Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Category: XX vek

Evropski kontekst srpskog nadrealizma

admin

Evropski kontekst srpskog nadrealizma

Aleksandra Mirčić (Autor projekta), Evropski kontekst srpskog nadrealizma, <http://nadrealizam.rs> (15. V 2014).

Osnovna ideja projekta Evropski kontekst srpskog nadrealizma jeste da se što stručnije i u najobuhvatnijem vidu iskoriste kapaciteti koje pružaju zbirke, fondovi, arhivi i biblioteke koje čuvaju umetnička dela ili dokumentaciju vezanu za nadrealizam. Glavni cilj projekta je podsticanje istraživanja, prikupljanje i prezentacija celokupne kulturne baštine vezane za srpski i evropski nadrealizam na jedno mesto, sa posebnim akcentom na istraživanju, edukaciji i komunikaciji. Pokrenut od strane stručnjaka iz Muzeja savremene umetnosti, u projekat su uključene i druge relevantne institucije u Srbiji koje čuvaju umetnička dela ili se bave istraživanjem nadrealizma.  Osim polja za pretragu, navigacija kroz veoma bogat sadržaj sajta (tekstovi, fotografije, arhivska građa, časopisi, knjige i druge publikacije) je olakšana preglednošću i dizajnom prezentacije. Osnovne sekcije sajta su: O nadrealizmu (Uvod, Vizuelna umetnost, Književnost, Film), Umetnici, Hronologija (data samo za godine 1910, 1911, 1912), Izdanja, Čitajte o, Aktuelno, Zbirke, Interakcije (Interaktivna mapa, Puzzle, Kolaž, Napravi sam, Automatska poezija). Dobro odabran naziv projekta je na internet prezentaciji dodatno potpkrepljen posebnim odeljcima o evropskom i srpskom nadrealizmu (umetnici, izdanja, kontakti sa Francuskom). Iako sa par sitnih nedostataka (nemogućnost napredne pretrage, nedovršenost sekcije Hronologija, ”mrtvi” linkovi ka društvenim mrežama), sajt Evropski kontekst srpskog nadrealizma predstavlja veoma važan deo u svetskom sajber prostoru, a tome svakako dodatno doprinosi i dostupnost prezentacije na srpskom, engleskom i francuskom jeziku.

Slobodan Mandić, 15. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 158.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

Digital Archive International History Declassified

admin

Digital Archive International History Declassified

Тhe Woodrow Wilson International Center for Scholars, Digital Archive International History Declassified, <http://digitalarchive.wilsoncenter.org> (30. III 2013).

Digitalni arhiv Međunarodnog centra Vudro Vilson kreiran je sa namerom da studentima, istraživačima i specijalistima za međunarodne odnose i noviju diplomatsku istoriju omogući pristup dokumentima vlada i organizacija širom sveta, a sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Nedavno deklasifikovana arhivska građa većinom je prezentovana u prevodu na engleski jezik i sadrži diplomatske telegrame, poverljivu korespodenciju, zapisnike i drugo. Najstariji dostupan dokument je izveštaj o hapšenju Imre Nađa od strane NKVD-a iz 1938. godine, a pored hronološke pretrage, snalaženje u digitalnoj zbirci je omogućeno i izborom geografske lokacije. Uz to su sva dokumenta organizovana i u sedamdeset posebnih kolekcija (npr. Poljska i mađarska kriza 1956, Berlinski zid, Kineska spoljna politika, Ekonomija hladnog rata, Kubanska spoljna politika, Nuklearna istorija Indije, Međukorejski odnosi, Pokret nesvrstanih…), gde je kod svake naznačena količina dokumenata koju kolekcija sadrži. Napredna pretraga je omogućena tzv. pretraživačkim filterom u nekoliko kategorija (datum, predmet, lokacija, jezik, autor, kolekcija, tema, izdavač, arhivska ustanova). Poseban dodatak sadržanim kolekcijama dokumenata predstavljaju četiri predmetna vodiča sa uvodnim esejima, lentama vremena, nastavnim materijalima.

Slobodan Mandić, 30. mart 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2012, str. 109.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2012, Bеograd, 2013, str. 109-113.

Дорогой Гагарина

admin

Электронный проект ”Дорогой Гагарина. К 50-летию первого полета человека в космос”

Федеральное архивное агентство (Росархив), 2011,

Электронный проект ”Дорогой Гагарина. К 50-летию первого полета человека в космос”, <http://rusarchives.ru/12april/index.php> (31. I 2013).

Internet prezentacija posvećena obeležavanju pedeset godina od prvog leta čoveka u svemir posetiocima daje na uvid dragoceni odabir arhivske građe iz različitih ruskih ustanova. U nekoliko tematskih celina na ovoj lokaciji su prezentovana dokumenta koja pokrivaju najrazličitije aspekte ovog događaja, ali i drugih epizoda iz istorije istraživanja svemira: zvanična dokumentacija, fotografije, slike, časopisi, mape, sveske, beleške, pisma. U ostalim propratnim sekcijama sajta posetioci se mogu detaljnije upoznati sa istorijom prvog čovekovog leta u kosmos, dodatnim informacijama u vezi ovog, ali i sa drugim projektima vezanim za obeležavanje samog jubileja u Rusiji, kratkom biografijom Jurija Gagarina, tematskim spiskom literature, a ponuđena je i mogućnost napredne pretrage dostupnih informacija.

Slobodan Mandić, 31. januar 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2012, str. 110.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2012, Bеograd, 2012, str. 109-114.

The Computer Gaming World Museum

admin

The Computer Gaming World Museum

The Computer Gaming World Museum,
<http://www.cgwmuseum.org> (18. I 2013).   

Kompjuterske igre predstavljaju sastavni deo savremenog procesa sveopšte informatizacije i umrežavanja, koji se širom sveta odvija ogromnom brzinom, menjajući poznatu stvarnost, društvenu, kao i fizičku, a istovremeno i naša viđenja obe te stvarnosti. Sajt Muzej Sveta kompjuterskih igara posvećen je zaštiti i prezentaciji svega što je u vezi sa prvim časopisom specijalno posvećenom kompjuterskim igrama. Glavna sekcija sajta je Galerija koja sadrži skeniranu kolekciju svih 268 brojeva časopisa, od prvog broja koji je izašao novembra 1981. godine, pa do poslednjeg broja iz novembra 2006. godine. Ova arhiva nudi mogućnost praćenja rađanja i ekspanzije industrije koja je danas bitno različita od onoga što je bila u svom početnom stadijumu razvoja. Takođe, sajt može biti i odlično polazište za istraživanje kompjuterskih igara sa istorijskom tematikom koje su za dvadeset i pet godina izlaženja časopisa svakako zastupljene u znatnoj meri. Ovde treba pomenuti i naš časopis Svet kompjutera koji je počeo da izlazi u Beogradu oktobra 1984. godine, kao posebno izdanje „Politikinog” časopisa Svet.

Slobodan Mandić, 18. januar 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2012, str. 109.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2012, Bеograd, 2012, str. 109-114.

Transition BG. Митовете на българския преход

admin

Transition BG. Митовете на българския преход

Transition BG. Митовете на българския преход,
<http://prehodbg.com> (24. V 2012).

Specifičnost sadašnjosti postsocijalističkih društava, kao vremena bitno različitog i od onog prethodnog, kada je čovek postojao, i od onog potonjeg, u kome će čovek postojati, ogleda se i u procesu tranzicije, periodu transformacije privrednog modela koji je u velikoj meri uticao na sveukupno stanje tih društava. Bugarske kolege sa Sofijskog univerziteta (A. Lunjin, D, Grigorov), okupljeni oko Udruženja Anamnesis, a koji su već stekli zavidnu reputaciju u prezentaciji istorijskih izvora i drugih oblika rada na polju profesionalnog internet aktivizma, 2010. godine su pokrenuli poseban projekat usmeren na proučavanje bugarskog društva u periodu tranzicije. Sajt je podeljen u pet osnovnih odeljaka: ličnosti tranzicije, efekti procesa preporoda, granice tranzicije, politička subkultura, mediji i tranzicija. Unutar svakog odeljka posetioci će naići na značajnu količinu korisnog materijala za temu kojoj je sajt posvećen, poput: intervjua, dokumenata, memoara, dnevnika, literature, galerije, web resursa, bibliografija i dr.

Slobodan Mandić, 24. maj 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2011, str. 140.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2011, Bеograd, 2011, str. 137-141.

Жертвы политического террора в СССР

admin

Жертвы политического террора в СССР

Жертвы политического террора в СССР, <http://lists.memo.ru> (24. V 2012).   

  

Polaznu tačku za kreiranje onlajn baze podataka pod nazivom Žrtve političkog terora u SSSR čini četvrto izdanje istoimenog kompakt diska koji je izdat povodom obeležavanja sedamdeset godina od Velikog terora u SSSR 1937/1938. godine. Iako se ukazije da su imenovana lica uvrštena u bazu, koja broji više od 2,6 miliona imena (od toga 725.000 ubijenih), samo deo ukupnog broja žrtava političkog terora u SSSR, dvadesetgodišnji rad na ovom projektu ima za cilj da, pored razumevanja uzroka ukaže i na obim katastrofe koja je zadesila sovjetsku Rusiju, kao i da ovekoveči sećanje na žrtve. Struktura sajta je osmišljena na krajnje jednostavan način: na početnoj stranici nalazi se predgovor, a u samom vrhu ekrana nalazi se alfabetski niz za pretragu imena. Za svaku žrtvu je dat niz podjednako struktuiranih podataka sa izvorom odakle su podaci preuzeti.

Slobodan Mandić, 24. maj 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2011, str. 139.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2011, Bеograd, 2011, str. 137-141.

ОБД Мемориал

admin

ОБД Мемориал

ОБД Мемориал, <http://www.obd-memorial.ru> (24. V 2012).

Ruski sajt OBD Memorial predstavlja opštu bazu podataka koja sadrži informacije o braniocima domovine, mrtvim i nestalim za vreme Drugog svetskog rata i u posleratnom periodu. Projekat je pokrenut po nalogu predsednika Ruske Federacije od 23. aprila 2003. godine o organizaciji rada na vojnom memorijalu i odlukom Ministarstva odbrane Federacije o kreiranju baze podataka. Za potrebe Projekta skupljena je arhivska građa iz različitih ruskih arhiva u količini od 13,7 miliona digitalnih kopija. Po rečima samih autora Projekta, ova baza podataka ima za cilj, kako da svim zainteresovanima pruži mogućnost da na internetu pronađu informacije o svojim bližnjima, ali isto tako i da putem dokumenata pobija faalsifikate o broju gubitaka sovjetske armije tokom Drugog svetskog rata.

Slobodan Mandić, 24. maj 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2011, str. 138-139.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2011, Bеograd, 2011, str. 137-141.

DIACRONIE. Studi di Storia Contemporanea

admin

DIACRONIE. Studi di Storia Contemporanea

DIACRONIE. Studi di Storia Contemporanea, <http://www.studistorici.com/> (15. XI 2011).

Italijansko udruženje za izučavanje savremene istorije Diacronie osnovano je u Bolonji 2008. godine u nameri da omogući slobodan i otvoren pristup različitim vrstama materijala u digitalnom obliku pomoću kojih će podupirati i promovisati naučna istraživanja. Istovremeno, na sajtu se redovno objavljuju informacije o raznim događanjima, publikacijama i onlajn resursima iz oblasti istoriografije. Početkom 2010. godine pokrenut je i elektronski časopis Diacronie, koji izlazi kvartalno, sa prvenstvenim ciljem da stimuliše diskusiju i saradnju među naučnicima, posebno mlađim, kao i interakciju među različitim naučnim oblastima, metodama istraživanja i analizama istorijskih izvora. Osim toga, u obradi pojedinih tema, kako u interpretaciji istoriografskih rezultata, tako i u radu na istorijskim izvorima, urednici i autori podržavaju i istraživanje stvarnosti koja nas okružuje. Ovaj projekat zapravo kao svoje izvorište ima uverenje da su nove tehnologije i razvoj interneta rezultirali bitnim promenama u studijama humanističkih nauka, kako u smislu produkcije radova, tako i u značajnom širenju područja istraživanja. Uočeno je i da ove inovacije, iako uveliko priznate u naučnoj zajednici, ipak ne dobijaju puni legitimitet i primenu u okviru akademskih krugova i istraživačkih institucija. Iz tog razloga kao jednu od svojih ideja oni ističu i potrebu za istraživanjem potencijala koji se odnose na koncept Web-a i „širenja socijalizacije”, među samim naučnicima i istraživačima, ali i među različitim vrstama auditorijuma. Ovakve tendencije interaktivnosti mogu značajno poboljšati kritičnu funkciju znanja proizvedenog u istoriografskim okvirima koja se mora zasnivati na slobodi pristupa sadržajima i slobodnoj diskusiji.

Slobodan Mandić, 15. novembar 2011.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2011, str. 118.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2011, Bеograd, 2011, str. 115-121.

Audio i Foto arhiv SIMIĆ

admin

Audio i Foto arhiv SIMIĆ

Dragoslav Simić, Audio i Foto arhiv SIMIĆ, <http://www.audioifotoarhiv.com/> (20. XII 2010).

Sajt novinara Dragoslava Simića, dugogodišnjeg urednika dokumentarnog programa Radio Beograda 2, autora više knjiga i brojnih dokumentarnih radiofonskih dela o ljudima i zbivanjima koji su obeležili XX vek, predstavlja amatersku Internet prezentaciju koja obiluje profesionalnim sadržajima i velikim brojem interesantnih audio i foto dokumentalija. Ovde prezentovani dokumenti ne potiču samo iz opusa profesionalne delatnosti gospodina Simića, već, što je posebno važno naglasiti, i iz privatnih arhiva, kao što su sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku, nastale pre i posle Drugog svetskog rata. Sajt je koncipiran tako što se preko uvodne stranice, posetilac prebacuje na sadržaj koji je vizuelno predstavljen u formi otvorene knjige sa dvadeset rubrika: Informacije; Brzo i lako po sajtu; Novo na sajtu; Moć radija; Novi projekti; Tuđa pisma; Biografija autora; Poki majstor; Predavanja u Kolarčevoj zadužbini; Prijatelji sajta; „Knjige koje govore“; Gosti sajta, Fotografije; Radio emisije iz kolekcije; Radio kritika; Porodični i tonski arhivi; Da li ste pročitali ove knjige; Promocije; Arhiv sajta; Kratka priča. Toliki broj osnovnih rubrika možda će kod posetilaca na početku izazvati konfuziju, ali već posle letimičnog pregleda, kao i pomoću alatke Lako i brzo po sajtu, gde su u formi leksikona, abecednim redom, date sve odrednice na sajtu, postaje jasno da je reč o izuzetno vrednoj i unikatnoj prezentaciji na ovim prostorima. Posebno je pohvalno da autor i saradnici ulažu napore i za pronalaženje istorijskih izvora, pa su tako, početkom 2010. godine, u nemačkom tonskom arhivu pronašli snimak direktog prenosa sahrane kralja Aleksandra koji prenose nemački reporteri sa beogradskih ulica. Veoma ohrabruje činjenica da su se i kod nas počele pojavljivati ovakve Internet prezentacije, pogotovo u svetlu saznanja da nove tehnologije i savremene metode opisa istorijskih izvora omogućavaju simbiozu materijala pohranjenog u zvaničnim institucijama, poput arhiva, muzeja i bibliteka, sa dokumentima u privatnom vlasništvu, a sve to čini jedan sasvim novi koncept u sakupljanju i korišćenju istorijskih izvora.

Slobodan Mandić, 20. decembar 2010.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2010, str. 126.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) X”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2010, Bеograd, 2011, str. 123-127.

SUDigital – СУ Св.Климент Охридски

admin

SUDigital – Дигитална Библиотека СУ ‘Св.Климент Охридски’
*Wayback Machine (DEC 06 2022)

Софийски университет „Св. Климент Охридски“, SUDigital – Дигитална Библиотека СУ ‘Св.Климент Охридски’, <http://lib.sudigital.org/?ln=bg> (18. XII 2010).

Prezentacija Digitalne biblioteke Sofijskog univerziteta Sv. Kliment Ohridski (SUDigital) napravljena je pomoću besplatnog softvera Invenio, kreiranog na Institutu CERN, a namenjenog za stvaranje sopstvene digitalne biblioteke, ili skladištenje dokumenata na Web-u. Ovaj alat omogućava sve aspekte upravljanja digitalnim bibliotekama, od pohranjivanja dokumenata, do klasifikacije, indeksiranja i dostupnosti, a kompatibilan je i sa odgovarajućim stručnim standardima. Digitalna biblioteka je organizovana po kolekcijama u sledeće grupe: Epigrafika; Rukopisi; Arhivska Građa; Knjige; Periodika; Muzeji; Mape; Slike; Multimedija. Grupe su dodatno podeljene na posebne odeljke. Tako su u okviru Arhivske građe dokumenti klasifikovani u celine: Međunarodni terorizam u dokumentima Bugarske državne bezbednosti; Mladi i komunistički režim u Bugarskoj; NATO na Balkanu; Bugarska i Hladni rat; Bugarska i Bliski Istok. Osim arhivske građe, za sada se izdvajaju i kolekcija knjiga, karikatura, slika (fotografija) i kolekcija od preko dve stotine istorijskih karata. Iza svake grupe u zagradi je upisan broj koji označava koliko jedinica u okviru svakog odeljka je do sada ubačeno u bazu. Iako baza trenutno sadrži 766 dokumenata, a pojedini odeljci su (za sada) prazni, ono što je prezentovano zavređuje pažnju, kako sadržajem, tako i nivoima informacija, gde je za svaki dokument dat analitički opis, ključne reči (meta podaci), signatura, datum stvaranja i poslednje izmene elektronske kopije dokumenta. Treba napomenuti i da je u okviru prezentacije ponuđen ulazak u naučne baze podataka nekih zapadnih univerziteta, koje su uređene po istom principu (Harvard, Kembridž, Univerzitet u Teksasu i Univerzitet Istočni Mičigen).

Slobodan Mandić, 18. decembar 2010.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2010, str. 124-125.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) X”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2010, Bеograd, 2011, str. 123-127..