Hoover Institution Library & Archives, Russia Abroad Digital Collection, <https://radc.hoover.org/?a=p&p=about&e=——-en-10–1–img——-> (14. I 2025).
Istraživačima istorije ruske emigracije, prve masovne političke emigracije savremenog doba, od kraja 2024. godine na raspolaganju je još jedan važan digitalni resurs. Кolekcija digitalizovanih novina ruske dijaspore (1917–1992) Biblioteke i arhiva Huverovog instituta trenutno sadrži preko pola miliona stranica iz pedeset četiri publikacije koje potiču iz zemalja domaćina u kojima su se nastanili ruski emigranti i formirale izbegličke zajednice. Imajući u vidu da se posle 1920. godine preko dva miliona ljudi razvejalo po Evropi i svetu, formirajući jedinstvenu društvenu grupu „Zagranične Rusije”, digitalni korpus ruskih izbegličkih novina, pretraživ prema naslovu, zemlji, mestu i datumu objavljivanja, svakako predstavlja vredan poduhvat. Digitalna kolekcija novina koja obuhvata kako glavne dnevne publikacije, tako i političke, vojne, kulturne, književne i druge publikacije, u svom konačnom obliku planira da obuhvati tri stotine naslova iz tridesetak različitih zemalja. Zbirka je većim delom u formi otvorenog pristupa, dok je samo za pojedine sadržaje ograničen pristup zbog ugovora o autorskim pravima. O tome da je izbeglička svakodnevnica nametala različite potrebe za informacijama svedoči i podatak da je samo u Kraljevini Jugoslaviji u međuratnom periodu izlazilo preko dve stotine novina i drugih periodičnih publikacija na ruskom jeziku. Istina, retka od ovih izdanja su uspevala da požive duže od godinu-dve. Za sada je na ovom mestu sa jugoslovenskog prostora dostupna jedino kolekcija lista Ruski glas (Russkiй golos), koji je izlazio nedeljno u Beogradu od 1931. do 1941. godine.
Дигитална библиотека на Република Северна Македонија, <http://www.dlib.mk/> (15. I 2025).
Digitalna biblioteka nacionalne i univerzitetske biblioteke Severne Makedonije „Sv. Kliment Ohridski” iz Skoplja putem posebnog portala omogućava pristup različitim bibliografskim sadržajima u digitalnom obliku. Glavni odeljak sajta Kolekcije sadrži materijal izlistan azbučnim redom, raspoređen u nekoliko celina: arheografija (stare i retke knjige, staroslovenski rukopisi), audio knjige (priče za decu), Blažo Koneski, Digitalna italijanska biblioteka Severne Makedonije, razglednice Makedonije pre 1946, zbirka retke periodike (22 naslova), časopisi (za sada samo Makedonka: glasilo AFŽ-a Makedonija), zbirka doktorskih i magistarskih radova, izveštaja naučnoistraživačkih projekata, kartografija (planovi i skice, stare i retke karte), likovna zbirka (grafike, crteži), muzička zbirka, opšti fond. Prerastavši u Digitalnu biblioteku Makedonije 2013. godine, portal je na nacionalnom nivou otvorio vrata i za druge institucije da se uključe u proces digitalizacije uz značajno manje troškove, jer u nacionalnoj biblioteci „Sv. Kliment Ohridski” preuzimaju odgovornost za digitalizaciju retke bibliotečke građe, hostovanje i održavanje sadržaja i kreiranje metapodataka. Stručna obrada digitalizovanog materijala uz korišćenje važećih međunarodnih standarda i upotreba naprednog softvera za opis arhivske građe svakako zahtevaju značajniji radni angažman, stoga je za očekivati da bi se ova organizovana kolekcija u narednom periodu mogla dodatno obogatiti novim materijalima.
Tel Aviv University, National Library of Israel, Historical Jewish Press, <https://www.nli.org.il/en/discover/newspapers/jpress> (24. IV 2024).
Informatička revolucija sa kraja prošlog milenijuma je u ogromnoj meri povećala mogućnost korišćenja digitalnih kolekcija istorijskih novina koje postaju široko dostupan resurs za istraživače. Projekat Istorijska jevrejska štampa omogućio je onlajn pristup ogromnoj kolekciji periodičnih publikacija, novina i časopisa, koji su širom sveta objavljivani u prošlosti i pripadaju jevrejskom kulturnom nasleđu. Inicijatori ovog poduhvata započetog 2005. godine, Univerzitet u Tel Avivu i Nacionalna biblioteka Izraela, koristeći platformu za digitalizaciju bibliotečke građe kompanije Veridijan (Veridian), uspeli su da učine dostupnim većinu jevrejskih novina i časopisa, uključujući i one izuzetno retke, kojima je ranije pristup bio gotovo nemoguć. Početkom 2024. godine izuzetno dobro organizovana kolekcija sadržala je preko pet miliona strana iz 775 različitih publikacija na različitim jezicima. Napredni sistem pretrage omogućava pregled dostupnog materijala prema više kriterijum (naslov, ključna reč, jezik, godina objavljivanja, država, region), a među brojnim naslova pronalazimo i dvadesetak štampanih u Srbiji tokom XX veka. Na stranici sajta na kojoj je dato više informacija o različitim aspektima projekta, pored ostalog stoje i detaljne informacije o primenjenim tehnološkim rešenjima, konverziji štampanog materijala u digitalne fajlove, skeniranju, segmentaciji skeniranih stranica u logičke sekcije, identifikaciji tekstualne i slikovne građe i drugo. Korisnicima je takođe skrenuta pažnja da prilikom korišćenja i pretrage materijala obrate pažnju na promenu naziva mesta i na na upotrebu različitih termina u zavisnosti od jezika.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2024, str. 98-99.
Digitalna Biblioteka Matice srpske <http://digital.bms.rs/ebiblioteka/> (1. IX 2021).
Kada su Jovan Hadžić i grupa srpskih trgovaca iz Pešte 1826. godine osnovali Maticu srpsku sa formiranom bibliotekom i rukopisnim odeljenjem, sigurno da nisu mogli ni da pretpostave da će nepunih dva veka kasnije veći deo čovečanstva imati mogućnost pristupa kolekcijama biblioteke iz bilo kog dela planete, putem uređaja koji gotovo svako od nas poseduje. Smeštena u Tekelijanumu, zadužbini Save Tekelije, Biblioteka Matice srpske (BMS) je za javnost otvorena avgusta 1836. godine, a 1864. je zajedno sa sedištem Matice preneta iz Pešte u Novi Sad.
Osnivačko pismo Matice srpske
U svrhu zaštite, ali i bržeg i jednostavnijeg pristupa publikacijama, kao i sa ciljem promocije i predstavljanja bogatog fonda BMS od 2006. godine odvijaju se poslovi na digitalizaciji koji su rezultirali formiranjem Digitalne Biblitioteke Matice srpske, jedne od najvećih digitalnih biblioteka u Srbiji. Sama Web prezenacija je pokrenuta septembra 2011. Izbor građe za digitalizaciju obavlja se prema vrednosti, celovitosti, retkosti, učestalosti korišćenja i drugim važnim kriterijumima. Prioritet je dat publikacijama koje su opisane u redovnim edicijama Ćirilske rukopisne knjige BMS i Katalog starih i retkih knjiga BMS kao i izdanjima biblioteke. U Digitalnu BMS do kraja avgusta 2021. godine ukupno je uključeno 31.174 publikacije (1.727.996 digitalnih stranica). Izuzetno bogat, raznovrstan i vredan materijal na sajtu je razvrstan unutar dvadeset četiri kolekcije, a zahvaljujući detaljnoj obradi omogućena je i napredna pretraga u kombinaciji ključnih reči i izdvojenih polja. Na početnoj strani, kao neka vrsta dobrodošlice i prvog vizuelnog kontakta, ispod polja za naprednu pretragu, posetiocima je omogućen uvid u četiri namenski formirane celine sa po nekolioko naslova (Najnovija izdanja, Najpopularnija izdanja, Na današnji dan po starom kalendaru/ po novom kalendaru). Ovo je svakako pohvale vredno rešenje, uz nadu da će autori prezentacije povremeno menjati i osvežavati početni izlog sajta, naročito ako se ima u vidu veličina baze digitalnih sadržaja koja im je na raspolaganju. U tom smislu treba posebno istaći vizuelni potencijal građe smeštene unutar kolekcija fotografija, razglednica, plakata, likovnih radova, muzikalija.
O sadržajnoj vrednosti kolekcija može poslužiti podatak da je od oko 480 knjiga koje je dao srpski 18. vek na sajtu dostupno 280 naslova izuzetne vrednosti koje je sada moguće pregledati i proučavati u onlajn režimu uz pomoć opcije Prelistajte. Ovim je omogućeno da čitav niz delatnika srpskog prosvetiteljstva poput Jovana Rajića, Zaharija Orfelina, Lukijana Mušickog, Pavla Solarića, Atanasija Stojkovića, Dositeja Obradovića, Milovana Vidakovića, bude približen savremenim pokolenjima. Sa izuzezkom Dositeja Obradovića, oni su uglavnom zaboravljeni zbog spora oko modifikacije srpskog jezika i potisunuti kao protivnici reforme za koju se zalagao Vuk Karadžić. Delo Jovana Rajića, koji je utemeljio razvoj novovekovne srpske istoriografije zastupljeno je sa 32 naslova. Među njima je i znamenita četvorotomna ”Istorija raznih slovenskih naroda, posebice Bugara, Hrvata i Srba”, u svom prvom izdanju iz 1794/95, i drugom iz 1823/24. U tom svom delu Rajić je uspešno sintetisao i uveliko nadmašio dotadašnju istorijsku tradiciju, „srpskoj istoriji dao izgubljeni početak“ i u skladu sa evropskom vizijom istorije – hronloškom podelom na staro, srednje i novo doba – srpsku istoriju izvodio od prelomnog vremena Seobe naroda.
Jovan Rajić, Istorija razaznih slovenskih naroda, posebice Bugara, Hrvata i Srba,1794.
Библиотека града Београда, Дигитална библиотека града Београда <https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebBrowseCollections.jsp> (8. II 2021).
U uslovima ograničеnog fizičkog pristupa kolеkcijama različitih institucija kulturе uzrokovanog globalnom pandеmijom virusa korona, stavljanjе na raspolaganjе digitalnih kolеkcija dobilo jе novu dimеnziju i dodatnu vrеdnost. Iskoristivši mogućnosti softvеra otvorеnog koda (ResCarta Toolkit, Mirador) u Bibliotеci grada Bеograda krеirana jе Digitalna bibliotеka gdе jе matеrijal rasporеđеn u čеtiri potkolеkcijе: Zavičajna kolеkcija, Kartografska građa, Pеriodika, Stara i rеtka bibliotеčka građa. Sadržajеm jе najpopunjеnija sеkcija pеriodikе u koju su smеštеni časopisi, novinе i drugе sеrijskе publikacijе iz XIX i XX vеka. Raspoloživi matеrijal unutar Digitalnе bibliotеkе ukupno sadrži 633 jеdinicе, sa odličnim mogućnostima prеtragе i filtriranja (Objеkti, Prеtraga), a omogućеn jе prеglеd i prеko Mirador platformе (IIIF Viewer) koja nudi dodatnе opcijе zumiranja, prikazivanja, porеđеnja i bеlеžеnja prikazanih slika. Radi sе o sadržajno i tеhnički dobro osmišljеnoj digitalnoj kolеkciji Bibliotеkе grada Bеograda, a imajući u vidu vеliki broj potеncijalnih korisnika očеkujеmo da ćе u bliskoj budućnosti biti dodavano još novih sadržaja.
Slobodan Mandić, 8. februar 2021.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2020, str. 104-105.
Projekat Ženski pokret 2020 <https://www.zenskipokret.org/> (11. V 2020).
Među različitim aktivnostima kojima se obeležava jubilej stogodišnjice od osnivanja časopisa Ženski pokret jeste i izrada sajta u kojem centralno mesto zauzima digitalizovana kolekcija časopisa koji je izlazio u Beogradu od 1920. do 1938. godine, a koji je izdavalo Društvo za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava. Digitalna kolekcija koja sadrži preko 2500 objavljenih članaka je dostupna širem krugu zainteresovanih korisnika zahvaljujući saradnji Instituta za književnost i umetnost i Narodne biblioteke Srbije, na čijem serveru je materijal pohranjen i obrađen, u okviru referentne Digitalne NBS. Pored sekcije Časopis u kojoj je omogućena hronološka pretraga kolekcije od preko 240 objavljenih brojeva, na sajtu su posebno izdvojene i Bibliografija Ženskog pokreta, Ilustracije (sa naslovnim stranama) iz časopisa, Tekstovi o Ženskom pokretu saradnica projekta, objavljenih na različitim mestima. Osim toga, tu su i informacije o naučnom skupu posvećenom časopisu, koji je planiran za oktobar 2020. godine, zatim galerija sa fotografijama održanih događaja, novosti, a posebno treba pohvaliti informativan i sadržajan deo na početnoj stranici, podeljen u sekcije O projektu i O časopisu. Osim toga, ističemo da omogućena funkcija pretrage sajta prema ključnim rečima, nažalost, isključuje samu pretragu digitalne kolekcije časopisa Ženski pokret.
Slobodan Mandić, 11. maj 2020.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 112-113.
Ана Столић (Ур.), Биљана Вучетић, Историјски институт Београд, 2019, Портал за женску и родну историју<http://zristorija.iib.ac.rs/> (11. V 2020).
Portal za žensku istoriju nastao je na temelju ideje da se definiše, sačuva i učini dostupnom vredna istorijska građa o prošlosti žena (i muškaraca), o istoriji rodnih odnosa i istoriji feminizma u Srbiji (Jugoslaviji) u poslednja dva veka. Početna stranica prezentacije pored osnovnih informacija upućuje na centralni odeljak sajta nazvan Istorijski arhiv. Ovaj segmenat korespondira sa osnovnim ciljem koje su autorke portala zadale, a to je da se sakupi, sačuva i učini dostupnom raznovrsna istorijska građa različitog porekla od značaja za istoriju rodnih odnosa, za pravni, ekonomski i politički položaj žena u Srbiji (Jugoslaviji) u 19. i 20. veku, njihovo obrazovanje, rad, ženski pokret, rat, učešće u međunarodnim ženskim organizacijama, brak i porodicu. Dostupan materijal u okviru Istorijskog arhiva je razvrstan i pretraživ u odnosu na zastupljene teme, kao i prema vrsti arhivske građe (časopisi i publikacije, dokumenti, fotografije). Postoji mogućnosti i dodatne selekcije materijala (ključne reči, tema, izdavač, godina izdanja). Među drugim odeljcima Portala, svakako treba pomenuti i sekciju Istraživanja, gde su pohranjena dvadeset i dva priloga saradnika/ca projekta, dok je segmenat Ženska i rodna istorija osmišljen da sabere najvažnije teorijske tekstove o nastajanju, preispitivanju, kao i o naučnim rezultatima ženske i rodne istorije. Značajnija dopuna postojećeg materijala u budućnosti, propraćena unošenjem pripadajućih metapodataka, svakako bi doprinela da Portal za žensku i rodnu istoriju zauzme referentno mesto na digitalnoj mapi onlajn dostupnih istoriografskih sadržaja na srpskom jeziku.
Slobodan Mandić, 11. maj 2020.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 111-112.
CegeSoma,The Belgian War Press <https://warpress.cegesoma.be> (27. I 2020).
Onlajn kolekcija belgijske štampe iz perioda svetskih ratova nastala je kao deo šireg projekta digitalizacije belgijskih novina koje su izlazile od 1830. do 1950. godine. Jednostavno osmišljena prezentacija korisnicima daje mogućnost da koriste bogatu kolekciju koja je kreirana od materijala rasutog u različitim arhivima, bibliotekama i dokumentacionim centrima. Naprednu pretragu moguće je vršiti kombinacijom nekoliko elemenata (ključne reči i fraze, ilegalna, cenzurisana štampa, Prvi/Drugi svetski rat). Takođe, rezultati pretrage se mogu prikazati prema relevantnosti, datumi i naslovu. Dostupnost digitalizovanog materijala na sajtu je delom ograničena iz razloga koji su u vezi s autorskim pravima, tj. cenzurisana štampa iz perioda Drugog svetskog rata je za korišćenje dostupna samo u čitaonici Istraživačkog i dokumentacionog centra istorije Drugog svetskog rata u Belgiji (CegeSoma), koji je 2016. godine pripojen Državnom arhivu Belgije. Međutim, u sekciji O ratnoj štampi moguće je pronaći i preuzeti direktorijum inventara cenzurisane štampe iz perioda Drugog svetskog rata.
Slobodan Mandić, 27. januar 2020.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 105-106.
Ryan Richardson, Rock Scene magazine (1973-1982 <http://www.rockscenester.com> (12. XII 2018).
Slobodan pristup digitalnoj kolekciji američkog magazina Rok scena (1973-1982) omogućen je zahvaljujući pregalaštvu Rajana Ričardsona, pasioniranog kolekcionara artefakata pank rok kulture 70-ih i 80-ih godina: muzičkih zapisa, flajera, fanzina i fotografija. Iako autor u propratnom tekstu duhovito ističe kako će dostupna kolekcija časopisa osim kolekcionarima i zaljubljenicima u popularnu kulturu nekima poslužiti i kao novo sredstvo prokrastinicije i smanjivanja radne produktivnosti (neobaveznim prelistavanjem kolekcije), ostaje neupitno da dostupna digitalna arhiva od sto pet brojeva Rok magazina nudi mogućnost za prikupljanje korisnih informacija za istraživanje fenomena popularne kulture. Takođe, od značaja mogu biti i podaci o proizvodima koji su se reklamirali u časopisu tada namenjenom prvenstveno mlađoj publici.
Slobodan Mandić, 12. decembar 2018.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2018, str. 168.
Open Society Archives, Czechoslovakia 68/08 < http://cssr68.osaarchivum.org> (10. XII 2018).
Povodom obeležavanja pola veka od invazije država Varšavskog pakta na Čehoslovačku, Arhiv otvorenog društva pokrenuo je 20. avgusta 2018. godine sajt posvećen tom događaju. Blizu četiri hiljade članaka redakcije Slobodne Evrope objavljivano je na sajtu te kuće ,,u realnom vremenu”, onako kako su se vesti pojavljivale pre pedeset godina. Nakon 10. septembra 2018. objavljeni novinski izveštaji ostali su dostupni na sajtu, zajedno s propratnim sekcijama sajta, među kojima je galerija od 39 fotografija invazije sovjetskih i bugarskih snaga na Košice, u istočnoj Slovačkoj, kao i manja kolekcija originalnih dokumenata, poput letaka koje je lokalno stanovništvo namenilo okupacionim snagama, ili pak onih koje je sovjetska vojska delila čehoslovačkim građanima, kao i materijala štampanog u znak podrške koju su različite lokalne organizacije i grupe građana izražavale prema Dubčekovoj vladi.
Slobodan Mandić, 10. decembar 2018.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2018, str. 93.
