Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Category: _Geografski

Collections of the 1956 Digital Archive

admin

Collections of the 1956 Digital Archive

The Open Society Archives (OSA) at Central European University, Collections of the 1956 Digital Archive, <http://www.osaarchivum.org/digitalarchive/> (02. X 2009).

U okviru digitalnih kolekcija Arhiva otvorenog društva Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti nalazi se i zbirka posvećena događajima u Mađarskoj 1956. godine. Prezentacija sadrži različite vrste materijala: kolekciju intervjua sa izbeglicama iz Mađarske, specijalnu kolekciju novinskih članaka u četiri knjige, izveštaje američkih obaveštajnih službi otvorenih za javnost između 2001. i 2005. godine, preskliping iz štampe različitih zemalja, vesti i izveštaje osoblja Istraživačkog instituta Radia Slobodna Evropa, audiovizuelnu kolekciju od 69 filmova i delova filmskog materijala, dokumente iz Arhiva Huver instituta, tematski vodič kroz građu pripremljen od strane arhivista Arhiva otvorenog društva, odabrane onlajn kolekcije na drugim sajtovima. Prezentacija je urađena dvojezično, na mađarskom i engleskom jeziku. Bogatstvom sadržaja, dizajnom i tehničkim rešenjem, ovaj sajt predstavlja odličan primer tematski orijentisanog prezentovanja izvorne građe na Internetu.

Slobodan Mandić, 2. oktobar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2009, str. 110.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 107-111.

Online Sources for European History

admin

Online Sources for European History

Richard D. Hacken, EuroDocs: Online Sources for European History, <http://eudocs.lib.byu.edu/index.php> (03. X 2009).

Sajt Eurodoks je posvećen sakupljanju i sabiranju informacija o onlajn izvorima za evropsku istoriju na Internetu. Prema rečima autora sajta, amerikanca Ričarda Hakena, profesionalnog bibliografa i znalca nekoliko evropskih jezika, prezentacija je stvorena sa namerom da omogući istoričarima, arhivistima, bibliotekarima, kolekcionarima dokumenata svih vrsta, da pristupe zajednici sličnorazmišljajućih učesnika u projektu. Web sajt je napravljen pomoću wiki softvera, koji omogućava kolaborativni rad grupe korisnika i krajnje jednostavno uređivanje brojnih međusobno linkovanih Web stranica. Do 2007. godine prezentacija je bila fokusirana na izvore za istoriju Evrope, a od tada je ograničena samo na Zapadnu Evropu. Materijal na početnoj stranici je moguće pregledati na osnovu dva osnovna kriterijuma: tematski (praistorija i antika; srednji vek i renesansa; Evropa kao nadnacionalni region) i prema abecednom spisku država. Osim toga, ovde je dato i nekoliko linkova ka drugim sajtovima slične orijentacije. Sakupljeni materijal čine linkovi ka primarnim istorijskim izvorima: transkribovanim dokumentima, reprodukcijama faksimila, ili prevodima. U najvećoj meri (koliko je to bilo moguće) linkovi ka dokumentima u okviru pojedinih sekcija raspoređeni su hronološkim redom. Za redovne posetioce sajta omogućen je i pregled poslednjih izmena na prezentaciji.

Slobodan Mandić, 3. oktobar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2009, str. 109.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 107-111.

Портал Архивы России

admin

Портал Архивы России

Федеральное архивное агентство (Росархив), Портал Архивы России, <http://www.rusarchives.ru/> (01. X 2009).

Pored tradicionalnih informativnih sredstava (opisa, inventara, vodiča, regesta, kataloga, pregleda) istraživači se o sadržaju arhivske građe sve više informišu pomoću Internet prezentacija arhiva i drugih onlajn dostupnih baza podataka. Portal Arhivi Rusije Federalne arhivske agencije pruža obilje informacija o ruskoj arhivskoj građi, ali i o raznim drugim aspektima arhivske nauke u Rusiji. Na početnoj stranici portala, ispod fotografije Glavnog arhiva ministarstva inostranih dela iz 1896. godine, postavljeni su linkovi ka sedam sekcija prezentacije: novosti, mapa sajta, knjiga gostiju, forum, izložbe, arhivski katalozi i link ka sajtu Pobeda 1941-1945. Ulaskom u mapu sajta posetilac će uočiti i dotatne sekcije: arhivske grupe, arhivsko zakonodavstvo, federalni arhivi, arhivska odeljenja muzeja i biblioteka, arhivski projekti, izdanja i publikacije, metodologija, informatizacija, rasprave, arhivsko obrazovanje. Sekcija Архивная отрасль sadrži i podsekciju Organi upravljanja arhivskom građom u Ruskoj Federaciji, što predstavlja neku vrstu arhivske mreže sa spiskom i adresarom oblasnih arhiva i linkovima ka njihovim prezentacijama. Radi lakšeg snalaženja autori sajta su postavili i kraći rečnik osnovnih arhivskih pojmova i termina. Sekcija Baza podataka sadrži i linkovani spisak kataloga i onlajn baza podataka. Svojim sadržajem i pregledno organizovanim materijalom portal Arhivi Rusije predstavlja ne samo izuzetan izvor informacija o bogatstvu ruskih arhivskih fonfova, već i odličan primer na koji način se Internet i moderne tehnologije nadovezuju, a u izvesnom smislu i prevazilaze, tradicionalne forme rada u istoriografiji i arhivistici.

Slobodan Mandić, 1. oktobar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2009, str. 108.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 107-111.

Western Civilization Webography

admin

Western Civilization Webography

Center for History and New Media, Western Civilization Webography, 16 December 2004,
<http://chnm.gmu.edu/webography/index.php> (26. IX 2009).

Uprkos činjenici da je istorijska nauka jedna od najzastupljenijih na mreži, korisnici u potrazi za kvalitetnim istoriografskim materijalom na Internetu suočavaju se sa nizom problema, na prvom mestu sa nepreglednim mnoštvom materijala koji nije lako i jednostavno probrati, tako da i rešavanje ovoga problema spada u neophodnu veštinu modernog istoričara. Pored naprednih mašina za pretraživanje i profesionalno orijentisanih predmetnih direktorijuma, prezentacije poput Vebografije zapadne civilizacije, umnogome pomažu u orijentaciji i snalaženju u okeanu informacija. Osnovnu strukturu sajta čini pretraživa baza prikaza Internet sajtova relevantnih za istoriju zapadne civilizacije. Svaki Web sajt je prikazan od strane jednog ili više studenata i ocenjen na osnovu nekoliko kriterijuma, kao što su urednost, vrednost i objektivnost. Takođe, svaki prikaz, kao dodatak, sadrži i kratak opis u nekoliko reči, uključujući sadržaj, kvalitete i slabosti određene prezentacije. Pretraživanje baze je omogućeno na osnovu nekoliko kombinovanih kriterijuma: ključne reči, teme i vremenskog perioda, geografskog područja i vrste izvora (tekst, slike, audio, video). Posetioci sajta mogu i sami da se registruju i svojim prikazima obogate kolekciju. Pokretanjem ovog projekta Centar za istoriju i nove medije dao je još jedan vredan prilog u svojoj misiji osposobljavanja i treniranja veština budućih generacija istoričara u suočavanju sa izazovima koje nameće savremena tehnološka civilizacija.

Slobodan Mandić, 26. septembar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2009, str. 107-108.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 107-111.

Исторические источники по истории России XVIII – начала XX в

admin

Исторические источники по истории России XVIII – начала XX в. на русском языке в Интернете

Библиотека электронных ресурсов Исторического факультета МГУ, Исторические источникипо истории России XVIII – начала XX в.на русском языке в Интернете, 27. II 2009, <http://www.hist.msu.ru/ER/Etext/PICT/russia.htm> (30. IX 2009).

Stranica posvećena istorijskim izvorima za istoriju Rusije od početka XVIII do početka XX veka na sajtu Bibliotke elektronskih resursa Istorijskog fakulteta Moskovskoga državnog univerziteta primarno je podeljena na dva dela. U prvom se nalaze nanizani linkovani naslovi za izvornu građu koju su priredili autori sajta, a koja je prikupljena sa različitih strana: zbornika arhivske građe, zbornika međunarodnih ugovora, pravne literature i drugih publikacija. Prezentovani materijal je dat uglavnom u HTML formatu, sa po nekom slikom originalnih dokumenata. Drugi deo (Ssыlki) sadrži linkove ka dokumentima i građom dostupnim na drugim ruskim sajtovima, a koji ulaze u tematski fokus kome je posvećena ova zbirka. Pregledno organizovana i redovno ažurirana ova stranica predstavlja odlično polazište u potrazi za istorijskim izvorima za istoriju Rusije XVIII i XIX veka.

Slobodan Mandić, 30. septembar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2009, str. 88-89.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VI. Devetnaesti vek”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 85-89.

ХРОНОС – Россия в XIX веке

admin

ХРОНОС – всемирная история в интернете, Россия в XIX веке

ХРОНОС – всемирная история в интернете, Россия в XIX веке, 8. VII 2009, <http://www.hrono.ru/1800ru.html> (30. X 2009).

Hronologije su jedna od nezaobilaznih istoriografskih formi za širenje znanja o prošlosti i vredan orijentir u sagledavanju razvojnih puteva države i društva. Hronološki pregled ruske istorije devetnaestog veka na sajtu Hronos, osim vremenski raspoređenih nizova činjenica praćenih obaveštenjima šta se važno dogodilo svakog od navedenih dana, odlikuje i nekoliko karakteristika svojstvenih elektronskoj prezentaciji teksta. Na prvom mestu, to je nelinearno izlaganje sa linkovanim delovima, prvenstveno pojedinih ličnosti i događaja. Na taj način, korisnik hronologije može pročitati detaljnije informacije o stvarima za koje je zainteresovan. Dotatni tekstovi se sastoje od jednog ili više delova preuzetih iz različitih izvornika, sa navedenim citatom odakle je materijal preuzet i preporukama za dalje čitanje. Svaki događaj uvršten u hronologiju dat je po gregorijanskom i julijanskom kalendaru čime se isključuje mogućnost zabune, što je inače propratna karakteristika ovakvih tekstova. Pored linkovanih prečica ka osnovnom tekstu izdeljenog prema decenijama, na vrhu stranice nalaze se i linkovi za hronološki pregled istorije XIX veka po regionima: svetska istorija, Nemačka, Francuska, Kina, SAD i Belika Britanija. U dnu stranice postavljeni su i linkovi za tri karte: Rusko carstvo u prvoj polovini XIX veka, Pohod Napoleonove armije 1812. godine i Kontraofanziva ruske armije 1812. godine.

Slobodan Mandić, 8. jul 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2009, str. 88-89.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VI. Devetnaesti vek”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 85-89.

Znamеniti Srbi 19. vеka

admin

Znamеniti Srbi 19. vеka

Дигитална Народна библиотека Србије, збирка Фотодокумента, Знаменити Срби 19. века, <http://digital.nb.rs/scc/browse.php?collection=fa-srbi> (28. IX 2009).

U okviru zbirke Fotodokumenta Digitalne Narodne biblioteke prezentovane su i digitalne kopije tri fotografska albuma iz serije izdanja Znameniti Srbi 19. veka, štampanih u tri toma tokom 1901, 1903. i 1904. godine u Hrvatskoj pod uredništvom Andre Gavrilovića. Svaki tom sadrži dvanaest svesaka sastavljenih u celinu, sa galerijom portreta i propratnim tekstualnim biografijama sedamdeset i dve ličnosti, a čitava digitalna kolekcija broji 391 digitalni dokument. Ljudska lica i figure vladara, političara, crkvenih velikodostojnika, vojnih ličnosti, naučnika, pesnika, kompozitora, narodnih dobrotvora i drugih javnih ličnosti na poseban način oslikavaju istoriju srpskog naroda u 19. veku. Digitalizovana građa iz kolekcija Narodne biblioteke Srbije prezentovana na sajtu biblioteke pokazuje tendenciju neprekidnog rasta i time se širokom krugu zainteresovanih omogućava upoznavanje sa izuzetno vrednim materijalom od prvorazrednog značaja za kulturno nasleđe srpskog naroda.

Slobodan Mandić, 28. septembar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2009, str. 88.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VI. Devetnaesti vek”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 85-89.

Аfrican-American Sheet Music

admin

Аfrican-American Sheet Music

American Memory from the Library of Congress, Аfrican-American Sheet Music, 1850-1920, <http://memory.loc.gov/ammem/collections/sheetmusic/brown/> (28. IX 2009).

Digitalna kolekcija African-American Sheet Music, 1850-1920 na sajtu Američko sećanje Kongresne biblioteke sastoji se od 1305 komada afro-američkih muzičkih listova, datiranih od 1850. do 1920. godine i predstavlja samo deo kolekcije koja broji oko pola miliona jedinica. Vizuelne predstave umetnika, teme koje su okupirale autore pesama, reklamni dizajn, notni zapisi, samo su prvi, neposredni nivo saznanja koje nam pružaju jedninice pohranjene u bazi. Iza toga, korisnici će otkriti višestruko značenje ovake vrste građe, kao što su socijalni kontekst u kojem je umetnik stvarao, problemi rekonstrukcije, urbanizacije i migracija afro-amerikanaca posle Građanskog rata, i mnogo toga drugog, na prvi pogled „neuhvatljivog“. Kolekciju je moguće pregledati prema tri osnovna kriterijuma: naslovu pesme, temi i imenu autora, a u okviru svake grupe i abecednim redom. U većini slučajeva data je samo naslovna strana, a po negde i celokupni sadržaj sveske sa notnim zapisima. Slike je moguće pogledati u nekoliko različitih rezolucija, a svaka sadrži i detaljan bibliografski opis. Ova građa predstavlja odličan izvor za upoznavanje sa svakodnevnim brigama, preokupacijama i razonodom Amerikanaca u drugoj polovini XIX i u ranom XX veku.

Slobodan Mandić, 28. septembar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2009, str. 87.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VI. Devetnaesti vek”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 85-89.

”19 – Interdisciplinary Studies in the Long Nineteenth Century”

admin

19 – Interdisciplinary Studies in the Long Nineteenth Century

Centre for Nineteenth-Century Studies. Birkbeck, University of London, Hilary Fraser (ed.), 19 – Interdisciplinary Studies in the Long Nineteenth Century, <http://www.19.bbk.ac.uk/> (25. IX 2009).

Devetnaest je prvi naučni onlajn časopis posvećen naprednim interdisciplinarnim studijama dugog devetnaestog veka. Osnovan na Birkbek koledžu u Londonu, pod glavnim uredništvom profesorke Hilari Frejzer (Hilary Fraser), časopis je pokrenut na jesen 2005. godine, prvenstveno sa namerom da proširi aktivnosti Centra za devetnaestovekovne studije. Imajući na umu prednosti elektronskog izdavanja naučnih studija na Internetu, prezentovani članci su obogaćeni različitim video i audio materijalom, što ne bi bilo moguće u tradicionalnim formama publikovanja. Takođe, posetioci sajta mogu se upoznati sa najboljim i najnovijim izvorima za istoriju XIX veka, kao i sa drugim prezentacijama na Web-u posvećenim ovoj temi. Ritam objavljivanja je dva tematska broja godišnje od kojih svaki sadrži šest podjednako ocenjenih članaka. Još jedna dobra strana prezentacije je i sekcija Diskusije i istraživanje (Debate and Research), forum za raspravu i reagovanja na objavljene članke. Čitavom svojom strukturom ova prezentacija odražava svest o svakodnevnom rastu onlajn baza podataka i arhivske građe i o tome da je izučavanje dugog XIX veka bez pomoći Interneta danas praktično nezamislivo.

Slobodan Mandić, 25. septembar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2009, str. 85.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VI. Devetnaesti vek”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 85-89.

Polar Bear Expedition Digital Collections

admin

Polar Bear Expedition Digital Collections

Bentley Historical Library, University of Michigan, Polar Bear Expedition Digital Collections, <http://polarbears.si.umich.edu/> (12. X 2009). 

Digitalna kolekcija Istorijske biblioteke Bentli Univerziteta Mičigen sadrži materijal posvećen američkoj vojnoj intervenciji u Rusiji na kraju Prvog svetskog rata. Navodno poslate u Rusiju da bi sprečile nemačko napredovanje i pomoć za ponovo otvaranje Istočnog fronta, američki vojnici su se borili protiv revolucionarnih Boljševika mesecima nakon što je primirje prekinulo borbe u Francuskoj. Posetiocima sajta posvećenom ovom istorijskom događaju, poznatijem pod imenom Ekspedicija polarni medved, pruža se mogućnost da svoju ekspediciju kroz digitalnu kolekciju započnu na nekoliko načina: čitanjem kratke istorije Ekspedicije; pretragom materijala o ličnostima, mestima ili vojnim jedinicama; pregledanjem fotografija, mapa ili dnevnika; alfabetskim pregledom Kolekcije, ili svih poznatih učesnika Ekspedicije, traženjem informacija koje se odnose na posebne geografske lokacije. Sav materijal je moguće pregledati i prema vrsti medija: fotografije i fotografski albumi, karikature, korespodencija, dnevnici, eseji, mape, portreti, razglednice, pesme, govori, transkripti, zvučni zapisi, itd. Osim izuzetno bogate kolekcije, ova prezentacija predstavlja i odličan primer kako organizovati i prezentovati istorijske izvore na Internetu uvažavajući dosadašnja iskustva i stručne arhivističke standarde.

Slobodan Mandić, 12. septembar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2009, str. 118.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) V”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2009, Bеograd, 2009, str. 111-117.