Srbija – Page 4 – Digitalna istorija

Савез потомака ратника Србије 1912–1920. године, Албум сећања на наше претке из Првог светског рата, <http://славним-прецима.срб> (17. I 2016).

Internet kao medij predstavlja veoma pogodno sredstvo za sakupljanje i prezentaciju arhivskih dokumenata i drugih informacija o prošlosti, jer ostavlja mogućnost za stalnu dopunu. Upravo je ova njegova karakteristika na adekvatan način iskorišćena od strane Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920. godine prilikom kreiranja onlajn Albuma sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata. Javni poziv za dostavljanje fotografija i ostalih dokumenata iz Prvog svetskog rata, upućen sa Blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja i u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Republike Srbije, dao je rezultat u vidu Galerije sa preko 1800 dostupnih dokumenta, pretežno fotografija. Prezentovanu građu je moguće sortirati prema nazivu, godini i datumu slanja. U sekciji Pravila učešća, pored ostaloga navedeno je i da se javni poziv za dostavu fotografija završava 31. decembra 2015. godine, nakon čega će žiri odabrati sto fotografija koje će biti izložene na izložbi povodom sto godina Prvog svetskog rata. Pored standardne internet prezentacije, poduhvat pribavljanja i prezentacije fotografija predaka iz perioda Prvog svetskog rata dodatno je potpomognut povezanom i aktivnom fejsbuk stranicom i dobro posećenim video klipovima na sopstvenom jutjub kanalu.

Slobodan Mandić, 17. januar 2016.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2015, str. 122-123.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXI. Prvi svetski rat”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 2, 2015, Bеograd, 2016, str. 121-125.

Prvi svetski rat u fondovima i zbirkama Istorijskog arhiva Beograda

February 5, 2021February 24, 2021 admin

Prvi svetski rat u fondovima i zbirkama Istorijskog arhiva Beograda

Историјски архив Београда, Први светски рат у фондовима и збиркама Историјског архива Београда – онлајн дигитални тематски водич, <http://www.ww1.arhiv-beograda.org> (18. I 2016).

Istorijski arhiv Beograda predstavio je namenski kreiranu internet prezentaciju građe o Prvom svetskom ratu koja se nalazi u njegovim fondovima. U ovom tematskom onlajn vodiču predmeti su predstavljani sa analitičkim opisom i klasifikovani prema fondovima i zbirkama u kojima se čuvaju. Određeni broj dokumenata dostupan je i u vidu digitalnih kopija što ovom Vodiču istovremeno daje karakter analitičkog inventara, vodiča, zbornika dokumenata i izložbe. Pretraživanje dostupnog materijala, tj, analitičkih opisa i digitalnih kopija dokumenata,olakšana je filtriranjem prema tri vrste kriterijuma: pripadnost arhivskoj celini – fondu, tematskom i imenskom indeksu. Izborom određene arhivske celine na ekranu se prikazuju opšte informacije o fondu i arhivskoj građi na ovu temu koju fond poseduje, a u produžetku padajućeg menija slede opisi pojedinačnih dokumenata koji sadrže naslov, mesto i vreme nastanka, opis i signaturu. Ratne operacije, propaganda, štampa/novine, vojska, oficiri, ranjeni, sanitet i javno zdravlje, privreda, prijave ratne štete, naučnici i intelektualci, stanovništvo, izbeglice, okupaciona uprava, svakodnevni život, dinastija Karađorđević, stvaranje Jugoslavije, samo su neke od zastupljenih tematskih celina. U posebnom odeljku nalazi se Bibliografija publikacija o Prvom svetskom ratu iz bibliotečkog fonda Istorijskog arhiva Beograda. Među propratnim sekcijama nalaze se vremenska linija, članci o pojedinim temama, korisni linkovi, itd. Većina prezentovanih dokumenata je na srpskom jeziku, ali su takođe zastupljena i dokumenta na francuskom, engleskom, nemačkom, mađarskom i grčkom jeziku.

Slobodan Mandić, 18. januar 2016.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2015, str. 121-122.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXI. Prvi svetski rat”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 2, 2015, Bеograd, 2016, str. 121-125.

Prisoners of the First World War

February 4, 2021February 8, 2024 admin

Prisoners of the First World War

International Committee of the Red Cross Historical Archives,
Prisoners of the First World War, <http://grandeguerre.icrc.org> (2. XI 2015).

Tokom Prvog svetskog rata, osam miliona vojnika koji su se borili na frontovima i dva miliona civila, uglavnom onih koji su živeli na naperijateljskim teritorijama ili na područjima pod okupacijom, zarobljeno je i internirano u logore na nekoliko godina. Osnovu sajta čini baza podataka Istorijskog arhiva Međunarodnog komiteta Crvenog krsta formirana od pet miliona indeksnih kartica, za oko 2 miliona zatočenika, pretežno sa zapadnog, rumunskog i srpskog fronta. Podaci za ruski front nedostaju jer se čuvaju u Arhivu danskog Crvenog krsta u Kopenhagenu. Pretraživanje baze uslovljeno je načinom na koji su kartice, sačinjene za svaku osobu, klasifikovane. Pored imena i prezimena, nacionalnosti i vojnog/civilnog statusa, u indekse su uključeni i podaci nastali na osnovu brojnih molbi koje su članovi porodica zarobljenih slali Međunarodnoj agenciji za ratne zarobljenike. Poseban odeljak sajta rezervisan je za opise života u zarobljeničkim logorima (higijena, ishrana, radni uslovi, prepiska sa rodbinom), tj. izveštaje misija predstavnika Crvenog krsta, zajedno sa fotografijama logora sa razglednica.

Slobodan Mandić, 2. septembar 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2015, str. 117.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2015, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Meteorološki dnevnici Vladimira Jakšića

February 4, 2021February 24, 2021 admin

Meteorološki dnevnici Vladimira Jakšića

Vladimir Bilak, Meteorološki dnevnici Vladimira Jakšića – svedočanstvo prvih meteoroloških merenja i osmatranja u Beogradu i Srbiji, u: MeteoPlaneta: <http://meteoplaneta.rs/vesti-i-novosti/meteoroloski-dnevnici-vladimira-jaksica-svedocanstvo-prvih-meteoroloskih-merenja-i-osmatranja-u-beogradu-i-srbiji> (15. VIII 2015).

Povodom četiri godine rada sajta MetePlaneta urednici su objavili stranicu posvećenu istoriji meteorologije, davši mogućnost preuzimanja važnog izvora za istoriju srpske meterologije – skeniranih meteo dnevnika Vladimira Jakšića (1824-1899), prvog srpskog statističara, meteorologa i klimatologa. Redovna meteroološka merenja i osmatranja koja je Vladimir Jakšić vršio u Beogradu (na Senjaku) od 1848. godine, trajala su sve do njegove smrti 1899. godine. Uporedo sa merenjima u Beogradu, Jakšić je osnivao meteorološke stanice i po svim većim mestima u ondašnjoj Srbiji, tako da je 1857. godine Jakšićeva mreža brojala čak 27 stanica, što je u ono vreme predstavljalo jednu od najgušćih meteoroloških mreža u okviru jedne države. Pogodopis, tj. ukoričeni dnevnici od kojih je sačuvano pet svezaka, sadrže rezultate osmatranja za period od decembra 1865. do novembra 1875. godine. Kako ističe autor priloga, Vladimir Bilak, rezultati Jakšićevih merenja i osmatranja nisu do sada javno publikovani, jer se do sada niko nije detaljno bavio obradom i analizom meteo podataka, u cilju pripreme za njihovu javnu upotrebu. U tekstu se dalje ukazuje i da je do sada urađena takođe i rekonstrukcija Jakšićevih meteo podataka, tj. preliminarna redukcija mesečnih meteo podataka sa stanice Senjak na stanicu Vračar, metodom srednje razlike između ove dve gradske lokacije (uporedni period 1888-1899. godina). Na osnovu procene razlike dnevnih vrednosti minimalnih i maksimalnih temperatura između stanica Senjak i Vračar, autor ovde daje i uputstvo za dobijanje približnih vrednosti minimalnih i maksimalnih dnevnih temperatura redukovanih sa Senjaka na Vračar, čime se produžava niz dnevnih meteo podataka za Beograd za nekih četrdesetak godina.

Slobodan Mandić, 15. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 120-121.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

EFG1914 projekt

February 3, 2021February 24, 2021 admin

Jugoslovenska kinoteka, EFG1914 projekt

Jugoslovenska kinoteka, EFG1914 projekt,
<http://www.kinoteka.org.rs/di/efg/Http/EFG/00-efg_S_index01.htm> (7. VIII 2015).

U sklopu velikog evropskog projekta European Film Gateway 1914 u okviru koga je od februara 2013. omogućen onlajn pristup za oko tri hiljade filmova na temu Prvog svetskog rata, nalazi se i izuzetna kolekcija iz fondova Jugoslovenske kinoteke u količini od šezdeset osam filmova. Dostupna kolekcija je podeljena u tri celine: Filmovi Đoke Bogdanovića (16), Dokumentarni filmovi (38), Igrani filmovi (14). U godinama obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, učešće Jugoslovenske kinoteke u ovako značajnom projektu, sa rezultatom onlajn pristupa korisnicima širom sveta putem interneta, zaslužuje svaku pohvalu.

Slobodan Mandić, 7. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 119-120.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Udruženje Stara Bežanija

February 2, 2021February 24, 2021 admin

Udruženje Stara Bežanija

Удружење Стара Бежанија, <http://www.starabezanija.rs> (20. IV 2015).

Internet prezentacija Udruženja Stara Bežanija zasniva se na odlomcima monografije Bežanija u slici i reči. Na toj lokaciji zainteresovani će pronaći obilje detalja koji su im do sada možda bili nepoznati. Na primer, posetioci sajta mogu saznati koja je to do danas najstarija sačuvana zgrada na Novom Beogradu, ili da je do 1894. godine između parne strane Vojvođanske ulice i Bežanijske kose postojalo groblje, u kome su pokopani posmrtni ostaci predaka bežanijskih porodica. Delovi monografije Bežanija u slici u reči uključeni u internet-prezentaciju pokrivaju različite teme, a neke od njih su: bežanijska škola i prosveta, sport i fudbal, kulturno-zabavni život, istaknuti Bežanijci i poznate ličnosti, biografije i rodoslovi, foto-albumi. Treba istaći da su autori monografije u potrazi za iscrpnim saznanjima o prošlosti tog dela Beograda koristili i izvornu arhivsku građu, što je neophodan uslov za pomeranje vidika u istraživanju bilo koje teme iz prošlosti.

Slobodan Mandić, 20. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 169.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

Некрополь российского научного зарубежья

February 2, 2021February 24, 2021 admin

Некрополь российского научного зарубежья

Марина Ю. Сорокина, Наталья Ю. Масоликова, Некрополь российского научного зарубежья, <http://www.russiangrave.ru> (20. IV 2015).

Obzirom na kolosalni značaj koji je ruska emigracija ostvarila na ovim prostorima u mnogim oblastima intelektualnog rada u perioduizmeđu dva svetska rata, prezentacija projekta posvećenog istraživanju ruske naučne dijaspore svakako će pobuditi značajnu pažnju domaće publike. Autorke projekta, saradnice Doma ruske dijaspore Aleksandra Solženjicina iz Moskve, koncipirale su sajt na veoma jednostavan i pregledan način. Osnovu prezentacije čine biografski rečnik ruske naučne dijaspore i baza fotografija grobova ruskih naučnika rasutih širom sveta. Opcija napredne pretrage pruža mogućnost jednostavnog pronalaska željene ličnosti, ili fotografije groba. Među stotinama naučnika koji su do sada uvršteni u bazu, veoma je jednostavno identifikovati one koji su veliki ili značajan deo svog profesionalnog angažmana ostvarili u Beogradu ili nekom drugom mestu Kraljevine Jugoslavije.Određen vid sentimentalnog pristupa temi autorke su iskazale ostavljajući mogućnost posetiocima sajta da odaju poštu preminulim naučnicima tako što će položiti virtuelni buket cveća, ili ostaviti lični zapis ispod fotografije njihovog groba. Brojač posetioca sajta na naslovnoj strani očekivano pokazuje značajan broj pristupa, ne samo iz Rusije, već i iz najudaljenijih krajeva sveta.

Slobodan Mandić, 20. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 167-168.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

Pretraga slika Istorijskog arhiva Beograda

February 1, 2021May 24, 2021 admin

Istorijski arhiv Beograda, ”Pretraga slika Istorijskog arhiva Beograda”

Istorijski arhiv Beograda, ”Pretraga slika Istorijskog arhiva Beograda”, u: Pretraga fondova i zbirki, <http://www.arhiv-beograda.org/index.php/rs/fondovi-i-zbirke/pretraga-fondova> (14. V 2014).

Unapređena internet prezentacija Istorijskog arhiva Beograda, puštena u pogon početkom maja 2014. godine, u odeljku Fondovi i zbirke posetiocima daje i mogućnost pretrage arhivske građe preko Janus pretraživača (poput Gugla), u okviru koga postoji i izdvojena pretraga vizuelnog materijala u sekciji Slike. Iz 518 fondova i zbirki, i 98116 zapisa unetih u bazu, korisnici mogu dobiti informacije i za 3244 slikovna zapisa, od kojih je preko 1600 sa digitalnom kopijom dokumenta. Pretraga slika se vrši u polju Sadržaj gde se može koristiti cela reč, deo reči, ili dve reči spojene znakom (+), a filter omogućava izlistavanje rezultata sa digitalnom kopijom. Baziran na ISAD(g) međunarodnom standardu za opis arhivske građe, svaki dokument je opisan u nekoliko polja (signatura, nivo, naslov, količina, nastanak, sadržaj), a digitalna kopija je data u linkovanom polju sa nazivom Dodatak. Ovde treba istaći i da je ovo redak, ako ne i jedinstven slučaj, da na sajtovima naših arhiva postoje opisi, tj. informacije o arhivskoj građi do nivoa dokumenta. Sa mogućnosti pristupa informacijama o arhivskoj građi, digitalnim kopijama fotografija i vizuelnom materijalu iz svojih fondova i zbirki, Istorijski arhiv Beograda svim zainteresovanim korisnicma pruža dodatni oblik upoznavanja sa bogatstvima koje čuva u svojim depoima, a time vrši i veoma važnu funkciju promovisanja svoje delatnosti putem savremenih tehnologija.

Slobodan Mandić, 14. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 159.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159.

Evropski kontekst srpskog nadrealizma

January 31, 2021February 24, 2021 admin

Evropski kontekst srpskog nadrealizma

Aleksandra Mirčić (Autor projekta), Evropski kontekst srpskog nadrealizma, <http://nadrealizam.rs> (15. V 2014).

Osnovna ideja projekta Evropski kontekst srpskog nadrealizma jeste da se što stručnije i u najobuhvatnijem vidu iskoriste kapaciteti koje pružaju zbirke, fondovi, arhivi i biblioteke koje čuvaju umetnička dela ili dokumentaciju vezanu za nadrealizam. Glavni cilj projekta je podsticanje istraživanja, prikupljanje i prezentacija celokupne kulturne baštine vezane za srpski i evropski nadrealizam na jedno mesto, sa posebnim akcentom na istraživanju, edukaciji i komunikaciji. Pokrenut od strane stručnjaka iz Muzeja savremene umetnosti, u projekat su uključene i druge relevantne institucije u Srbiji koje čuvaju umetnička dela ili se bave istraživanjem nadrealizma. Osim polja za pretragu, navigacija kroz veoma bogat sadržaj sajta (tekstovi, fotografije, arhivska građa, časopisi, knjige i druge publikacije) je olakšana preglednošću i dizajnom prezentacije. Osnovne sekcije sajta su: O nadrealizmu (Uvod, Vizuelna umetnost, Književnost, Film), Umetnici, Hronologija (data samo za godine 1910, 1911, 1912), Izdanja, Čitajte o, Aktuelno, Zbirke, Interakcije (Interaktivna mapa, Puzzle, Kolaž, Napravi sam, Automatska poezija). Dobro odabran naziv projekta je na internet prezentaciji dodatno potpkrepljen posebnim odeljcima o evropskom i srpskom nadrealizmu (umetnici, izdanja, kontakti sa Francuskom). Iako sa par sitnih nedostataka (nemogućnost napredne pretrage, nedovršenost sekcije Hronologija, ”mrtvi” linkovi ka društvenim mrežama), sajt Evropski kontekst srpskog nadrealizma predstavlja veoma važan deo u svetskom sajber prostoru, a tome svakako dodatno doprinosi i dostupnost prezentacije na srpskom, engleskom i francuskom jeziku.

Slobodan Mandić, 15. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 158.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

January 30, 2021September 24, 2021 admin

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije <http://www.fotomuzej.com> (14. V 2014).

Sajt udruženja osnovanog sa ciljem prikupljanja, sistematizacije, definisanja i prezentovanja javnosti fotografije kao istorijskog i kultorološkog artefakta putem savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. Udruženje su osnovali Živojin Stevanović, Zoran Trtica, Nemanja Stanković, Miroslav Aleksandrić i Vladimir Janošev. Povezavši se zajedničkim interesovanjem prema tragovima prošlosti zapisanim na specifičnom medijumu (dagerotipija, ambrotipija, ferotipija, negativ na staklenim pločama, foto-negativ i fotografija) članovi udruženja napravili su zbirku od oko sto hiljada fotografija, a na sajtu je pohranjeno oko tri hiljade fotografija i podaci o 185 srpskih fotografa i fotoateljea. Iako sa komercijalnim domenom i mogućnosti kupovine fotografija, originala ili replika, knjiga, mapa i drugih dokumenata, posetioci sajta na ovom mestu imaju i niz drugih mogućnosti, počevši od pregledanja dostupnog vizuelnog materijala, u sekcijama Izložbe u muzeju, Istorijski izvori (Fotografije iz knjiga, Mape), Istorija fotografije (Fotografija u svetu, Stara srpska fotografija), Ateljei, a u okviru istih sekcija nalazi se i veliki broj odrednica i informacija o najrazličitijim aspektima istorije fotografije. Posebno treba istaći odeljak Rečnik / Pojmovnik gde su uvršteni brojni pojmovi čije poznavanje je neophodno svakome ko se zanima za ovo važno područje proučavanja prošlosti putem vizuelnih tragova.