Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Prisoners of the First World War

admin

Prisoners of the First World War

International Committee of the Red Cross Historical Archives,
Prisoners of the First World War, <http://grandeguerre.icrc.org> (2. XI 2015).

Tokom Prvog svetskog rata, osam miliona vojnika koji su se borili na frontovima i dva miliona civila, uglavnom onih koji su živeli na naperijateljskim teritorijama ili na područjima pod okupacijom, zarobljeno je i internirano u logore na nekoliko godina. Osnovu sajta čini baza podataka Istorijskog arhiva Međunarodnog komiteta Crvenog krsta formirana od pet miliona indeksnih kartica, za oko 2 miliona zatočenika, pretežno sa zapadnog, rumunskog i srpskog fronta. Podaci za ruski front nedostaju jer se čuvaju u Arhivu danskog Crvenog krsta u Kopenhagenu. Pretraživanje baze uslovljeno je načinom na koji su kartice, sačinjene za svaku osobu, klasifikovane. Pored imena i prezimena, nacionalnosti i vojnog/civilnog statusa, u indekse su uključeni i podaci nastali na osnovu brojnih molbi koje su članovi porodica zarobljenih slali Međunarodnoj agenciji za ratne zarobljenike. Poseban odeljak sajta rezervisan je za opise života u zarobljeničkim logorima (higijena, ishrana, radni uslovi, prepiska sa rodbinom), tj. izveštaje misija predstavnika Crvenog krsta, zajedno sa fotografijama logora sa razglednica.

Slobodan Mandić, 2. septembar 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2015, str. 117.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2015, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Meteorološki dnevnici Vladimira Jakšića

admin

Meteorološki dnevnici Vladimira Jakšića

Vladimir Bilak, Meteorološki dnevnici Vladimira Jakšića – svedočanstvo prvih meteoroloških merenja i osmatranja u Beogradu i Srbiji, u: MeteoPlaneta: <http://meteoplaneta.rs/vesti-i-novosti/meteoroloski-dnevnici-vladimira-jaksica-svedocanstvo-prvih-meteoroloskih-merenja-i-osmatranja-u-beogradu-i-srbiji> (15. VIII 2015).

Povodom četiri godine rada sajta MetePlaneta urednici su objavili stranicu posvećenu istoriji meteorologije, davši mogućnost preuzimanja važnog izvora za istoriju srpske meterologije – skeniranih meteo dnevnika Vladimira Jakšića (1824-1899), prvog srpskog statističara, meteorologa i klimatologa.  Redovna meteroološka merenja i osmatranja koja je Vladimir Jakšić vršio u Beogradu (na Senjaku) od 1848. godine, trajala su sve do njegove smrti 1899. godine. Uporedo sa merenjima u Beogradu, Jakšić je osnivao meteorološke stanice i po svim većim mestima u ondašnjoj Srbiji, tako da je 1857. godine Jakšićeva mreža brojala čak 27 stanica, što je u ono vreme predstavljalo jednu od najgušćih meteoroloških mreža u okviru jedne države. Pogodopis, tj. ukoričeni dnevnici od kojih je sačuvano pet svezaka, sadrže rezultate osmatranja za period od decembra 1865. do novembra 1875. godine. Kako ističe autor priloga, Vladimir Bilak, rezultati Jakšićevih merenja i osmatranja nisu do sada javno publikovani, jer se do sada niko nije detaljno bavio obradom i analizom meteo podataka, u cilju pripreme za njihovu javnu upotrebu. U tekstu se dalje ukazuje i da je do sada urađena takođe i rekonstrukcija Jakšićevih meteo podataka, tj. preliminarna redukcija mesečnih meteo podataka sa stanice Senjak na stanicu Vračar, metodom srednje razlike između ove dve gradske lokacije (uporedni period 1888-1899. godina). Na osnovu procene razlike dnevnih vrednosti minimalnih i maksimalnih temperatura između stanica Senjak i Vračar, autor ovde daje i uputstvo za dobijanje približnih vrednosti minimalnih i maksimalnih dnevnih temperatura redukovanih sa Senjaka na Vračar, čime se produžava niz dnevnih meteo podataka za Beograd za nekih četrdesetak godina.

Slobodan Mandić, 15. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 120-121.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

EFG1914 projekt

admin

Jugoslovenska kinoteka, EFG1914 projekt

Jugoslovenska kinoteka, EFG1914 projekt,
<http://www.kinoteka.org.rs/di/efg/Http/EFG/00-efg_S_index01.htm> (7. VIII 2015).

U sklopu velikog evropskog projekta European Film Gateway 1914 u okviru koga je od februara 2013. omogućen onlajn pristup za oko tri hiljade filmova na temu Prvog svetskog rata, nalazi se i izuzetna kolekcija iz fondova Jugoslovenske kinoteke u količini od šezdeset osam filmova. Dostupna kolekcija je podeljena u tri celine: Filmovi Đoke Bogdanovića (16), Dokumentarni filmovi (38), Igrani filmovi (14). U godinama obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, učešće Jugoslovenske kinoteke u ovako značajnom projektu, sa rezultatom onlajn pristupa korisnicima širom sveta putem interneta, zaslužuje svaku pohvalu.

Slobodan Mandić, 7. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 119-120.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Stražarni lopov

admin

Goran Polak, Stražarni lopov

Goran Polak, Stražarni lopov. Kratke priče o izgubljenoj generaciji, o Rock’n’Rollu i o odrastanju u državi sa šest republika, <http://strazarni-lopov.blogspot.com> (12. VIII 2015).

Sajt Stražarni lopov autora Gorana Polaka iz Zagreba predstavlja veoma važan i bogat izvor svedočanstava i izvornih dokumenata o popularnoj kulturi Jugoslavije u poslednjih par decenija postojanja zajedničke države. Ovde se u formi bloga već pet godina redovno objavljuju zanimljivi prilozi propraćeni mnoštvom autentičnih dokumenata – fotografijima, plakatima, audio i video snimcima, radio emisijama, skeniranim ulaznicama koncerata, isečcima iz štampe, itd. Iako tematski opseg uglavnom uključuje pank i alternativnu rok muziku, pažljiviji posetioci će brzo doći do zaključka da je reč o zaista prvorazrednoj lokaciji za razumevanje višeslojnih fenomena važnih za izučavanja kulture mladih u socijalističkoj Jugoslaviji.  Postovi poput Rok koncerti u Jugoslaviji (1975-1983), Mi djeca s perona 6 (1980-1982), Mali kavez – Brno – Blato, Utopija – Pank turneje u Jugoslaviji 1983/87, 400 dana u Beogradu (o služenju vojnok roka), Dee-Dee, Moj djed i Drago Mlinarec, Diznilend u Ulici socijalističke revolucije, Paket Aranžman, kao i mnogi drugi, osim veoma lepog stila sa kojim su pisani, brojnim prilozima, ali svakako i velikim odzivom posetilaca sajta, čije reakcije i prilozi u interakcijama dodatno obogaćuju sadržaj, upućuju Stražarnog lopova na nezaobilaznu lokaciju, ne samo za generacijski i kulturološki blisku publiku rasejanu širom planete, već i na istraživače koji u potrazi za izvornom građom za predmetno-hronološki okvir sadržan na stranicama ovog sajta još uvek nemaju zadovoljavajući pristup dokumentima u zvaničnim arhivima. Ovi tim pre jer je interesovanje za istraživanja popularne kulture Jugoslavije uveliko prošireno i van jezičkog područja bivše zemlje.

Slobodan Mandić, 12. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 118-119.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Preporuka za dalje čitanje:

GORAN POLAK: ‘Moja kolekcija snimki Iggyja Popa najveća je na svijetu’, u: Nacional, 04.09.2021.

Stevan Kragujević – život i delo

admin

Stevan Kragujević – život i delo

Stevan Kragujević – život i delo, <http://www.stevankragujevic.com> (17. VIII 2015).

Osim legata koji se čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda, Istorijskom arhivu Sente i u Muzeju istorije Jugoslavije, život i delo poznatog jugoslovenskog i srpskog fotoumetnika i fotoreportera Stevana Kragujevića (1922-2002) moguće je bliže upoznati i uvidom u sadržaj ovog sajta, a zaslugom njegove kćerke Tanje Kragujević. Nakon uvodne stranice koja sadrži nekoliko kratkih informacija o Stevanu Kragujeviću, o autorskim pravima njegove zaostavštine, kao i link ka odrednici na Vikipediji, posetioci mogu ući u dubinu prezentacije putem dinamičnog, vertikalno položenog linka sa dasne strane ekrana. Dalja navigacija sajtom je veoma jednostavna – na levoj strani nalazi se meni koji vodi ka glavnom odeljku Delo – foto galerija, gde je grupisano nekoliko reprezentativnih celina: Fotoantologija; Dan oslobođenja Sente 1944; Senta, dan poplave 1970; Stari Beograd; Beograd, susret epoha; Beograd XX vek, Stevan u Beogradu; Galerija poznatih. Ispod je posetiocima dat i veoma iscrpan popis preporučenih linkova. Pregledno i jednostavno, sa brižljivo odabranim prezentovanim fotomaterijalom, ovaj sajt na adekvatan način daje mogućnost upoznavanja sa umetnikom koji je svojim bogatim delom sačinio jedinstvenu dokumentarnu hronologiju o razvoju Jugoslavije, svedočeći, kao fotoreporter, o svim značajnim dogaćajima iz politike, kulture, umetnosti i sporta.

Slobodan Mandić, 17. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 118.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Library and Archival Exhibitions on the Web

admin

Library and Archival Exhibitions on the Web

Smithsonian Libraries, Library and Archival Exhibitions on the Web, <http://www.sil.si.edu/SILPublications/Online-Exhibitions> (17. VIII 2015).

Pregledni katalog bibliotečkih i arihvskih izložbi na Web-u je originalno ponikao još 1995. godine na američkom web sajtu Univerziteta biblioteka Hjustona sa količinom od oko 350 linkova. Sajt se redovno ažurira i danas uključuje preko sedam hiljada linkova ka onlajn izložbama kreiranim od strane biblioteka, arhiva i istorijskih udruženja širom sveta, kao i onlajn muzejske postavke sa značajnim fokusom na bibliotečki i arhivski materijal. Katalog je pretraživ prema nekoliko parametara u tri nivoa: jednostavna pretraga (naziv izložbe, institucija, tema), napredna pretraga (region, država, institucije i pregled prema naslovima) i najnovije dodate izložbe (u prethodnih mesec dana). Korisnici se na sajt mogu prijaviti i putem RSS tehnologije, koja značajno olakšava praćenje noviteta na većem broju sajtova (ankete pokazuju da u Srbiji veoma mali broj korisnika interneta koristi ovu mogućnost). Pokrivajući širok geografski, tematski i institucionalni krug, ovaj katalog može biti od velike koristi mnogima, a naročito zaposlenima u institucijama koji neizbežno moraju planirati i razmišljati o izlasku u virtuelni prostor i prezentovanju materijala putem novih tehnologija.

Slobodan Mandić, 17. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 117.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Udruženje Stara Bežanija

admin

Udruženje Stara Bežanija

Удружење Стара Бежанија, <http://www.starabezanija.rs> (20. IV 2015).

Internet prezentacija Udruženja Stara Bežanija zasniva se na odlomcima monografije Bežanija u slici i reči. Na toj lokaciji zainteresovani će pronaći obilje detalja koji su im do sada možda bili nepoznati. Na primer, posetioci sajta mogu saznati koja je to do danas najstarija sačuvana zgrada na Novom Beogradu, ili da je do 1894. godine između parne strane Vojvođanske ulice i Bežanijske kose postojalo groblje, u kome su pokopani posmrtni ostaci predaka bežanijskih porodica. Delovi monografije Bežanija u slici u reči uključeni u internet-prezentaciju pokrivaju različite teme, a neke od njih su: bežanijska škola i prosveta, sport i fudbal, kulturno-zabavni život, istaknuti Bežanijci i poznate ličnosti, biografije i rodoslovi, foto-albumi. Treba istaći da su autori monografije u potrazi za iscrpnim saznanjima o prošlosti tog dela Beograda koristili i izvornu arhivsku građu, što je neophodan uslov za pomeranje vidika u istraživanju bilo koje teme iz prošlosti.

Slobodan Mandić, 20. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 169.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

136 Энвер Ходжа. Его жизнь и работа

admin

Энвер Ходжа. Его жизнь и работа

Энвер Ходжа. Его жизнь и работа, 2008-2015 <http://www.enverhoxha.ru> (14. IV 2015).

Prezentacija na ruskom jeziku posvećena je životu i delu Envera Hodže (1908– 1985), revolucionara i vrhovnog vođe Narodne Republike Albanije. Početna stranica omogućava pregleda informacija i preuzimanja materijala preko nekoliko različitih odeljaka raspoređenih linearno, od vrha prema donjem delu strane. Tu su izloženi biografski pregledi (biografija i istorijsko-biografski esej), bogata biblioteka izdanja na ruskim jeziku, sa mogućnošću preuzimanja knjiga u pdf formatu, tematski arhiv koji sadrži elektronska izdanja knjiga u vezi sa glavnom temom (klasici marksizma-lenjinizma, razni materijali o Albaniji u vreme socijalizma i dr.), časopis Nova Albanija, koji je distribuiran ilegalno na prostoru SSSR od 1961. godine, Muzej sajta, odgovori na pitanja posetilaca i komentari, i na kraju nekoliko galerija (Enver Hodža u umetničkim delima socrealizma, posteri sa njegovim likom, foto-materijal). Autori navode da je osnovna namena sajta, pored popunjavanja postojećih praznina na ruskom govornom području o ličnosti Envera Hodže i njegovog angažmana na polju teorijskog i praktičnog revolucionarnog rada, i promovisanje ideje marksizma-lenjinizma. Uprkos ideološki obojenoj poziciji autora, na ovoj adresi istraživači mogu pronaći korisne informacije o vremenu i temama s kojima je ukršteno delovanje te ličnosti.

Slobodan Mandić, 14. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 168-169.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

Некрополь российского научного зарубежья

admin

Некрополь российского научного зарубежья

Марина Ю. Сорокина, Наталья Ю. Масоликова, Некрополь российского научного зарубежья, <http://www.russiangrave.ru> (20. IV 2015).

Obzirom na kolosalni značaj koji je ruska emigracija ostvarila na ovim prostorima u mnogim oblastima intelektualnog rada u perioduizmeđu dva svetska rata, prezentacija projekta posvećenog istraživanju ruske naučne dijaspore svakako će pobuditi značajnu pažnju domaće publike. Autorke projekta, saradnice Doma ruske dijaspore Aleksandra Solženjicina iz Moskve, koncipirale su sajt na veoma jednostavan i pregledan način. Osnovu prezentacije čine biografski rečnik ruske naučne dijaspore i baza fotografija grobova ruskih naučnika rasutih širom sveta. Opcija napredne pretrage pruža mogućnost jednostavnog pronalaska željene ličnosti, ili fotografije groba. Među stotinama naučnika koji su do sada uvršteni u bazu, veoma je jednostavno identifikovati one koji su veliki ili značajan deo svog profesionalnog angažmana ostvarili u Beogradu ili nekom drugom mestu Kraljevine Jugoslavije.Određen vid sentimentalnog pristupa temi autorke su iskazale ostavljajući mogućnost posetiocima sajta da odaju poštu preminulim naučnicima tako što će položiti virtuelni buket cveća, ili ostaviti lični zapis ispod fotografije njihovog groba. Brojač posetioca sajta na naslovnoj strani očekivano pokazuje značajan broj pristupa, ne samo iz Rusije, već i iz najudaljenijih krajeva sveta.

Slobodan Mandić, 20. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 167-168.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

Archivportal-D

admin

Archivportal-D

Archivportal-D,<https://www.archivportal-d.de> (18. IV 2015).

Nеmački arhivski portal zvanično jе puštеn u rad na Nеmačkoj arhivskoj konfеrеnciji, održanoj u Magdеburgu izmеđu 24. i 27. sеptеmbra 2014. godinе, sa nazivom Novi načini pristupa arhivima – korisnici, korišćеnjе i upotrеbljivost. Portal suštinski prеdstavlja programsku platformu koja korisnicima omogućava bеsplatnu i dеtaljnu prеtragu nеmačkih arhiva radi еfikasnijеg planiranja istraživanja i posеtе arhivima. U ogromnu bazu uvrštеno jе višе od pеt miliona jеdinica opisa iz oko 25 nеmačkih arhiva, a dodatno sе mogu prеglеdati osnovnе informacijе za još 400 institucija kojе posеduju arhivsku građu. Porеd dеtaljnog opisa svakog dokumеnta, u vеlikom broju slučajеva omogućеn jе i digitalni prikaz. Naprеdna prеtraga bazе možе sе obavljati putеm različitih kritеrijuma i vеoma lako dobiti dеtaljnе informacijе o značajnoj arhivskoj građi. Važno jе istaći i to da jе cеlokupan tеhnički procеs ubacivanja podataka u bazu izvršеn prеko Nеmačkе digitalnе bibliotеkе (Deutsche Digitale Bibliothek), uz mogućnost povеzivanja informacija o objеktima iz arhiva sa građom koja sе čuva u drugim institucijama kulturе, poput bibliotеka i muzеja.

Slobodan Mandić, 18. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 167.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.