Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Category: Drugi svetski rat

Lexikon der Wehrmacht

admin

Lexikon der Wehrmacht

Andreas Altenburger, Lexikon der Wehrmacht
<http://www.lexikon-der-wehrmacht.de> (27. I 2020).

Prezentacija na nemačkom jeziku Leksikon Vermahta je jednostavan, statičan Web sajt, koji ne sadrži pretraživu bazu podataka, već su pojmovi raspoređeni u nekoliko kategorija sa početne HTML stranice. Iako je leksikon urađen bez sofisticiranih tehničkih rešenja, autor sajta je tokom prethodnih pet godina uspeo da na jednom mestu sistematizuje brojne pojmove i informacije, za potrebe obrazovanja, naučnih i vojnoistorijskih istraživanja. Uvodna stranica sadrži i linkove ka gugl pretrazi unutar sajta, stranici sa hronološki zabeleženim novostima, veoma aktivnom forumu, odabranoj bibliografiji, impresumu i kontakt podacima.

Slobodan Mandić, 27. januar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 109.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2019, Bеograd, 2020, str. 105-110.

Universität Greifswald im Nationalsozialismus

admin

Universität Greifswald im Nationalsozialismus

Universität Greifswald im Nationalsozialismus
<https://ns-zeit.uni-greifswald.de/> (27. I 2020).

Univerzitet u Grajsfaldu, smešten na obali Baltičkog mora, oko 200 kilometara severno od Berlina, baštini tradiciju staru skoro pola milienijuma (osn. 1456) i jedan je od najstarijih univeriziteta u Evropi. Danas u ovom gradu živi preko 50.000 stanovnika, od koji je 12.000 studenata i 5.000 zaposlenih na univerzitetu. Suočavanje sa prošlošću i mračnim periodom nacionalsocijalizma predstavlja izuzetno važnu dimenziju današnje nemačke stvarnosti. U tom pogledu u javnosti je često prisutno pitanje držanja intelektualaca i univerzitetskog osoblja u tom vremenu. Projekat sistematskog istraživanja istorije univerziteta koji je sproveden između 2012-2015. godine postavio je pitanje uloge akademskih elita i mobilizacije nauke za postizanje ciljeva nacionalsocijalizma. Temeljno su pretražene univerzitetske arhive, posebno dosijei osoblja, doktorski i habilitacioni dosijei i dosijei bivše kustoske uprave. Izvršena je i pretraga dokumentacije Federalnog arhiva u Berlinu, Vojnog arhiva u Frajburgu, ali i inostranih arhiva (poput dokumenata o proizvodnji biloškog oružja iz londonskog Nacionalnog arhiva). Obiman arhivski materijal i brojne informacije prezentovani su u okviru tri osnovne kategorije na sajtu projekta: Hronika, Mediateka i Tematske oblasti.

Slobodan Mandić, 27. januar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 108-109.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2019, Bеograd, 2020, str. 105-110.

Nazi Germany (1933-1945)

admin

Nazi Germany (1933-1945)

German History in Documents and Images (Ed. by Prof. Richard Breitman), Nazi Germany (1933-1945) <http://germanhistorydocs.ghi-dc.org/section.cfm?section_id=13> (27. I 2020).

U sklopu jedne od deset sekcija obimne kolekcije Nemačka istorija u dokumentima i slikama, smešten je i zaseban segmenat tematski opredeljen za nacističku Nemačku, koji uređuje Ričard Breitman, profesor istorije sa američkog Univeriteta Harvard. Kao i druge sekcije, i ova se sastoji od četiri odeljka: uvodnog dela sa ključnim događajima iz nemačke društvene, političke i kulturne istorije tog perioda; odobranih dokumenata (na nemačkom i engleskom jeziku); slikovnog materijala i odgovarajućih mapa. Sav dostupan materijal je pretraživ prema ključnim rečima, temi, autoru i dodatnim opcijama napredne pretrage. Urednici ističu i to da je mnoštvo dostupnih dokumenata u okviru projekta inače teško bilo locirati u štampanim publikacijama, naročito izvan Nemačke. Širu upotrebu uvrštenog materijala olakšava i to što su svi dokumenti izvorno nastali na nemačkom jeziku propraćeni i prevodom na savremeni engleski jezik. Ovde treba istaći da iako je kompletan sadržaj sajta bilingvalan, originalni dokumenti na nemačkom jeziku su zapravo samo priređeni, odnosno da sajt ne sadrži skenirane digitalne kopije originala.

Slobodan Mandić, 27. januar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 107-108.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2019, Bеograd, 2020, str. 105-110.

Online collection of eyewitness testimonies

admin

Online collection of eyewitness testimonies

National Fund of the Republic of Austria for Victims of National Socialism, Online collection of eyewitness testimonies <https://www.nationalfonds.org/life-stories> (30. I 2020).

U okviru Web prezentacije austrijskog Nacionalnog fonda za žrtve nacionalsocijalizma smešten je i odeljak Životne priče, u kojem su pohranjena sećanja koje su žrtve dostavile Fondu. Narativni tekst u okviru svakog pojedinačnog sećanja je obogaćen fotografskom građom i dokumentima. Klikom na svaku pojedinačnu fotografiju datu u okviru teksta moguće je dobiti i njen opis. Na prezentaciji je data i informacija da u funkciji pružanja pomoći i odavanja priznanja žrtvama nacionalsocijalizma, delatnost fonda uzima u obzir i rezultate akademskog istorijskog istraživanja. Time su među žrtve uvrštene i grupacije poput pripadnika internacionalnih brigada (Spanienkämpfer) iz Španskog građanskog rata, ili koruških partizana. Posebna sekcija je posvećena logoru Aušvic i austrijskoj izložbenoj postavci u sklopu memorijala Aušvic-Birkenau u Poljskoj.

Slobodan Mandić, 30. januar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 106-107.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2019, Bеograd, 2020, str. 105-110.

The Belgian War Press

admin

The Belgian War Press

CegeSoma, The Belgian War Press <https://warpress.cegesoma.be> (27. I 2020).

Onlajn kolekcija belgijske štampe iz perioda svetskih ratova nastala je kao deo šireg projekta digitalizacije belgijskih novina koje su izlazile od 1830. do 1950. godine. Jednostavno osmišljena prezentacija korisnicima daje mogućnost da koriste bogatu kolekciju koja je kreirana od materijala rasutog u različitim arhivima, bibliotekama i dokumentacionim centrima. Naprednu pretragu moguće je vršiti kombinacijom nekoliko elemenata (ključne reči i fraze, ilegalna, cenzurisana štampa, Prvi/Drugi svetski rat). Takođe, rezultati pretrage se mogu prikazati prema relevantnosti, datumi i naslovu. Dostupnost digitalizovanog materijala na sajtu je delom ograničena iz razloga koji su u vezi s autorskim pravima, tj. cenzurisana štampa iz perioda Drugog svetskog rata je za korišćenje dostupna samo u čitaonici Istraživačkog i dokumentacionog centra istorije Drugog svetskog rata u Belgiji (CegeSoma), koji je  2016. godine pripojen Državnom arhivu Belgije. Međutim, u sekciji O ratnoj štampi moguće je pronaći i preuzeti direktorijum inventara cenzurisane štampe iz perioda Drugog svetskog rata.

Slobodan Mandić, 27. januar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 105-106.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2019, Bеograd, 2020, str. 105-110.

Digitalni repozitorijum Istorijskog arhiva Beograda

admin

Digitalni repozitorijum Istorijskog arhiva Beograda

Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда <https://www.digitalni.arhiv-beograda.org> (3. XII 2019).

Registracionom prijavom na Digitalni repozitorijum Istorijskog arhiva Beograda korisnici stiču mogućnost onlajn korišćenja dokumenata iz dve obimne arhivske celine: Kartoteke žitelja grada Beograda i Zbirke crkvenih matičnih knjiga.

Kartoteka žitelja Beograda (i Zemuna) predstavlja u celini digitalizovan deo fonda Uprava grada Beograda (UGB). Obuhvata vremenski period od 1924. do 1944. godine (delom do 1950 godine), a ukupan broj kartona iznosi nešto preko jednog miliona. Strukturom podataka kartoni predstavljaju nepresušan izvor za proučavanje demografskih karakteristika glavnog grada Kraljevine SHS/Jugoslavije/FNRJ u navedenom periodu. Kartoni su pretraživi na osnovu osnovnih podataka o ličnostima kojih se tiču, i to, prema imenu, prezimenu i imenu roditelja. Drugi podaci, nažalost, još uvek nisu uneti u bazu kao kriterijumi za pretraživanje.

I Zbirka crkvenih matičnih knjiga spada u veoma traženu arhivsku građu pa će korisnicima značiti mogućnost njene onlajn dostupnosti i pretrage. Ova celina je formirana od matičnih knjiga i pratećih registara iz 43 verska objekta sa teritorije Beograda. Većina je nastala radom pravoslavnih crkava, a najstarija potiče iz zemunske Crkve sv. Nikolaja i iz 18. veka. Inače, najstarija knjiga u zbirci potiče iz rimokatoličke crkve u Zemunu iz 1721. godine. Od knjiga nastalih delovanjem drugih veroispovesti/verskih opština dostupne su dve matične knjige iz jevrejske opštine za period od 1865. do 1909. godine.

U bazi je trenutno pretraživo blizu pet stotina digitalizovanih knjiga. Treba napomenuti i da dostupne digitalne kopije obe celine odlikuje visoko kvalitetna rezolucija i čitljivost, koja je dodatno podržana opcijom prikaza dokumenta preko celog ekrana i korišćenjem digitalne lupe.

Slobodan Mandić, 3. decembar 2019.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2019, str. 115-116.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2019, Bеograd, 2019, str. 113-118.

Od januara 2022. godinе sadržaj Digitalnog rеpozitorijuma dopunjеn jе sa prеko 10.000 digitalizovanih prijava lica koja su stradala ili nеstala u toku Drugog svеtskog rata. Ovе prijavе čuvaju sе u okviru fondova narodnih odbora rеjona grada Bеograda, a nastalе su radom komisija za ratnu štеtu. Naimе, svi građani bili su dužni da podnеsu prijavu o pričinjеnoj matеrijalnoj štеti, kao i da prijavе stradanjе svojih bližnjih.

Prijavе sadržе podatkе o licima koja su stradala tokom bombardovanja, koja su ubijеna od stranе okupacionih vlasti ili ustaša, koja su stradala u logorima, nеstala ili poginula u borbi.

Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Росс. Федерации

admin

Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Российской Федерации

Маттиас Уль, Сергей Кудряшов, Евгений Бастрон, 2017, Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Российской Федерации <http://germandocsinrussia.org/> (26. II 2019).

Jedna od posledica savezničke pobede u Drugom svetskom ratu bila je i to što su se dokumenta nacističkog režima zatekla na teritoriji više zemalja, uključujući i Rusiju. Najveće zbirke takvih dokumenata na teritoriji Rusije čuvaju se u Federalnom arhivu Ruske Federacije (GARF, RGASPI i RGVA), kao i u Centralnom arhivu Ministarstva odbrane Ruske Federacije (CAMO). Projekat digitalizacije nemačkih dokumenata pohranjenih u ruskim arhivima pokrenut je 2011. godine na inicijativu predsedničke administracije Ruske federacije, a zajednički ga realizuje više institucija: Federalna arhivska agencija, Ministarstvo odbrane, Rusko istorijsko društvo, Nemački istorijski institut u Moskvi. Digitalizovana arhivska građa jednostavno je podeljena u tri sekcije: dokumenta Drugog svetskog rata, Prvog svetskog rata i građa specijalnih nemačkih službi (tim redosledom). Kvalitetna pretraga prezentovanog materijala je moguća zahvaljujući dobro strukturiranim metapodacima. U sekciji Ukazateli/ Verzeichnis moguće je vršiti detaljnu pretragu, a tu je vidljivo i koje vrste metapodataka su prisutne u zbirci, kao i broj dokumenata sa tim opisima. Dokumenta su zaštićena digitalnim tekstualnim žigom od neovlašćene upotrebe, što u pojedinim slučajevima može otežati čitanje teksta. Kompletan sadržaj prezentacije je dostupan na nemačkom i ruskom jeziku. 

Slobodan Mandić, 26. februar 2019.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2018, str. 119-120.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXX”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2018, Bеograd, 2019, str. 119-123.

Baza podataka zatočenika logora Sajmište

admin

Baza podataka zatočenika logora Sajmište

Istorijski arhiv Beograda, „Baza podataka zatočenika logora Sajmište”, Eskalacija u Holokaust, <https://www.holokaust.arhiv-beograda.org/sajmiste> (20. XII 2018).

U logoru na beogradskom Sajmištu, gde je početkom decembra 1941. godine bilo zatočeno oko 6.400 Jevreja i oko 600 Roma, većinom žena i dece, život je izgubilo preko 6.300 zatočenika, i to za samo šest nedelja, u aprilu i maju 1942. godine. Iako o ovim žrtvama više od 70 godina nije bilo detaljnijih podataka, zahvaljujući nedavnom otkriću prilikom revizije fondova u Istorijskom arhivu Beograda, pronađena je arhivska građa koja sadrži dokumentaciju i prijave smrti za više od 3000 beogradskih Jevreja ubijenih u logoru Sajmište. Motivisani ovim otkrićem, u Istorijskom arhivu Beograda su inicirali široku međunarodnu saradnju sa ciljem da se istraže savremena iskustva i metodologije, kako bi pronađen materijal bio obrađen i predstavljen javnosti na najbolji i najefektniji način. Kao jedan od rezultata projekta Eskalacija u Holokaust proizišla je i pretraživa baza podataka zatočenika logora Sajmište koja sadrži podatke za 3.505 ubijenih osoba. Pretraživanje se vrši po prezimenu, imenu, ili oba podatka. Unetim podacima o žrtvama (prezime; ime; ime oca; devojačko prezime; godina rođenja/starost; zanimanje; nacionalnost/veropispovest; boravište; izvor; podnosilac prijave) u pojedinim slučajevima pridružene su i digitalne kopije dokumenata iz drugih arhivskih celina, a koje se odnose na određenu ličnost (prijave boravka, upisnice učenika, prijave imovine, različite molbe i dr). Pridružena arhivska građa na poseban način svedoči o životu jedne zajednice, čiji su pripadnici tragično stradali u logoru na beogradskom Sajmištu 1942. godine.

Slobodan Mandić, 20. decembar 2018.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2018, str. 163-164.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXIX”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2018, Bеograd, 2018, str. 163-168.

История России в фотографиях

admin

История России в фотографиях

Издательство Яндекса, История России в фотографиях <https://russiainphoto.ru> (28. XI 2017).

Izdavačka kuća ruske kompanije Jandeks u okviru programa kreiranog za razvoj i podršku obrazovnih projekata u digitalnom okruženju realizovala je nekoliko značajnih onlajn platformi vezanih za humanističke nauke. Pored projekata posvećenih izučavanju antičke istorije, obeležavanju stogodišnjice Februarske i Oktobarske revolucije, korisnici širom sveta mogu da uživaju u rezultatima velikog poduhvata posvećenog kreiranju otvorenog i javnog fotografskog arhiva, koji obuhvata preko jedan i po vek ruske istorije (1840-1999). Izuzetno moderna i tehnički veoma funkcionalna prezentacija trenutno sadrži preko sto hiljada fotografija, sabranih sa različitih strana – iz muzeja, arhiva, privatnih kolekcija, ali i dodatih od strane korisnika sajta. Za korišćnje ovog resursa u punom kapacitetu koji podrazumeva dodavanje fotografija i kreiranje spostvenih izložbi je nophodno registrovanje korisnika, što se može izvršiti veoma jednostavno, korišćenjem već postojećih naloga na drugim servisima (Яndeks, Odnoklassniki, VKontakte, Google, Facebook, Twitter), ili kreiranjem namenske prijave. Početna stranica sadrži polje za pretragu koju je moguće izvršiti kombinovanjem ključnih reči sa autorom fotografije i izvorom (preko 150 institucija, oganizacija i privatnih kolekcija). Ispod polja za pretragu se nalazi vremenska linija kojom je moguće manipulisati u cilju dolaska do željene dekade/godine, zatim je tu i ulaz ka jednoj od ponuđenih izložbi sačinjenih na osnovu materijala sa sajta, a još niže je dat vizuelni pregled izabranog materijala po dekadama. Veliku količinu raznovrsnog materijala, koji uključuje i video snimke, moguće je pretraživati i prema dodatnim parametrima u ostalim odeljcima sajta, kao što su: izložbe, izvori, geografska lokcija, teme (ratovi i revolucije, arhitektura, pejzaži, transport, umetnost, zanimanja, industrija, svakodnevni život, životinjski svet, obrazovanje, mladost, stil). Napomenimo da je u kolekcijama moguće pronaći i 84 fotografije iz Beograda i Srbije iz 1944/1945 godine, autora Evgenija Ananjeviča Haldeja, sovjetskog fotografa i ratnog foto-reportera.

Slobodan Mandić, 28. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 98.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.

Bandenkampf in Jugoslawien 1941-1945

admin

Bandenkampf in Jugoslawien 1941-1945

Ivan Ž, Bandenkampf in Jugoslawien 1941-1945, 25. avgust 2015, <http://bandenkampf.blogspot.rs> (20. X 2016).

Autor sajta Bandenkampf (Borba protiv bandi) iskoristio je mogućnosti objavljivanja digitalnog sadržaja u formi bloga da na jednom mestu predstavi materijal koji je prikupljen s raznih strana na temu specijalnih nemačkih jedinica koje su operisale na prostoru bivše Jugoslavije u periodu 1941-1945. godine. U kratkom uvodnom tekstu autor je objasnio da je kao naslov iskoristio nemački termin za borbu protiv gerilaca u okupiranoj Evropi, kao i da su sve priložene informacije temeljno proveravane upoređivanjem raspoloživih dokumenata svih zaraćenih strana. Na početnoj stranici nalaze se ilinkovi ka veoma pedantno sređenom tematsko-imenskom registaru i spisku korišćenih izvora i literature (arhivi, knjige, časopisi, pisma autoru, porodične zbirke, zvučni zapisi, internet stranice). Svaki od oko dve stotine do sada objavljenih članaka (u hronološki obrnutom nizu) sastoji se od naslova, fotografije s opisom i naznačenim izvorom, kratkog teksta na engleskom i srpskom jeziku. Prikupljeni materijal prezentovan je na pregledan, lucidan i široj publici zanimljiv način.

Slobodan Mandić, 20. oktobar 2016.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2016, str. 129-130.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2016, Bеograd, 2016, str. 127-130.