Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Category: istorijski izvori

Digitalna bibliotеka grada Bеograda

admin

Digitalna bibliotеka grada Bеograda

Библиотека града Београда, Дигитална библиотека града Београда
<https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebBrowseCollections.jsp> (8. II 2021).

U uslovima ograničеnog fizičkog pristupa kolеkcijama različitih institucija kulturе uzrokovanog globalnom pandеmijom virusa korona, stavljanjе na raspolaganjе digitalnih kolеkcija dobilo jе novu dimеnziju i dodatnu vrеdnost. Iskoristivši mogućnosti softvеra otvorеnog koda (ResCarta Toolkit, Mirador) u Bibliotеci grada Bеograda krеirana jе Digitalna bibliotеka gdе jе matеrijal rasporеđеn u čеtiri potkolеkcijе: Zavičajna kolеkcija, Kartografska građa, Pеriodika, Stara i rеtka bibliotеčka građa. Sadržajеm jе najpopunjеnija sеkcija pеriodikе u koju su smеštеni časopisi, novinе i drugе sеrijskе publikacijе iz XIX i XX vеka. Raspoloživi matеrijal unutar Digitalnе bibliotеkе ukupno sadrži 633 jеdinicе, sa odličnim mogućnostima prеtragе i filtriranja (Objеkti, Prеtraga), a omogućеn jе prеglеd i prеko Mirador platformе (IIIF Viewer) koja nudi dodatnе opcijе zumiranja, prikazivanja, porеđеnja i bеlеžеnja prikazanih slika. Radi sе o sadržajno i tеhnički dobro osmišljеnoj digitalnoj kolеkciji Bibliotеkе grada Bеograda, a imajući u vidu vеliki broj potеncijalnih korisnika očеkujеmo da ćе u bliskoj budućnosti biti dodavano još novih sadržaja.

Slobodan Mandić, 8. februar 2021.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2020, str. 104-105.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2020, Bеograd, 2021, str. 101-106.

World History Commons

admin

World History Commons

Roy Rosenzweig Center for History and New Media, World History Association,
World History Commons <https://www.worldhistorycommons.org> (20. II 2020).

Saradnjom Udruženja za svetsku istoriju (osnovano u Bostonu 1982), Centra za istoriju i nove medije Roj Rozencvajg i profesora Adam Kliloa (Adam Clulow), nastao je projekat Zajednička svetska istorija u vidu slobodnog obrazovnog mrežnog resursa za pristup visokokvalitetnim i recenziranim izvorima za nastavu i istraživanja na polju svetske i globalne istorije. Posetiocima sajta je omogućena pretraga i pristup bogatim kolekcijama primarnih izvora, nastavnog materijala i metoda, a posebno i prikazima koji predstavljaju svojevrsni vodič kroz onlajn resurse (za blizu dve stotine veb sajtova sa njihovim detaljnim opisima, prikazima i ocenama). Svaka od pomenutih celina je pretraživa prema geografskim, vremenskim i tematskim oznakama. Mnogi će pronaći pravo zadovoljstvo otkrivajući nove sadržaje sakupljene širom nepreglednih protranstava interneta, poput baze podataka sa govorima Fidela Kastra, Galilejevih beleški o kretanju, zbirke pisama španskog kralja Filipa II (1592–1597), kolekcije deklasifikovanih arhivskih dokumenata, virtuelne šetnje kroz istoriju Šangaja, zbirku srednjovekovnih ženskih pisama na latinskom i drugo.

Slobodan Mandić, 20. februar 2021.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2020, str. 101-102.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2020, Bеograd, 2021, str. 101-106.

The Proceedings of the Old Bailey, 1674-1913

admin

The Proceedings of the Old Bailey: London’s Central Criminal Court, 1674-1913

The University of Sheffield, Digital Humanities Institute, The Proceedings of the Old Bailey: London’s Central Criminal Court, 1674-1913, 2003 – 2018 <https://www.oldbaileyonline.org> (20. V 2020).

U potpunosti pretraživa digitalna kolekcija sačuvanih zapisnika sa suđenja održanih pred londonskim Centralnim krivičnim sudom od 1674. do 1913. godine, prema rečima samih autora projekta, predstavlja najveći korpus ikada objavljenih pisanih izvora o životima običnih ljudi. Baza sadrži materijal za blizu 200.000 suđenja i biografske crte za oko 2.500 muškaraca i žena pogubljenih u zloglasnom Tajburnu. Kao dodatak tekstualnom materijalu, pretraživom prema ključnim rečima i kroz napredne opcije pretrage, omogućen je pristup i digitalnim kopijama 190.000 originalnih zapisnika, biografskom materijalu i poslednjim rečima pogubljenih. Autori sajta su ponudili i savete o metodama pretraživanja ovog resursa, informacije o istorijskoj i pravnoj pozadini suda u Old Bejliju, mnoštvo istorijskih činjenica, mapa i ilustrativnog materijala za istoriju Londona, statističke preglede, rečnik manje poznatih pravnih i istorijskih termina i još niz drugih korisnih podataka. Obiman sadržaj sajta je vrunski organizovan, vizuelno i tehnički dizajniran i kao takav je ovenčan i nizom značajnih nagrada i priznanja.

Slobodan Mandić, 20. maj 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 114-115.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2019, Bеograd, 2020, str. 111-116

Projekat Ženski pokret 2020

admin

Projekat Ženski pokret 2020

Projekat Ženski pokret 2020 <https://www.zenskipokret.org/> (11. V 2020).

Među različitim aktivnostima kojima se obeležava jubilej stogodišnjice od osnivanja časopisa Ženski pokret jeste i izrada sajta u kojem centralno mesto zauzima digitalizovana kolekcija časopisa koji je izlazio u Beogradu od 1920. do 1938. godine, a koji je izdavalo Društvo za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava. Digitalna kolekcija koja sadrži preko 2500 objavljenih članaka je dostupna širem krugu zainteresovanih korisnika zahvaljujući saradnji Instituta za književnost i umetnost i Narodne biblioteke Srbije, na čijem serveru je materijal pohranjen i obrađen, u okviru referentne Digitalne NBS. Pored sekcije Časopis u kojoj je omogućena hronološka pretraga kolekcije od preko 240 objavljenih brojeva, na sajtu su posebno izdvojene i Bibliografija Ženskog pokreta, Ilustracije (sa naslovnim stranama) iz časopisa, Tekstovi o Ženskom pokretu saradnica projekta, objavljenih na različitim mestima. Osim toga, tu su i informacije o naučnom skupu posvećenom časopisu, koji je planiran za oktobar 2020. godine, zatim galerija sa fotografijama održanih događaja, novosti, a posebno treba pohvaliti informativan i sadržajan deo na početnoj stranici, podeljen u sekcije O projektu i O časopisu. Osim toga, ističemo da omogućena funkcija pretrage sajta prema ključnim rečima, nažalost, isključuje samu pretragu digitalne kolekcije časopisa Ženski pokret.

Slobodan Mandić, 11. maj 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 112-113.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2019, Bеograd, 2020, str. 111-116

Portal za žensku i rodnu istoriju

admin

Portal za žensku i rodnu istoriju

Ана Столић (Ур.), Биљана Вучетић, Историјски институт Београд, 2019,
Портал за женску и родну историју<http://zristorija.iib.ac.rs/> (11. V 2020).

Portal za žensku istoriju nastao je na temelju ideje da se definiše, sačuva i učini dostupnom vredna istorijska građa o prošlosti žena (i muškaraca), o istoriji rodnih odnosa i istoriji feminizma u Srbiji (Jugoslaviji) u poslednja dva veka. Početna stranica prezentacije pored osnovnih informacija upućuje na centralni odeljak sajta nazvan Istorijski arhiv. Ovaj segmenat korespondira sa osnovnim ciljem koje su autorke portala zadale, a to je da se sakupi, sačuva i učini dostupnom raznovrsna istorijska građa različitog porekla od značaja za istoriju rodnih odnosa, za pravni, ekonomski i politički položaj žena u Srbiji (Jugoslaviji) u 19. i 20. veku, njihovo obrazovanje, rad, ženski pokret, rat, učešće u međunarodnim ženskim organizacijama, brak i porodicu. Dostupan materijal u okviru Istorijskog arhiva je razvrstan i pretraživ u odnosu na zastupljene teme, kao i prema vrsti arhivske građe (časopisi i publikacije, dokumenti, fotografije). Postoji mogućnosti i dodatne selekcije materijala (ključne reči, tema, izdavač, godina izdanja). Među drugim odeljcima Portala, svakako treba pomenuti i sekciju Istraživanja, gde su pohranjena dvadeset i dva priloga saradnika/ca projekta, dok je segmenat Ženska i rodna istorija osmišljen da sabere najvažnije teorijske tekstove o nastajanju, preispitivanju, kao i o naučnim rezultatima ženske i rodne istorije. Značajnija dopuna postojećeg materijala u budućnosti, propraćena unošenjem pripadajućih metapodataka, svakako bi doprinela da Portal za žensku i rodnu istoriju zauzme referentno mesto na digitalnoj mapi onlajn dostupnih istoriografskih sadržaja na srpskom jeziku.

Slobodan Mandić, 11. maj 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 111-112.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2019, Bеograd, 2020, str. 111-116

Universität Greifswald im Nationalsozialismus

admin

Universität Greifswald im Nationalsozialismus

Universität Greifswald im Nationalsozialismus
<https://ns-zeit.uni-greifswald.de/> (27. I 2020).

Univerzitet u Grajsfaldu, smešten na obali Baltičkog mora, oko 200 kilometara severno od Berlina, baštini tradiciju staru skoro pola milienijuma (osn. 1456) i jedan je od najstarijih univeriziteta u Evropi. Danas u ovom gradu živi preko 50.000 stanovnika, od koji je 12.000 studenata i 5.000 zaposlenih na univerzitetu. Suočavanje sa prošlošću i mračnim periodom nacionalsocijalizma predstavlja izuzetno važnu dimenziju današnje nemačke stvarnosti. U tom pogledu u javnosti je često prisutno pitanje držanja intelektualaca i univerzitetskog osoblja u tom vremenu. Projekat sistematskog istraživanja istorije univerziteta koji je sproveden između 2012-2015. godine postavio je pitanje uloge akademskih elita i mobilizacije nauke za postizanje ciljeva nacionalsocijalizma. Temeljno su pretražene univerzitetske arhive, posebno dosijei osoblja, doktorski i habilitacioni dosijei i dosijei bivše kustoske uprave. Izvršena je i pretraga dokumentacije Federalnog arhiva u Berlinu, Vojnog arhiva u Frajburgu, ali i inostranih arhiva (poput dokumenata o proizvodnji biloškog oružja iz londonskog Nacionalnog arhiva). Obiman arhivski materijal i brojne informacije prezentovani su u okviru tri osnovne kategorije na sajtu projekta: Hronika, Mediateka i Tematske oblasti.

Slobodan Mandić, 27. januar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 108-109.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2019, Bеograd, 2020, str. 105-110.

Online collection of eyewitness testimonies

admin

Online collection of eyewitness testimonies

National Fund of the Republic of Austria for Victims of National Socialism, Online collection of eyewitness testimonies <https://www.nationalfonds.org/life-stories> (30. I 2020).

U okviru Web prezentacije austrijskog Nacionalnog fonda za žrtve nacionalsocijalizma smešten je i odeljak Životne priče, u kojem su pohranjena sećanja koje su žrtve dostavile Fondu. Narativni tekst u okviru svakog pojedinačnog sećanja je obogaćen fotografskom građom i dokumentima. Klikom na svaku pojedinačnu fotografiju datu u okviru teksta moguće je dobiti i njen opis. Na prezentaciji je data i informacija da u funkciji pružanja pomoći i odavanja priznanja žrtvama nacionalsocijalizma, delatnost fonda uzima u obzir i rezultate akademskog istorijskog istraživanja. Time su među žrtve uvrštene i grupacije poput pripadnika internacionalnih brigada (Spanienkämpfer) iz Španskog građanskog rata, ili koruških partizana. Posebna sekcija je posvećena logoru Aušvic i austrijskoj izložbenoj postavci u sklopu memorijala Aušvic-Birkenau u Poljskoj.

Slobodan Mandić, 30. januar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 106-107.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2019, Bеograd, 2020, str. 105-110.

The Belgian War Press

admin

The Belgian War Press

CegeSoma, The Belgian War Press <https://warpress.cegesoma.be> (27. I 2020).

Onlajn kolekcija belgijske štampe iz perioda svetskih ratova nastala je kao deo šireg projekta digitalizacije belgijskih novina koje su izlazile od 1830. do 1950. godine. Jednostavno osmišljena prezentacija korisnicima daje mogućnost da koriste bogatu kolekciju koja je kreirana od materijala rasutog u različitim arhivima, bibliotekama i dokumentacionim centrima. Naprednu pretragu moguće je vršiti kombinacijom nekoliko elemenata (ključne reči i fraze, ilegalna, cenzurisana štampa, Prvi/Drugi svetski rat). Takođe, rezultati pretrage se mogu prikazati prema relevantnosti, datumi i naslovu. Dostupnost digitalizovanog materijala na sajtu je delom ograničena iz razloga koji su u vezi s autorskim pravima, tj. cenzurisana štampa iz perioda Drugog svetskog rata je za korišćenje dostupna samo u čitaonici Istraživačkog i dokumentacionog centra istorije Drugog svetskog rata u Belgiji (CegeSoma), koji je  2016. godine pripojen Državnom arhivu Belgije. Međutim, u sekciji O ratnoj štampi moguće je pronaći i preuzeti direktorijum inventara cenzurisane štampe iz perioda Drugog svetskog rata.

Slobodan Mandić, 27. januar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 105-106.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2019, Bеograd, 2020, str. 105-110.

Rock Scene magazine (1973-1982)

admin

Rock Scene magazine (1973-1982)

Ryan Richardson, Rock Scene magazine (1973-1982 <http://www.rockscenester.com> (12. XII 2018).

Slobodan pristup digitalnoj kolekciji američkog magazina Rok scena (1973-1982)  omogućen je zahvaljujući pregalaštvu Rajana Ričardsona, pasioniranog kolekcionara artefakata pank rok kulture 70-ih i 80-ih godina: muzičkih zapisa, flajera, fanzina i fotografija. Iako autor u propratnom tekstu duhovito ističe kako će dostupna kolekcija časopisa osim kolekcionarima i zaljubljenicima u popularnu kulturu nekima poslužiti i kao novo sredstvo prokrastinicije i smanjivanja radne produktivnosti (neobaveznim prelistavanjem kolekcije), ostaje neupitno da dostupna digitalna arhiva od sto pet brojeva Rok magazina nudi mogućnost za prikupljanje korisnih informacija za istraživanje fenomena popularne kulture. Takođe, od značaja mogu biti i podaci o proizvodima koji su se reklamirali u časopisu tada namenjenom prvenstveno mlađoj publici.

Slobodan Mandić, 12. decembar 2018.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2018, str. 168.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXIX”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2018, Bеograd, 2018, str. 163-168.

Mission Centenaire 14 -18

admin

Mission Centenaire 14 -18

Mission Centenaire 14 -18 <http://centenaire.org/fr>  (24. XII 2018).

Francuski portal posvеćеn stogodišnjici obеlеžavanja Prvog svеtskog rata nastao jе kao rеzultat dеlovanja radnе grupе imеnovanе od stranе francuskе vladе 2012. godinе. U radu ovog tеla učеstovalе su brojnе i najvažnijе francuskе kulturnе institucijе. Portal ima tri glavnе sеkcijе: prvu posvеćеnu komеmorativnim događajima u Francuskoj i drugdе; drugu fokusiranu na francuskе digitalnе kolеkcijе i tеmе u vеzi sa Prvim svеtskim ratom, uključujući rеdak i vrеdan arhivski matеrijal (Trésors des archives); trеću, koja jе u vеzi sa naučnim i obrazovnim aktivnostima. Posеban značaj sеkciji sa ditalnim arhivskim dokumеntima dajе građa porеklom iz privatnih kolеkcija. U okviru prеzеntacijе su razmеštеnе i brojnе vеzе ka drugim intеrnеt lokacijama. Iako inicijalno pokrеnut kao multilingvalan (francuski, еnglеski, nеmački jеzik), najvеći broj sadržaja na portalu jе dostupan samo na francuskom jеziku.

Slobodan Mandić, 24. decembar 2018.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2018, str. 167.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXIX”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2018, Bеograd, 2018, str. 163-168.