Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Category: Evropa

Recensio.net. Review platform for European History

admin

Recensio.net. Review platform for European History

Recensio.net. Review platform for European History, <http://www.recensio.net> (24. V 2012).

Sajt Recensio.net zamišljen je kao platforma sa otvorenim pristupom za prikaze i recenzije u istoriografiji, prvenstveno fokusirana na radove iz časopisa objavljene u Evropi i sa temama iz evropske istorije. Projekat je nastao na temelju saradnje Bavarske državne biblioteke, Nemačkog istorijskog instituta u Parizu i Instituta za evropsku istoriju Lajbnic iz Majnca. Prezentacije je multilingvalna (engleski, nemački, francuski jezik), a prikazi mogu biti pisani na bilo kojem od evropskih jezika. Sadržaj dostupnih radova moguće je pretraživati kombinovanom metodom prema periodu, regionu i temi. Osnovna ideja autora sajta je da na jednom mestu inkorporiraju prikaze sa raznih strana, kako onih izdanja koji nemaju onlajn elektronsku verziju, tako i onih koji svoje radove već imaju, ili nameravaju da postave na mrežu, i na taj način ponude urednicima časopisa i autorima prikaza maksimalan stepen vidljivosti, a korisnicima centralnu polazišnu tačku u potrazi za prikazima i naučnom literaturom. Značajna je pomenuti i nameru autora sajta da podstaknu dijalog unutar akademske zajednice putem ostavljanja komentara na dostupne članke.

Slobodan Mandić, 24. maj 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2011, str. 138.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2011, Bеograd, 2011, str. 137-141..

Historiografija.hr – Portal hrvatske historiografije

admin

Historiografija.hr – Portal hrvatske historiografije

Historiografija.hr – Portal hrvatske historiografije, <http://www.historiografija.hr>  (20. XI 2011).

Portal hrvatske istoriografije suštinski je koncipiran po jednostavnom ključu, a u formi pružanja svih relevantnih informacija i sadržaja bitnih za proučavanje hrvatske istorije, kao i u funkciji bolje komunikacije unutar naučne zajednice. Posetici sajta ovde mogu pronaći sistematizovani pregled hrvatskih naučnih i studentskih časopisa, arhiva, biblioteka i muzeja, naučno-istraživačkih instituta i projekata, strukovnih udruženja, izdavačkih kuća. Naročito treba istaći tri odeljka sa naslovne strane, a to su Novosti, pomoću kojih je moguće pratiti aktuelna dešavanja, kao i Prikaze knjiga, časopisa i skupova i E-publikacije. Posebnu pogodnost korisnicima sajta predstavlja mogućnost dobijanja informacija putem nekog od RSS čitača, kao i posredstvom društvenih mreža.

Slobodan Mandić, 20. novembar 2011.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2011, str. 121.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2011, Bеograd, 2011, str. 115-121.

German periodicals from Central and Eastern Europe

admin

Südost-Institut: German periodicals from Central and Eastern Europe. The virtual merger of dispersed stocks

DiFMOE: Digitales Forum Mittel- und Osteuropa

Südost-Institut: German periodicals from Central and Eastern Europe. The virtual merger of dispersed stocks <http://www.suedost-institut.de/en/projects/german-periodicals.htm> (16. XI 2011).

DiFMOE: Digitales Forum Mittel- und Osteuropa, Periodika, <http://www.difmoe.eu/archiv/periodika?content=Periodika> (16. XI 2011).

Projekat Nemačka periodika iz centralne i jugoistočne Evrope pokrenut je u saradnji Instituta za studije jugoistočne Evrope u Regensburgu i Digitalnog foruma za srednju i istočnu Evropu sa sedištem u Minhenu sa namerom da se digitalizuju značajnije i manje značajne novine i popularni kalendari koji su izlazili tokom XIX i početkom XX veka na nemačkom jeziku u jugoistočnoj Evropi. Osnovni cilj Projekta je da se digitalizovanom materijalu omogući slobodni pristup putem interneta, čime bi se olakšala i podsticala naučna istraživanja, ali i širi interes javnosti za istoriju i kulturu nemačke nacionalne manjine, kao i naroda koji su živeli u njihovom susedstvu u jugoistočnoj Evropi. Na Web sajtu Instituta u Regensburgu moguće je pronaći detaljnije informacije na engleskom i nemačkom jeziku o Projektu, kao i spisak do sada digitalizovanih novina i kalendara, dok je sam pristup digitalizovanom materijalu omogućen na sajtu Foruma u rubrici Periodika. Za očekivati je da će količina materijala u ovoj bazi vremenom rasti, kao i da će privući značajnu pažnju istoričara kao još jedna veoma korisna lokacija sa dostupnim izvornim materijalom do koga je po nekada veoma teško doći u bibliotekama i arhivima.

Slobodan Mandić, 16. novembar 2011.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2011, str. 119.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2011, Bеograd, 2011, str. 115-121.

Microhistorical Research

admin

Center for Microhistorical Research at the Reykjavik Academy

Microhistory Network

Center for Microhistorical Research at the Reykjavik Academy, <http://www.microhistory.org> (14. XI 2011).

Microhistory Network, <http://microhistory.eu> (14. XI 2011).

Dve lokacije koje će privući pažnju istraživača koji se zanimaju za izučavanje mikroistorije. Prezentacija Centra za mikroistorijska istraživanja pri islandskoj Rejkvik Akademiji sadrži niz relevantnih informacija, poput liste istoričara koji se bave mikroistorijom, bibliografije objavljenih radova od 1960. do 2005. godine, pregleda održanih konferencija, seminara i naučnih skupova, a tu je i onlajn izdanje Časopisa za mikroistoriju, sa par dostupnih članaka koji analiziraju ovu istorijsku disciplinu iz teorijske i metodološke perspektive. Mreža za mikroistoriju nastala je kao neformalna grupa januara 2007. godine sa ciljem da na jednom mestu okupi istoričare zainteresovane za proučavanje mikroistorije na teorijskim i praktičnim osnovama, prvenstveno putem kontinuiranog ažuriranja bibliografije, povezivanjem istraživača koji su zainteresovani za tu oblast i sabiranjem drugih relevantnih materijala sa Web-a na jednom mestu. U radu mreže participiraju profesori iz čitavog sveta, a koordinatori su profesori sa budimpeštanskog Etveš univerziteta.

Slobodan Mandić, 14. novembar 2011.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2011, str. 117.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2011, Bеograd, 2011, str. 115-121

International Association for the History of Transport, Traffic and Mobility

admin

International Association for the History of Transport, Traffic and Mobility

T2M – International Association for the History of Transport, Traffic and Mobility, <http://t2m.org> (19. XI 2011).

Međunarodno Udruženje za istoriju transporta, saobraćaja i mobilnosti, sa centrom na Tehničkom univerzitetu u Ajndhovenu u Holandiji, zvanično funkcioniše od 2003. godine kao rezultat inicijative više različitih grupa koje su zajednički došle do zaključka o potrebi stvaranja novog koncepta u izučavanju ove istoriografske grane. Iste godine je održana i prva godišnja konferencija, a međunarodna mreža istoričara od tada kroz razne oblike aktivnosti, poput naučnih časopisa, diskusionih grupa, nagrada za naučne radove i saradnjom sa drugim obrazovnim ustanovama, kontinuirano i organizovano ohrabruje i promoviše razumevanje istorijske interakcije između transporta, saobraćaja i pokretljivosti ljudi, materijalnih objekata i ideja. Važnu kariku u ispunjavanju ove misije svakako predstavlja i internet prezentacija, gde zainteresovani, osim više podataka o samom Udruženju, mogu naći obilje informacija vezane za njegovu aktivnost i područja rada, poput različitih novosti, arhiva biltena Udruženja, intervjua sa članovima, korisnim linkovima, detaljima o svim do sada održanim godišnjim konferencijama, tematski organizovanim grupama (npr. Turizam u zemljama socijalizma), letnjim školama, univerzitetskim programima, bibliografijama, novim knjigama, Časopisu za istoriju transporta, Godišnjaku Udruženja.

Slobodan Mandić, 19. novembar 2011.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2011, str. 116.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2011, Bеograd, 2011, str. 115-121

SUDigital – СУ Св.Климент Охридски

admin

SUDigital – Дигитална Библиотека СУ ‘Св.Климент Охридски’
*Wayback Machine (DEC 06 2022)

Софийски университет „Св. Климент Охридски“, SUDigital – Дигитална Библиотека СУ ‘Св.Климент Охридски’, <http://lib.sudigital.org/?ln=bg> (18. XII 2010).

Prezentacija Digitalne biblioteke Sofijskog univerziteta Sv. Kliment Ohridski (SUDigital) napravljena je pomoću besplatnog softvera Invenio, kreiranog na Institutu CERN, a namenjenog za stvaranje sopstvene digitalne biblioteke, ili skladištenje dokumenata na Web-u. Ovaj alat omogućava sve aspekte upravljanja digitalnim bibliotekama, od pohranjivanja dokumenata, do klasifikacije, indeksiranja i dostupnosti, a kompatibilan je i sa odgovarajućim stručnim standardima. Digitalna biblioteka je organizovana po kolekcijama u sledeće grupe: Epigrafika; Rukopisi; Arhivska Građa; Knjige; Periodika; Muzeji; Mape; Slike; Multimedija. Grupe su dodatno podeljene na posebne odeljke. Tako su u okviru Arhivske građe dokumenti klasifikovani u celine: Međunarodni terorizam u dokumentima Bugarske državne bezbednosti; Mladi i komunistički režim u Bugarskoj; NATO na Balkanu; Bugarska i Hladni rat; Bugarska i Bliski Istok. Osim arhivske građe, za sada se izdvajaju i kolekcija knjiga, karikatura, slika (fotografija) i kolekcija od preko dve stotine istorijskih karata. Iza svake grupe u zagradi je upisan broj koji označava koliko jedinica u okviru svakog odeljka je do sada ubačeno u bazu. Iako baza trenutno sadrži 766 dokumenata, a pojedini odeljci su (za sada) prazni, ono što je prezentovano zavređuje pažnju, kako sadržajem, tako i nivoima informacija, gde je za svaki dokument dat analitički opis, ključne reči (meta podaci), signatura, datum stvaranja i poslednje izmene elektronske kopije dokumenta. Treba napomenuti i da je u okviru prezentacije ponuđen ulazak u naučne baze podataka nekih zapadnih univerziteta, koje su uređene po istom principu (Harvard, Kembridž, Univerzitet u Teksasu i Univerzitet Istočni Mičigen).

Slobodan Mandić, 18. decembar 2010.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2010, str. 124-125.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) X”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2010, Bеograd, 2011, str. 123-127..

SISTORY – Zgodovina Slovenije

admin

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY – Zgodovina Slovenije

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY – Zgodovina Slovenije, <http://www.sistory.si/index.php> (05. XII 2010).

Portal slovenačke istoriografije Sistory, ponikao kao ideja iz kruga stručnjaka na Institutu za savremenu istoriju u Ljubljani (Žarko Lazarević, Igor Zemljič, Jera Vodušek Starič, Nina Vodopivec, Mojca Šorn), od 2008. godine redovno dopunjava onlajn bogatu bazu digitalizovanih istorijskih izvora, naučnih rezultata, i ostalih podataka relevantih za slovenačku istoriju. Takođe, jedna od početnih namera je i da se izgradi platforma za međunarodni i interdisciplinarni dijalog koji će omogućiti veze na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou u sferi istraživanja i obrazovanja. Portal je koncipiran na način koji sasvim odgovara potrebama prezentacije ovoga tipa: dvojezična prezentacija, na slovenačkom i engleskom jeziku, krajnje jednostavnog dizajna koji ne odvlači pažnju posetioca sa onoga što je ovde glavno, a to je sadržaj. Sav materijal je pregledno organizovan i podeljen u nekoliko sekcija, vidno naznačenih u gornjem, horizontalnom meniju: Izvori; Literatura; Biografija; Istorija u školama; Istorijski citatni indeks; Linkovi i Forum. Odeljci posvećeni izvorima i literaturi već sada sadrže obilje korisnog materijala za istraživače, kako lokalne i nacionalne, tako i istorije Jugoslavije i Evrope. Napomenimo samo Statističke godišnjake Kraljevine Jugoslavije, štampane u Beogradu od 1929-1940. godine. Biografski deo sadrži odlično urađen elektronski Slovenački biografski leksikon (1925-1991) i Primorski slovenački biografski leksikon. Kako sadržajem, preglednošću materijala, tako i koncepcijom, Sistory ne samo da predstavlja značajan istoriografski domet, već istovremeno i putokaz na koji način osmisliti kvalitetan istoriografski portal.

Slobodan Mandić, 3. decembar 2010.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2010, str. 123.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) X”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2010, Bеograd, 2011, str. 123-127.

Het Biografisch Portaal van Nederland

admin

Het Biografisch Portaal van Nederland

Het Biografisch Portaal van Nederland, <http://www.biografischportaal.nl/> (30. X 2010).

Holandski biografski portal nastao je kao plod saradnje različitih akademskih i kulturnih institucija u Holandiji, sa namerom da se u jednoj bazi sakupe podaci i biografije svih ličnosti od značaja za holandsku istoriju iz najrazličitijih izvora, od najstarijih vremena do savremenog doba. Tu su sakupljeni podaci, kako o ličnostima rođenim u Holandiji, tako i o onima koji su došli iz inostranstva i ostavili traga na holandsku istoriju, kako u današnjoj Holandiji, tako i u okviru nekadašnjih koloniojalnih poseda. Trenutno je od popisanih 60.772 ličnosti u 71.609 biografije, u onlajn pretrazi moguće pronaći preko 2000 ličnosti. S obzirom da se podaci sakupljaju iz najrazličitjih izvora, starih i novih biografskih kolekcija, izvori su katogerizovani u tri grupe, prema pouzdanosti (kategorije A, B i C), a izvršena je i gruba kategorizacija u odnosu na ono čime su se određene ličnosti u životu bavile. Za svaku ličnost su dati, osim osnovnih podataka (mesto, godina rođenja i smrti, pol, zanimanje) i jedna, ili više biografija povezanih sa različitim izvornicima. Posetiocima sajta je omogućeno i da putem elektronske komunikacije predlože korekcije podataka o nekoj ličnosti, ali ne i da daju sugestije za dodavanje ličnosti koje do sada nisu uključene u bazu. U rubrici sajta Najčešća postavljena pitanja (FAQ) data su mnoga pojašćenja u vezi aktivnosti i rada na Portalu, kao i forma za pravilno citiranje preuzetih podataka. U odeljku sa korisnim linkovima date su i adrese sličnih projekata u drugim državama. Osim osnovnih informacija o radu i aktivnostima na Portalu, sav sadržaj trenutno je dat samo na holandskom jeziku.

Slobodan Mandić, 30. oktobar 2010.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2010, str. 127.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) IX”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2010, Bеograd, 2011, str. 125-130.

Finding Moving Images in European Collections

admin

filmarchives online, Finding Moving Images in European Collections

filmarchives online, Finding Moving Images in European Collections, <http://www.filmarchives-online.eu/> (13. XII 2010).

Evropski filmski onlajn arhiv omogućava jednostavan i besplatan pristup katalogu informacija iz filmskih arhiva širom Evrope. U formi multilingvalnog Web portala omogućeno je pretraživanje filmskih dela prema sadržaju, filmografskim podacima i fizičkim karakteristikama. Rezultati pretrage sadrže informacije o postojanju i lokaciji materijala, kao i detalje koji omogućavaju pristup. Baza podataka nije fokusirana na igrani film, već pre na dokumentarne i obrazovne filmove, filmske žurnale, putopisne, reklamne, naučne, industrijske, eksperimentalne, sportske i animirane filmove. Evropski filmski onlajn arhiv nastao je kao rezultat rada u okviru MIDAS projekta (Baza podataka pokretnih slika za pristup i ponovnu upotrebu evropskih filmskih kolekcija) koji je pokrenut kao pilot projekat u sklopu MEDIA Plus programa Evropske komisije. Od početka rada na projektu 2006. godine do januara 2009. godine uključeno je 18 institucija i arhiva pod vođstvom Holandskog filmskog instituta (DIF). Centralni mesto sajta predstavlja odeljak Pretraga pokretnih slika, što je u stvari veoma napredna mašina za pretragu baze gde je pretraživanje moguće u kombinaciji veoma različitih kategorija, počevši od lokacije, preko ključnih reči naslova, ličnosti, produkcije, sadržaja, mesta, zvuka, formata filma, boje, tipa kopije i sl. Osim što predstavlja najobuhvatniju i stalno rastuću evropsku filmsku bazu, ovaj projekat je ujedno i  odličan pokazatelj i putokaz na koji način se danas prave veliki evropski kulturni poduhvati uz pomoć novih tehnologija.

Slobodan Mandić, 13. decembar 2010.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2010, str. 123.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar)”, u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2010, Bеograd, 2011, str. 115-123.

Die Ära Helmut Kohl 1982-1998

admin

Die Ära Helmut Kohl 1982-1998

Konrad Adenauer Stiftung, Die Ära Helmut Kohl 1982-1998, <http://www.helmut-kohl.de/> (02. IX 2009).

Epoha Helmuta Kola, nemačkog kancelara od 1982. do 1998. godine, i lidera Hrišćanske demokratske unije (CDU)  od 1973. do 1998. godine, obeležila je značajan period u istoriji Evrope, Zapadne Nemačke i od 1990. ponovo ujedinjene nemačke države. Internet prezentacija nemačke političke Fondacije Konrad Adenauer posvećena je ličnosti i istorijskoj ulozi i značaju ovog državnika i političara. Sajt se sastoji od nekoliko sekcija: kraći prikaz životne i radne biografije sa malom galerijom fotografija, deo posvećen značajnim političkim događajima, veoma detaljnu hronologiju događaja od 1982. do 1998. godine, transkripte dokumenata i iscrpnu bibliografiju od 29 stranica u PDF formatu, izrađenu marta 2008. godine. Ova Internet prezentacija privući će pažnju svih onih koji se zanimaju za savremenu istoriju Evrope i ulogu značajnih istorijskih ličnosti u njoj.

Slobodan Mandić, 2. oktobar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2009, str. 111.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 107-111.