Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Category: Rusija

Бессмертный барак

admin

Бессмертный барак

Андрей Шалаев (Ред),  Бессмертный барак <https://bessmertnybarak.ru> (26. XI 2017).

Prezentacija namenjena negovanju uspomena i sećanja na žrtve političkih progona, deportacija, nasilja i terora u sovjetskoj Rusiji. Sajt je pokrenut novembra 2015. godine i danas sadrži veliku bazu podataka. Prvi odeljak sajta je Pomenik gde je vizuelno prikazan dugačak niz foto-portreta žrtava, preko kojeg se dolazi do detaljnijih informacija o svakoj osobi, prema dobro organizovanoj strukturi, obogaćenim dodatnim fotografijama, informacijama i geografskom kartom. Naravno, bazu je moguće pretraživati i pomoću vidno istaknutog polja za pretragu (ime, prezime, potomstvo, godina rođenja), Na veoma visokom tehničkom nivou, sa poveznicama ka nalozima na društvenim mrežama, sajt sadrži i mnogo drugih odeljaka kao što su galerija dokumenata, knjiga sećanja, mesta pogibije i sahranjivanja, sovjetski organi državne bezbednosti, otkrivanje zatvorenika gulaga, porodične istorije, svedočenja očevidaca itd. Na vidnom mestu istaknut je i poziv korisnicima da svojim prilozima obogate postojeći materijal.

Slobodan Mandić, 26. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 97.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.

Сто главных документов российской истории

admin

Сто главных документов российской истории
*Wayback Machine (OCT 04 2019)

Российскоевоенно-историческоеобщество (гл.редактор Бобкова Марина Станиславовна Разработано), Сто главных документов российской истории <http://doc.histrf.ru> (24.XI 2017).


Sajt Sto glavnih dokumenata ruske istorije predstavlja širu platformu za predstavljanje istorijskih izvora i ukazivanja na važnost utemeljenosti istorijskih istraživanja na dokumentima. Autori sajta ukazuju da je namera da se u prvi mah objavi sto dokumenata, ali da se kolekcija kasnije proširuje novim sadržajima. Jednostavna koncepcija sajta omogućuje veoma lako korišćenje: dokumenti su raspoređeni u pet odeljaka prema vremenskim periodima, a svaki dokument osim digitalne kopije sadrži i tekstualni sadržaj na savremenom ruskom jeziku, kao i preporučenu literaturu, a tu su i odgovarajuća pitanja, osmišljena tako da testiraju razumevanje sadržaja i vremenski kontekst nastanka. Pitanja takođe mogu da posluže i za analizu i interpretaciju teksta dokumenta. Publikovanje primarnih izvora je propraćeno i izvorima drugog reda, a koji mogu imati važan karakter za razjašnjavanje ili sadrže informacije o načinu i načinima implementacije “ključnog” dokumenta. To mogu biti dokumenti izvršnih vlasti, kao i izvori ličnog porekla (prepiska, memoari), naučno-popularna publicistika, audio-vizuelni materijal itd. Interaktivna komponenta portala je izražena i u činjenici da se uzimaju u obzir i reakcije korisnika. Tako je na početnoj stranici prezentovano top-10 dokumenata čiji izbor se generiše usled interesovanja korisnika za određeni dokument. Kako autori ističu, jedna od osnovnih ideja za pokretanje sajta je namera da se sistematskim prikupljanjem i objavljivanjem dokumenata o ruskoj istoriji smanji broj sumnjivih istorijskih konstrukcija i predrasuda koje nisu zasnovane na istorijskim izvorima.

Slobodan Mandić, 24. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 96-97.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.

Энциклопедия «Всемирнаяистория»

admin

Энциклопедия «Всемирнаяистория»

Энциклопедия «Всемирнаяистория», <http://w.histrf.ru> (23. XI 2017).

Ruski portal Enciklopedija svetske istorije nastao je sa svrhom predstavljanja informacija o prošlosti dobijenih na osnovu istraživanja ruskih i stranih naučnika, za sve periode opšte i ruske istorije. Enciklopedija takođe sadrži i tekstove o istoriografiji, teoriji, metodologiji i filozofiji istorije, pomoćnim istorijskim disciplinama, nastavi istorije i organizaciji istorijske nauke u Rusiji i u inostranstvu. Kao osnova za popunjavanje sadržaja su poslužili objavljeni tomovi „Ruske istorijske enciklopedije”, kao i ugovori za objavljivanje članaka iz „Velike ruske enciklopedije”, „Pravoslavne enciklopedije” i drugih velikih enciklopedija. Pored toga, sadržaji se dopunjuju i uz pomoć registrovanih korisnika koji imaju status stručnjaka za pojedine oblasti. Oni mogu ponuditi svoje članke za objavljivanje, a imaju i mogućnost diskutovanja o objavljenim materijalima. Enciklopedijske odrednice je moguće pregledati na osnovu tri kriterijuma: tematskim izborom (Rubriki), istorijskim periodom (Periodы), ili azbučnim redom (A … Я).Takođe, obezbeđena je i pretraga preko ključnih reči u polju za pretragu. Dobijeni rezultati na osnovu upita pojma Beograd (Belgrad) potvrđuju visok kvalitet pouzdanosti ovog onlajn resursa, kako u pogledu kvantiteta i raznovrsnosti odrednica, tako i sa obzirom na naučni kvalitet objavljenih članaka.

U svetlu obeležavanja stogodišnjice revolucije u Rusiji 1917. godine, kao i u vezi sa velikim brojem ruskih emigranata koji su pronašli utočište u Kraljevini SHS/Jugoslaviji, pomenimo i odlično obrađene odrednice o akterima rušenja trovoekovne ruske monarhije. To su Mihail Vasiljevič Aleksejev, poslednji glavnokomandujući Ruske carske armije, Vasilij Vitaljevič Šuljgin, koji je preuzeo potpisan akt o abdikaciji u blindiranom vozu u kojem se car nalazio, da bi ga potom odneo u Petrograd, kao i Mihail Vladimirovič Rodzjanko, predsednik poslednje carske Dume, koji je poneo oreol borca koji je oborio cara.

Slobodan Mandić, 23. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 95-96.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.

136 Энвер Ходжа. Его жизнь и работа

admin

Энвер Ходжа. Его жизнь и работа

Энвер Ходжа. Его жизнь и работа, 2008-2015 <http://www.enverhoxha.ru> (14. IV 2015).

Prezentacija na ruskom jeziku posvećena je životu i delu Envera Hodže (1908– 1985), revolucionara i vrhovnog vođe Narodne Republike Albanije. Početna stranica omogućava pregleda informacija i preuzimanja materijala preko nekoliko različitih odeljaka raspoređenih linearno, od vrha prema donjem delu strane. Tu su izloženi biografski pregledi (biografija i istorijsko-biografski esej), bogata biblioteka izdanja na ruskim jeziku, sa mogućnošću preuzimanja knjiga u pdf formatu, tematski arhiv koji sadrži elektronska izdanja knjiga u vezi sa glavnom temom (klasici marksizma-lenjinizma, razni materijali o Albaniji u vreme socijalizma i dr.), časopis Nova Albanija, koji je distribuiran ilegalno na prostoru SSSR od 1961. godine, Muzej sajta, odgovori na pitanja posetilaca i komentari, i na kraju nekoliko galerija (Enver Hodža u umetničkim delima socrealizma, posteri sa njegovim likom, foto-materijal). Autori navode da je osnovna namena sajta, pored popunjavanja postojećih praznina na ruskom govornom području o ličnosti Envera Hodže i njegovog angažmana na polju teorijskog i praktičnog revolucionarnog rada, i promovisanje ideje marksizma-lenjinizma. Uprkos ideološki obojenoj poziciji autora, na ovoj adresi istraživači mogu pronaći korisne informacije o vremenu i temama s kojima je ukršteno delovanje te ličnosti.

Slobodan Mandić, 14. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 168-169.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

Некрополь российского научного зарубежья

admin

Некрополь российского научного зарубежья

Марина Ю. Сорокина, Наталья Ю. Масоликова, Некрополь российского научного зарубежья, <http://www.russiangrave.ru> (20. IV 2015).

Obzirom na kolosalni značaj koji je ruska emigracija ostvarila na ovim prostorima u mnogim oblastima intelektualnog rada u perioduizmeđu dva svetska rata, prezentacija projekta posvećenog istraživanju ruske naučne dijaspore svakako će pobuditi značajnu pažnju domaće publike. Autorke projekta, saradnice Doma ruske dijaspore Aleksandra Solženjicina iz Moskve, koncipirale su sajt na veoma jednostavan i pregledan način. Osnovu prezentacije čine biografski rečnik ruske naučne dijaspore i baza fotografija grobova ruskih naučnika rasutih širom sveta. Opcija napredne pretrage pruža mogućnost jednostavnog pronalaska željene ličnosti, ili fotografije groba. Među stotinama naučnika koji su do sada uvršteni u bazu, veoma je jednostavno identifikovati one koji su veliki ili značajan deo svog profesionalnog angažmana ostvarili u Beogradu ili nekom drugom mestu Kraljevine Jugoslavije.Određen vid sentimentalnog pristupa temi autorke su iskazale ostavljajući mogućnost posetiocima sajta da odaju poštu preminulim naučnicima tako što će položiti virtuelni buket cveća, ili ostaviti lični zapis ispod fotografije njihovog groba. Brojač posetioca sajta na naslovnoj strani očekivano pokazuje značajan broj pristupa, ne samo iz Rusije, već i iz najudaljenijih krajeva sveta.

Slobodan Mandić, 20. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 167-168.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

Sеćanjе na prof. dr Miroslava Jovanovića

admin

Сећање на проф. др Мирослава Јовановића – Web адресар
april/maj 2014.

Slobodan Mandić, april/maj 2014.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, Beograd 2014, str. 13, 14.

Dodatak Udi Beograd, Youtube, (03.09.2018.)

Российский государственный архив научно-технической документации

admin

Российский государственный архив научно-технической документации

Российский государственный архив научно-технической документации, <http://rgantd.ru> (18. III 2013).

Internet prezentacija Ruskog državnog arhiva naučno-tehničke dokumentacije (osn. 1974. god) sadržajem i strukturom posetiocima nudi sve ono što sajt ustanove ovog tipa treba da pruži: aktuelne vesti, opšte informacije o Arhivu (istorijat, struktura, pravna akta, kontaktne informacije, uputstvo za dolazak), vodič kroz fondove, informacije o deklasifikovanim dokumentima, publikovanju arhivske građe, virtuelne izložbe arhivskih dokumenata, informativna sredstva, automatizaciju arhivskih tehnologija (pretraživi katalozi foto-dokumenata i filmskog materijala), informacije o poslovima na mikrofilmovanju i restauraciji arhivske građe i dr. Svakako najinteresantniji odeljak sajta predstavlja segment sa preko dvadeset virtuelnih izložbi gde su prezentovani dokumenti i iz drugih ruskih arhivskih ustanova.

Slobodan Mandić, 18. mart 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2012, str. 110.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2012, Bеograd, 2013, str. 109-113.

Дорогой Гагарина

admin

Электронный проект ”Дорогой Гагарина. К 50-летию первого полета человека в космос”

Федеральное архивное агентство (Росархив), 2011,

Электронный проект ”Дорогой Гагарина. К 50-летию первого полета человека в космос”, <http://rusarchives.ru/12april/index.php> (31. I 2013).

Internet prezentacija posvećena obeležavanju pedeset godina od prvog leta čoveka u svemir posetiocima daje na uvid dragoceni odabir arhivske građe iz različitih ruskih ustanova. U nekoliko tematskih celina na ovoj lokaciji su prezentovana dokumenta koja pokrivaju najrazličitije aspekte ovog događaja, ali i drugih epizoda iz istorije istraživanja svemira: zvanična dokumentacija, fotografije, slike, časopisi, mape, sveske, beleške, pisma. U ostalim propratnim sekcijama sajta posetioci se mogu detaljnije upoznati sa istorijom prvog čovekovog leta u kosmos, dodatnim informacijama u vezi ovog, ali i sa drugim projektima vezanim za obeležavanje samog jubileja u Rusiji, kratkom biografijom Jurija Gagarina, tematskim spiskom literature, a ponuđena je i mogućnost napredne pretrage dostupnih informacija.

Slobodan Mandić, 31. januar 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2012, str. 110.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2012, Bеograd, 2012, str. 109-114.

Жертвы политического террора в СССР

admin

Жертвы политического террора в СССР

Жертвы политического террора в СССР, <http://lists.memo.ru> (24. V 2012).   

  

Polaznu tačku za kreiranje onlajn baze podataka pod nazivom Žrtve političkog terora u SSSR čini četvrto izdanje istoimenog kompakt diska koji je izdat povodom obeležavanja sedamdeset godina od Velikog terora u SSSR 1937/1938. godine. Iako se ukazije da su imenovana lica uvrštena u bazu, koja broji više od 2,6 miliona imena (od toga 725.000 ubijenih), samo deo ukupnog broja žrtava političkog terora u SSSR, dvadesetgodišnji rad na ovom projektu ima za cilj da, pored razumevanja uzroka ukaže i na obim katastrofe koja je zadesila sovjetsku Rusiju, kao i da ovekoveči sećanje na žrtve. Struktura sajta je osmišljena na krajnje jednostavan način: na početnoj stranici nalazi se predgovor, a u samom vrhu ekrana nalazi se alfabetski niz za pretragu imena. Za svaku žrtvu je dat niz podjednako struktuiranih podataka sa izvorom odakle su podaci preuzeti.

Slobodan Mandić, 24. maj 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2011, str. 139.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2011, Bеograd, 2011, str. 137-141.

ОБД Мемориал

admin

ОБД Мемориал

ОБД Мемориал, <http://www.obd-memorial.ru> (24. V 2012).

Ruski sajt OBD Memorial predstavlja opštu bazu podataka koja sadrži informacije o braniocima domovine, mrtvim i nestalim za vreme Drugog svetskog rata i u posleratnom periodu. Projekat je pokrenut po nalogu predsednika Ruske Federacije od 23. aprila 2003. godine o organizaciji rada na vojnom memorijalu i odlukom Ministarstva odbrane Federacije o kreiranju baze podataka. Za potrebe Projekta skupljena je arhivska građa iz različitih ruskih arhiva u količini od 13,7 miliona digitalnih kopija. Po rečima samih autora Projekta, ova baza podataka ima za cilj, kako da svim zainteresovanima pruži mogućnost da na internetu pronađu informacije o svojim bližnjima, ali isto tako i da putem dokumenata pobija faalsifikate o broju gubitaka sovjetske armije tokom Drugog svetskog rata.

Slobodan Mandić, 24. maj 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2011, str. 138-139.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2011, Bеograd, 2011, str. 137-141.