Center for History and New Media, Western Civilization Webography, 16 December 2004,
<http://chnm.gmu.edu/webography/index.php> (26. IX 2009).

Uprkos činjenici da je istorijska nauka jedna od najzastupljenijih na mreži, korisnici u potrazi za kvalitetnim istoriografskim materijalom na Internetu suočavaju se sa nizom problema, na prvom mestu sa nepreglednim mnoštvom materijala koji nije lako i jednostavno probrati, tako da i rešavanje ovoga problema spada u neophodnu veštinu modernog istoričara. Pored naprednih mašina za pretraživanje i profesionalno orijentisanih predmetnih direktorijuma, prezentacije poput Vebografije zapadne civilizacije, umnogome pomažu u orijentaciji i snalaženju u okeanu informacija. Osnovnu strukturu sajta čini pretraživa baza prikaza Internet sajtova relevantnih za istoriju zapadne civilizacije. Svaki Web sajt je prikazan od strane jednog ili više studenata i ocenjen na osnovu nekoliko kriterijuma, kao što su urednost, vrednost i objektivnost. Takođe, svaki prikaz, kao dodatak, sadrži i kratak opis u nekoliko reči, uključujući sadržaj, kvalitete i slabosti određene prezentacije. Pretraživanje baze je omogućeno na osnovu nekoliko kombinovanih kriterijuma: ključne reči, teme i vremenskog perioda, geografskog područja i vrste izvora (tekst, slike, audio, video). Posetioci sajta mogu i sami da se registruju i svojim prikazima obogate kolekciju. Pokretanjem ovog projekta Centar za istoriju i nove medije dao je još jedan vredan prilog u svojoj misiji osposobljavanja i treniranja veština budućih generacija istoričara u suočavanju sa izazovima koje nameće savremena tehnološka civilizacija.

Slobodan Mandić, 26. septembar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2009, str. 107-108.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 107-111.

Апорт-Каталог

admin

Наука и образование > Науки > Исторические науки

Апорт-Каталог, Наука и образование > Науки > Исторические науки, <http://catalog.aport.ru/rus/themes.aspx?sort=p&id=144&r=615&n1=1> (09. XII 2008).

U okviru ruskog hibridnog pretraživača opšte namene Aport nalazi se i katalog indeksiranih stranica za istorijske nauke. U ovaj predmetni direktorijum uvršteno je nekoliko stotina linkova ka prezentacijama na ruskom jeziku koje je moguće pretraživati prema temama (arheologija, pomoćne istorijske nauke, istorijski periodi i teme, hronologije, naučne organizacije, periodika, udžbenici i metodički materijal i dr), alfabetskim redom, kao i pomoću mašine za pretraživanje. Ono što ovaj pretraživač izdvaja od mnogih drugih predmetnih kataloga i pretraživača je činjenica da je svaki sajt uvršten u katalog ocenjen u rangu od jedan do pet, klasifikovan u četiri kategorije (elitni, viši, profesionalni, amaterski), a uz svaki sajt dat je i indeks citiranosti. Takođe, uz naslov svakoga sajta dat je i kratak opis. Na taj način zainteresovani za pronalaženje informacija mogu već i pri letimičnom pregledu razvrstanih sajtova steći uvid o kakvoj vrsti prezentacije se radi i time dodatno uštedeti na vremenu u pretraživanju.

Slobodan Mandić, 9. decembar 2008.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2008, str. 154.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) IV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1–3, 2008, Bеograd, 2009, str. 149-158.

E-Zeitschriftenbibliothek –Geschichte

admin

Elektronische Zeitschriftenbibliothek –Geschichte

Universitätsbibliothek Regensburg, Elektronische Zeitschriftenbibliothek –Geschichte, 23. IV 2008, <http://rzblx1.uni-regensburg.de/ezeit/fl.phtml?bibid=UBR&colors=7&lang=de&notation=N> (12. VIII 2008).

U Bazi elektronskih časopisa Univerzitetske biblioteke u Regensburgu postoji i poseban odeljak za istoriju. Časopisi su podeljeni u tri kategorije na osnovu dostupnosti: zelenom bojom su označeni časopisi kojima je pristup omogućen u potpunosti, žutom bojom dostupni samo za osoblje i studente Univerziteta u Regensburgu, a crvenom nedostupni. Međutim, i za časopise kojima nije moguće pristupiti, često je data mogućnost pregleda sadržaja i apstrakta radova. Časopise u bazi je moguće pregledati tematski, prema naslovu, ili ih pretraživati pomoću napredne mašine za pretragu. Treba napomenuti da, iako se u najvećem broju slučajeva radi o časopisima sa slobodnim pristupom, korisnicima od značaja mogu biti i informacije vezane za časopise sa ograničenim pristupom.

Slobodan Mandić, 12. avgust 2008.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2007, str. 170.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) III”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1–3, 2007, Bеograd, 2008, str. 165-171.

Dmoz – Society: History

admin

Dmoz – Open Directory Project, Open Directory – Society: History
*Open Directory – Society: History
(Internet Archive: Wayback Machine, 5 Sept 2008)

Dmoz – Open Directory Project, Open Directory – Society: History, 15. VII 2008,
<http://www.dmoz.org/Society/History/> (14. VIII 2008).

Predmetni katalog za istoriju pretraživača Dmoz predstavlja odlično polazište istoričarima u potrazi za željenim sadržajima na Internetu. Indeksirano je preko 12.000 URL adresa, koje su primarno razvrstane u tri osnovne kategorije: po regionima, vremenskim periodima i tematski. Međutim, na naslovnoj stranici nalaze se još i indeksirane stranice razvrstane u grupe, kao što su: akademska odeljenja, bibliografije, najprodavanije knjige, konferencije, obrazovanje, enciklopedije, istoričari, časopisi, karte i mape za istoriju, multimedija, muzeji, organizacije, vremenske table i dr. Pored linkovanog naslova svakog sajta dat je i kratak opis što korisnicima dodatno olakšava snalaženje i brži uvid u dostupne sadržaje.

Slobodan Mandić, 14. avgust 2008.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2007, str. 167.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) III”, u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1–3, 2007, Bеograd, 2008, str. 165-171.

Internet Archive

admin

Internet Archive

Internet Archive, <http://www.archive.org/index.php> (04. VIII 2008).

Projekat Internet arhiv pokrenut je u San Francisku 1996. godine pod rukovodstvom Brustera Keila (Brewster Kahle), stručnjaka za veštačku ineligenciju i digitalne biblioteke. Osnovna namera je bila da se arhivira celokupni sadržaj Interneta i multimedijalnih izvora u digitalnom formatu. Ova fantastična zamisao uspešno je realizovana i do kraja 2005. godine arhivirano je više od 40 milijardi Web stranica, da bi taj broj polovinom 2007. godine porastao na 85 milijardi. Na Web prezentaciji Internet arhiva moguće je u polje za pretraživanje uneti željenu URL adresu i na taj način dobiti hronološki sortiran pregled svih izmena izvršenih na jednom sajtu. Arhivirane stranice postaju vidljive korisnicima u periodu od šest do dvanaest meseci nakon snimanja. Takođe, kreirana je i napredna mašina za pretraživanje pomoću koje se mogu pretraživati digitalni izvori u zavisnosti od vrste medija (pokretne slike, tekstovi, audio zapisi, softver, forumi itd). Na taj način, ne samo što je omogućen pronalazak informacija za koje se čini da su nepovratno izgubljene, nego se, takođe, mogu pratiti i promene koje su vršene u okviru određene prezentacije. Ovim se i dodatno potvrđuje zahtev za navođenjem datuma pristupa u citiranju informacija preuzetih sa Interneta. Uprkos činjenici da je u okviru Internet arhiva svakome ostavljeno pravo da blokira pristup svojoj prezentaciji, količina podataka koja je pohranjena na ovom mestu i mogućnosti koje se pružaju korisnicima predstavljaju nezaobilazan alat svakom istoričaru koji će u svom radu koristiti digitalne izvore.

Slobodan Mandić, 4. avgust 2008.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2007, str. 165-166.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) III”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1–3, 2007, Bеograd, 2008, str. 165-171.

Intute: Arts and Humanities-History

admin

Intute: Arts and Humanities – History

Intute: Arts and Humanities – History, 30. IX 2007, <http://www.intute.ac.uk/artsandhumanities/history/> (30. IX 2007).

Na ovom britanskom portalu za pretraživanje Web-a u obrazovne i istraživačke svrhe nalazi se i odličan hibridni pretraživač za istoriju. Sajtovi su hijerarhijski raspoređeni na osnovu tri bazična kriterijuma: abecednim redom, prema vremenskom periodu i prema tipu izvora (primarni izvori, sekundarni izvori, predmetni vodiči, tekstovi, slike, pokretne slike, zvučni izvori, bibliografske baze podataka, časopisi – sadržaji i abstrakti, integralna izdanja časopisa, mailing liste i duskusione grupe, softver, itd), ali i na veliki broj dodatnih subkategorija: akademske bibliteke, arhivi, muzeji; agrikulturna / ruralna istorija; ekonomska istorija; istoriografija; intelektualna istorija / istorija ideja; socijalna istorija, itd. Pored toga, na početnoj strani nalazi se i polje za pretragu na osnovu zadatoga upita, ili ključnih reči. Ovaj pretraživač u svojoj bazi ima još i neke dodatne kategorije pretraživanja kao što su: parojekti AHRC-a (The Arts and Humanities Research Council), hronološke tabele, filmski arhiv mančesterskog Metropoliten Univerziteta (North West Film Archive – NWFA), elektronski časopisi, indeks autora u različitim oblastima humanističkih nauka i umetnosti (istoričari, filozofi, teolozi, arhitekte, muzičari, glumci i dr). Odeljak za istoriju na sajtu projekta Intute svakako predstavlja odlično polazište za pretragu Interneta u potrazi za istoriografskim sadržajima.

Slobodan Mandić, 30. septembar 2007.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2006, str. 129.

Слободан Мандић ”Прикази сајтова (Web адресар)”, у: Годишњак за друштвену историју 1–3, 2006, Београд, 2007, str. 129-138.

History Guide / InformationsWeiser Geschichte

admin

History Guide / InformationsWeiser Geschichte

History Guide / InformationsWeiser Geschichte, 2003,
<http://www.historyguide.de/index.php> (11. IX 2006).

Kao što se vidi iz naslova, ova Internet lokacija predstavlja svojevrsni vodič za istoriju, pravo polazište za pretraživanje Web-a u potrazi za željenim sadržajima iz prošlosti i nauke koja je izučava. Preko ovog sajta moguće je pristupiti drugim relevantnim sajtovima i digitalnim tekstovima. Projekat je originalno pokrenut 1995. god. u Getingenu od strane Državne i Univerzitetske biblioteke, a vremenom su se uključivale i razne druge institucije kao što su Bavarska državna biblioteka i projekat Clio-Online, a 2003. projekat je preimenovan u Network Subject Gateways History. Svi izvori su opisani i vrednovani. Ovde se mogu pronaći statistički podaci, informacije vezane za oblast kompjuterizacije u istoriografiji, baze podataka, bibliografije, digitalne biblioteke, slobodan pristup elektronskim časopisima i još mnogo toga. Pretraživanje je omogućeno po regionima, periodima, temama, kao i pomoću mašine za napredno pretraživanje. Ilustracije radi, navešćemo da se u okviru sekcije “rezultati” za istoriju XX veka, koja je podeljena na tri hronološka odeljka (1914-1945, 1945-1989, 1989-do danas) nalazi indeksirano preko 1600 Web lokacija. Upravo iz razloga zaista nepreglednog materijala do koga je moguće stići preko ovoga sajta, predmetnog kataloga, kao i dobro osmišljenog softvera za pretraživanje, Istorijski vodič sa pravom može poneti epitet jednog od vodećih hibridnih pretraživača za istoriju u sajber prostoru.

Slobodan Mandić, 11. septembar 2006.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2005, str. 248-249.

Слободан Мандић ”Прикази сајтова (Web адресар)”, у: Годишњак за друштвену историју 1–3, 2005, Београд, 2006, str. 243-253.