Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Category: _Period

Evropski kontekst srpskog nadrealizma

admin

Evropski kontekst srpskog nadrealizma

Aleksandra Mirčić (Autor projekta), Evropski kontekst srpskog nadrealizma, <http://nadrealizam.rs> (15. V 2014).

Osnovna ideja projekta Evropski kontekst srpskog nadrealizma jeste da se što stručnije i u najobuhvatnijem vidu iskoriste kapaciteti koje pružaju zbirke, fondovi, arhivi i biblioteke koje čuvaju umetnička dela ili dokumentaciju vezanu za nadrealizam. Glavni cilj projekta je podsticanje istraživanja, prikupljanje i prezentacija celokupne kulturne baštine vezane za srpski i evropski nadrealizam na jedno mesto, sa posebnim akcentom na istraživanju, edukaciji i komunikaciji. Pokrenut od strane stručnjaka iz Muzeja savremene umetnosti, u projekat su uključene i druge relevantne institucije u Srbiji koje čuvaju umetnička dela ili se bave istraživanjem nadrealizma.  Osim polja za pretragu, navigacija kroz veoma bogat sadržaj sajta (tekstovi, fotografije, arhivska građa, časopisi, knjige i druge publikacije) je olakšana preglednošću i dizajnom prezentacije. Osnovne sekcije sajta su: O nadrealizmu (Uvod, Vizuelna umetnost, Književnost, Film), Umetnici, Hronologija (data samo za godine 1910, 1911, 1912), Izdanja, Čitajte o, Aktuelno, Zbirke, Interakcije (Interaktivna mapa, Puzzle, Kolaž, Napravi sam, Automatska poezija). Dobro odabran naziv projekta je na internet prezentaciji dodatno potpkrepljen posebnim odeljcima o evropskom i srpskom nadrealizmu (umetnici, izdanja, kontakti sa Francuskom). Iako sa par sitnih nedostataka (nemogućnost napredne pretrage, nedovršenost sekcije Hronologija, ”mrtvi” linkovi ka društvenim mrežama), sajt Evropski kontekst srpskog nadrealizma predstavlja veoma važan deo u svetskom sajber prostoru, a tome svakako dodatno doprinosi i dostupnost prezentacije na srpskom, engleskom i francuskom jeziku.

Slobodan Mandić, 15. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 158.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

Muzej istorije Jugoslavije, Fototeka

admin

Muzej istorije Jugoslavije, Fototeka

Muzej istorije Jugoslavije,  Fototeka, 2012. <http://foto.mij.rs> (15. V 2014).

Nastao kao rezultat projekta digitalizacije bogate foto-građe Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ) sajt Fototeka MIJ korisnicima pruža mogućnost vizuelnog onlajn doživljaja korišćenjem baze fotografija dostupnih na ovom mestu. Od preko 150.000 crno-belih fotografija i 800.000 negativa u posedu Muzeja, a koji pokazuju sve značajne događaje u kojima je učestvovao i kojima je prisustvovao Jospi Broz od 1947. do 1980. godine, do sada je u bazu uvršteno i onlajn dostupno 20.000 fotografija. Projektni zadatak koji su sebi postavili stručnjaci i saradnici MIJ u cilju iznalaženja novih pristupa kulturnom nasleđu, a koji podrazumeva unapređivanje dostupnosti muzejskog materijala i načina njegove eksploatacije, u mnogome je ispunjen ključnim elementima neophodnim za uspešnost ovakvog poduhvata: pregledan i jednostavan dizajn sajta, temeljno indeksiranje fotografija prema dobro odabranim kriterijumima, adekvatan softver, uputstvo za korišćenje fotografija, odličan tekst sa najvažnijim informacijama o samom projektu i projektnom timu (što i nije čest slučaj u inače retkim poduhvatima ovakve vrste kada su u pitanju sadržaji na srpskom jeziku na internetu). Najvažniju sekciju sajta predstavlja odeljak za naprednu pretragu digitalizovane fototeke koju je moguće pretraživati prema periodu, ključnoj reči, ličnostima, državama, mestima i bilaterarnim odnosima, a za svaki od ovih kriterijuma je moguće posebno izlistati spisak dostupnih indeksiranih reči. Korisnicima je takođe omogućeno i registrovanje na sajtu, da bi se kreiranjem spostvenog naloga mogla praviti galerija fotografija po sopstvenom izboru. Uz pretpostavku da će projektni tim u narednom periodu i dodatno poboljšati mogućnosti koje se pružaju korisnicima sajta, nadamo se da će biti ispravljeni i sitniji propusti, poput hronologije istorije Jugoslavije na mesečnom nivou, koja je data samo za januar i februar mesec (linkovi na početnoj stranici), ili povremena nemogućnost pristupa sajtu.

Slobodan Mandić, 15. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 157-158.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

admin

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije <http://www.fotomuzej.com> (14. V 2014).

Sajt udruženja osnovanog sa ciljem prikupljanja, sistematizacije, definisanja i prezentovanja javnosti fotografije kao istorijskog i kultorološkog artefakta putem savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. Udruženje su osnovali Živojin Stevanović, Zoran Trtica, Nemanja Stanković, Miroslav Aleksandrić i Vladimir Janošev. Povezavši se zajedničkim interesovanjem prema tragovima prošlosti zapisanim na specifičnom medijumu (dagerotipija, ambrotipija, ferotipija, negativ na staklenim pločama, foto-negativ i fotografija) članovi udruženja napravili su zbirku od oko sto hiljada fotografija, a na sajtu je pohranjeno oko tri hiljade fotografija i podaci o 185 srpskih fotografa i fotoateljea. Iako sa komercijalnim domenom i mogućnosti kupovine fotografija, originala ili replika, knjiga, mapa i drugih dokumenata, posetioci sajta na ovom mestu imaju i niz drugih mogućnosti, počevši od  pregledanja dostupnog vizuelnog materijala, u sekcijama Izložbe u muzeju, Istorijski izvori (Fotografije iz knjiga, Mape), Istorija fotografije (Fotografija u svetu, Stara srpska fotografija), Ateljei, a u okviru istih sekcija nalazi se i veliki broj odrednica i informacija o najrazličitijim aspektima istorije fotografije. Posebno treba istaći odeljak Rečnik / Pojmovnik gde su uvršteni brojni pojmovi čije poznavanje je neophodno svakome ko se zanima za ovo važno područje proučavanja prošlosti putem vizuelnih tragova.

Slobodan Mandić, 14. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 156-157.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

NBS – Veliki rat

admin

Narodna biblioteka Srbije, Veliki rat

Народна библиотека Србије, Велики рат, <http://velikirat.nb.rs> (30. IV 2013).

Sajt Veliki rat Narodne biblioteke Srbije, pušten u pogon i predstavljen javnosti 28. februara 2013. godine, povodom dana NBS i Nacionalnog dana knjige, predstavlja digitalnu biblioteku nastalu kao deo projekta Europeana kolekcije 1914-1918. Središnji deo prezentacije čini odeljak Kolekcije koji sadrži veoma bogat i raznovrsan materijal o učešću Srbije i srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Dostupna građa je razvrstana u nekoliko kategorija (Knjige, Periodika, Rukopisna građa, Plakati, Slike, Kartografska građa, Razno), a prema rečima autora teksta na sajtu, cilj je da se korisnicima omogući istraživanje i korišćenje digitalizovanih kolekcija kako iz NBS tako i drugih institucija koje čuvaju srodnu građu. Struktura podataka za svaku od unetih jedinica u kolekciji sastoji se iz nekoliko polja, koja variraju u zavisnosti od vrste izvora, a verovatno i od prethodno raspoloživih (analognih) podataka (na primer, predmetna odrednica nije svugde uneta).

Zbog izuzetnog značaja, činjenice da su ovakve kolekcije izuzetno retke kod nas, kao i vrednosti već do sada urađenog, trebalo bi ukazati i na nekoliko uočenih (tehničkih) propusta. Test polja za pretragu nije dao zadovoljavajuće rezultate u gornjem okviru, već je potrebno upotrebiti opciju za naprednu pretragu. Takođe, iako je omogućen zaista lep pregled dostupne građe, (dokumenta su u zadovoljavajućoj rezoluciji, i sa solidnim pregledačem galerija), korisnici su na žalost uskraćeni za slovnu pretragu, a ni dostupna pretraga po tagovima trenutno ne funkcioniše. Iako na sajtu postoji posebna sekcija naslovljena Za učenje, u njoj su samo naznačeni ciljevi i značaj dostupnih izvora onima „koji istoriju uče, kao đaci ili studenti, koji je predaju u školama i onima kojima je proučavanje i istraživanje ovog razdoblja hobi”. Možda bi se posebnost ove sekcije mogla unaprediti primerima njihove upotrebe u obrazovne svrhe. Pohvalno je što su korisnicima dati opšti uslovi korišćenja dosutpne digitalizovane građe, ali je neoubičajeno da nigde nisu navedena imena lica koja su zaslužna za realizovanje projekta (zamislimo štampane zbornike sa ovolikom količinom građe bez potpisanih imena).

Slobodan Mandić, 30. april 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2012, str. 150.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVI”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2012, Bеograd, 2013, str. 147-151.

Jevrejski logor na Beogradskom sajmištu. Istorija i sećanje

admin

Jevrejski logor na Beogradskom sajmištu. Istorija i sećanje

Jovan Byford, Jevrejski logor na Beogradskom sajmištu. Istorija i sećanje, <http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/index.php> (30. IV 2013).

Web sajt Jevrejski logor na Beogradskom sajmištu autora Jovana Bajforda fokusiran je na posleratnu memorializaciju Starog sajmišta, jednog od prvih koncetracionih logora u Evropi, namenski izgrađenog za internaciju Jevreja. Autor objašnjava da je sajt nastao u sklopu istraživačkog projekta koji pokušava da rasvetli razloge marginalizacije Sajmišta u decenijama iza Drugog svetskog rata i to kroz analizu predstava o ovom logoru u jugoslovenskoj/srpskoj istoriografiji, u medijima i na komemorativnim ceremonijama posvećenim njegovim žrtvama. Sajt se sastoji od nekoliko sekcija: Holokaust u okupiranoj Srbiji; Istorija logora Sajmište (ovde se mogu pogledati filmski snimci Beogradskog sajmišta iz 1937. i 1938. godine koji se čuvaju u Jugoslovenskoj kinoteci); Sećanje na Sajmište posle Drugog svetskog rata (sa podsekcijama Sajmište posle 1945 – hronologija i Sajmište danas); Život u Jevrejskom logoru na Sajmištu: Pisma Hilde Dajč (koja su u engleskoj verziji sajta prvi put dostupne na engleskom jeziku); Mesta Holokausta u Beogradu (ova sekcija sajta je u izradi, a autor nagoveštava da će se tu nalaziti virtuelni vodič kroz glavne lokalitete vezane za istoriju Holokausta u Beogradu); Odabrana bibliografija (o Jevrejskom logoru na Starom sajmištui o Holokaustu u Srbiji). Jednostavan i pregledan sajt koristiće svima koji se zanimaju za istoriju Holokausta i za disciplinu istraživanja istorije sećanja.

Slobodan Mandić, 30. april 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2012, str. 148-149.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVI”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2012, Bеograd, 2013, str. 147-151.

Poseta Starom Sajmištu

admin

Poseta Starom Sajmištu – starosajmiste.info

Rena Rädle (ur), Poseta Starom Sajmištu – starosajmiste.info, <http://www.starosajmiste.info> (30. IV 2013).

Prezentacija Poseta Starom sajmištu svim zainteresovanim posetiocima nudi veliki broj sadržaja vezanih za istoriju i sadašnjost mesta gde je Gestapo 1941. godine formirao koncetracioni logor. Na početnoj stranici nalazi se mapa na kojoj su predstavljene lokacije na prostoru nekadašnjeg sajma i gde je kroz multimedijalne sadržaje omogućeno upoznavanje sa topografijom ličnih priča o Starom sajmištu, a posetioci sajta se mogu informisati i o aktuelnim razgovorima vezanim za sadašnjost i budućnost jednog od glavnih mesta Holokausta u okupiranoj Srbiji za vreme Drugog svetskog rata. Osim multimedijalne mape web sajt u drugim sekcijama sadrži još dosta drugih informacija i materijala. Pored impresuma i dotatnih detalja o projektu na osnovu koga je sajt nastao, tu je moguće saznati još dosta o istoriji logora na Sajmištu kroz ponuđene tekstove, transkript i audio zapis predavanja Dr Milana Koljanina, hronologiju događaja, prezentaciju arhivskih dokumenata, odabranu „Bibliografiju o logoru Sajmište i o progonu Jevreja i Roma u Jugoslaviji”, intervjue ličnosti koje u javnosti aktuelizuju pitanje istorije i odnosa prema sećanju na mesta stradanja i zločina u Drugom svetskom ratu. Takođe, tu je i adresar preporučenih institucija i web stranica za dalje istraživanje, zatim pregled aktivnosti i javnih događaja pokrenutih u svrhu debate i prakse sećanja na fašističke zločine, a te aktivnosti su dokumentovani video, audio zapisima i transkriptima u odeljku Multimedijalna dokumentacija. Treba pomenuti i link ka blogu Foruma za primenjenu istoriju u okviru koga je smeštena i arhiva bloga projekta Poseta Starom sajmištu. Od značaja je i to da sajt ima verzije na engleskom i nemačkom jeziku, kao i mapu sajta radi lakšeg snalaženja.

Slobodan Mandić, 30. april 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2012, str. 147-148.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVI”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2012, Bеograd, 2013, str. 147-151.

European Digital Science & Technology Museum

admin

Inventing Europe – European Digital Science & Technology Museum

Eindhoven University of Technology, Inventing Europe, <http://www.inventingeurope.eu> (18. III 2013).

Na koji način su mašine uticale na svakodnevni život ljudi, kako su nove saobraćajne mreže menjale dinamiku moderne Evrope, kako se razvijala kompjuterska industrija iza Gvozdene zavese, ili kako su nova sredstva komunikacije i novi mediji određivale pojmove udaljenosti kroz istoriju, samo su neka od pitanja na čije odgovore autori projekta Pronalaženje Evrope (Inventing Europe) pokušavaju da odgonetnu istražujući i preispitujući kolektivno evropsko kulturno nasleđe. Sajt je koncipiran na bazi nekoliko virtuelnih šetnji kroz šest tematskih izložbenih celina koje objašnjavaju i ilustruju evropsku istoriju kroz prizmu tehnološkog razvoja, a teme su birane na temelju najavljene serije knjiga Making Europe: Technology and Transformations 1850-2000. Autori sajta posebno ističu činjenicu da na ovaj način prezentovani materijal putem virtuelnih izložbi omogućava korisnicma uspostavljanje veza unutar i između rastućih onlajn kolekcija muzeja, arhiva i biblioteka.

Slobodan Mandić, 18. mart 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2012, str. 110-111.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2012, Bеograd, 2013, str. 109-113.

Digital Archive International History Declassified

admin

Digital Archive International History Declassified

Тhe Woodrow Wilson International Center for Scholars, Digital Archive International History Declassified, <http://digitalarchive.wilsoncenter.org> (30. III 2013).

Digitalni arhiv Međunarodnog centra Vudro Vilson kreiran je sa namerom da studentima, istraživačima i specijalistima za međunarodne odnose i noviju diplomatsku istoriju omogući pristup dokumentima vlada i organizacija širom sveta, a sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Nedavno deklasifikovana arhivska građa većinom je prezentovana u prevodu na engleski jezik i sadrži diplomatske telegrame, poverljivu korespodenciju, zapisnike i drugo. Najstariji dostupan dokument je izveštaj o hapšenju Imre Nađa od strane NKVD-a iz 1938. godine, a pored hronološke pretrage, snalaženje u digitalnoj zbirci je omogućeno i izborom geografske lokacije. Uz to su sva dokumenta organizovana i u sedamdeset posebnih kolekcija (npr. Poljska i mađarska kriza 1956, Berlinski zid, Kineska spoljna politika, Ekonomija hladnog rata, Kubanska spoljna politika, Nuklearna istorija Indije, Međukorejski odnosi, Pokret nesvrstanih…), gde je kod svake naznačena količina dokumenata koju kolekcija sadrži. Napredna pretraga je omogućena tzv. pretraživačkim filterom u nekoliko kategorija (datum, predmet, lokacija, jezik, autor, kolekcija, tema, izdavač, arhivska ustanova). Poseban dodatak sadržanim kolekcijama dokumenata predstavljaju četiri predmetna vodiča sa uvodnim esejima, lentama vremena, nastavnim materijalima.

Slobodan Mandić, 30. mart 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2012, str. 109.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2012, Bеograd, 2013, str. 109-113.

Istarske novine online

admin

Istarske novine online (INO) – Prva istarska virtualna knjižnica

Sveučilište Jurja Dobrile u Puli, Sveučilišna knjižnica u Puli, Istarske novine online (INO) – Prva istarska virtualna knjižnica, 2007, <http://www.ino.com.hr> (18. I 2013).

Nastala kao rezultat projekta pokrenutog od strane Sveučilišne knjižnice u Puli 2005. godine, Prva istarska virtuelna biblioteka posetiocima sajta omogućava mrežni pristup digitalizovanoj kolekciji starih novina koje su izlazile u Istri u drugoj polovini XIX i u prvoj polovini XX veka. Pretraživa baza digitalne zbirke sadrži 35.250 stranica starih novina objavljenih u Istri na hrvatskom, italijanskom i nemačkom jeziku, a u planu je uključivanje i istarskih novina na slovenačkom jeziku. Odeljak Pregledavanje sadrži popis naslova novina, sa rasponom godina izlaženja (gde je za svaki pojedinačni naslov omogućen ulazak klikom i dobijanje više informacija o samom listu), uputstvo za korišćenje, i polja za unos gde je omogućena kombinacija pretrage podataka prema ključnoj reči, naslovu izdanja, godini i broju. Ova prezentacija je odličan primer kvalitetnog predstavljanja nacionalne kulturne baštine, uključujući i baštinu drugih naroda, a kolekcija će sadržajno sigurno biti interesantna i širem krugu korisnika (npr. informacije iz perioda jugoslovenske države, ili iz vremena Prvog svetskog rata). Pored izuzetno jednostavnog i svedenog menija za upotrebu digitalizovane kolekcije starih novina, treba pohvaliti i pregledno izložene informacije u rubrici O projektu, gde se posetioci sajta, između ostaloga, mogu informisati i o razlozima pokretanja projekta digitalizacije, ciljevima, kako je tekao sam tok postupka digitalizacije i predstavljanja na internetu, ili zašto su stare novine prethodno mikrofilmovane.

Slobodan Mandić, 18. januar 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2012, str. 112-113.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2012, Bеograd, 2012, str. 109-114.

Дорогой Гагарина

admin

Электронный проект ”Дорогой Гагарина. К 50-летию первого полета человека в космос”

Федеральное архивное агентство (Росархив), 2011,

Электронный проект ”Дорогой Гагарина. К 50-летию первого полета человека в космос”, <http://rusarchives.ru/12april/index.php> (31. I 2013).

Internet prezentacija posvećena obeležavanju pedeset godina od prvog leta čoveka u svemir posetiocima daje na uvid dragoceni odabir arhivske građe iz različitih ruskih ustanova. U nekoliko tematskih celina na ovoj lokaciji su prezentovana dokumenta koja pokrivaju najrazličitije aspekte ovog događaja, ali i drugih epizoda iz istorije istraživanja svemira: zvanična dokumentacija, fotografije, slike, časopisi, mape, sveske, beleške, pisma. U ostalim propratnim sekcijama sajta posetioci se mogu detaljnije upoznati sa istorijom prvog čovekovog leta u kosmos, dodatnim informacijama u vezi ovog, ali i sa drugim projektima vezanim za obeležavanje samog jubileja u Rusiji, kratkom biografijom Jurija Gagarina, tematskim spiskom literature, a ponuđena je i mogućnost napredne pretrage dostupnih informacija.

Slobodan Mandić, 31. januar 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2012, str. 110.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2012, Bеograd, 2012, str. 109-114.