Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

”1914-2014 – 100 Jahre erster Weltkrieg”

admin

1914-2014 – 100 Jahre erster Weltkrieg

ÖsterreichischesStaatsarchiv, 1914-2014 – 100 Jahre erster Weltkrieg,
<http://wk1.staatsarchiv.at> (15. IV 2015).

Povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata saradnici Austrijskog državnog arhiva osmislili su virtuelnu izložbu, gde su izloženi tematski organizovani dokumenti iz fondova Arhiva. Arhivska građa razvrstana je u tri osnovne kategorije: vojni događaji, svakodnevni život i društvo, politika i diplomatija. Materijal unutar svake od kategorija je razvrstan hronološki i vizuelno iskazan preko vremenske lente. Detaljnija pretraga, zajedno sa propratnim tekstovima, omogućena je pregledom u 24 posebne tematske celine (Sarajevo 1914, finansiranje rata, rat na moru, sanitet i higijena, ratna svakodnevica, pobune i politički protesti, galerija fotografija itd). Svi dokumenti dostupni su u visokoj rezoluciji, ali bez mogućnosti preuzimanja kopija. Na posebnoj stranici data je linkovana lista svih arhivskih jedinica uključenih u izložbu, zajedno sa signaturama dokumenata. Iz ovog spiska vidi se da većina izabranih dokumenata potiče iz zbirke Ratnog arhiva, u sklopu Austrijskog državnog arhiva. U foto-materijal uvrštene su i fotografije zločina austrougarske vojske nad civilnim stanovništvom, koje su ranije bile slabo poznate austrijskoj javnosti. Iako je reč o virtuelnoj izložbi dokumenata, bez pretenzije za sveobuhvatnijim popisom i prezentacijom arhivske građe, kao nedostatak treba zabeležiti delimični izostanak legendi i objašnjenja uz fotografski materijal koji bi dodatno povećali vrednost inače veoma dobre prezentacije.

Slobodan Mandić, 15. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 166.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

International Encyclopedia of the First World War

admin

International Encyclopedia of the First World War

1914-1918-online.International Encyclopedia of the First World War,
<http://www.1914-1918-online.net> (15.IV 2015).

Međunarodna onlajn enciklopedija Prvog svetskog rata, postavljena u oktobru 2014. godine, rezultat je zajedničkog naučnog poduhvata više od hiljadu stručnjaka iz pedeset raznih zemalja. Rukovodeći tim projekta nalazi se pri berlinskom Slobodnom univerzitetu, na čelu sa profesorima Oliverom Jancom (Oliver Janz) i Nikolasom Apostolopulosom (Nicolas Apostolopoulos). Pored naglašene internacionalne perspektive, autori ističu i visok akademski kvalitet članaka (dva nivoa recenzije), otvoren pristup, i iz ugla zapadnoevropskih zemalja do sada zanemareni geografski prostor. Shodno svim mogućnostima koje nove digitalne i internet tehnologije pružaju, bogat i raznovrstan materijal je multimedijalno predstavljen, a zahvaljujući konceptu semantičkog veba, i veoma pregledan i lako pretraživ. Enciklopediji se pristupa preko posebnog i vidno istaknutog banera, koji vodi do nove lokacije, u formi dodatnog domena osnovnog sajta Projekta. Članci su razvrstani u nekoliko sekcija: tematski, geografski, abecedno, indeksno, bibliografski, autorski, hronološki. Podrazumeva se da je sve kategorije moguće i ukrštati, tako da je navigacija kroz sajt izuzetno jednostavna i zanimljiva. Početna stranica sadrži i više drugih odeljaka, koji pružaju dodatne informacije o autorima i uredničkom timu, partnerskim institucijama, beleškama u medijima, preporučenim linkovima, pristup nalozima društvenih mreža. Svojim tehničkim preferencijama, bogatim sadržajem, širokom međunarodnom komponentom, kvalitetom članaka i redovnim dopunjavanjem Enciklopedija u potpunosti opravdava reputaciju nezaobilazne lokacije među brojnim onlajn sadržajima s temom Prvog svetskog rata.

Slobodan Mandić, 15. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 165-166.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

Pretraga slika Istorijskog arhiva Beograda

admin

Istorijski arhiv Beograda, ”Pretraga slika Istorijskog arhiva Beograda”

Istorijski arhiv Beograda, ”Pretraga slika Istorijskog arhiva Beograda”, u: Pretraga fondova i zbirki, <http://www.arhiv-beograda.org/index.php/rs/fondovi-i-zbirke/pretraga-fondova> (14. V 2014).

  • Stari i novi Beograd zimi - Kafana Albanija

Unapređena internet prezentacija Istorijskog arhiva Beograda, puštena u pogon početkom maja 2014. godine, u odeljku Fondovi i zbirke posetiocima daje i mogućnost pretrage arhivske građe preko Janus pretraživača (poput Gugla), u okviru koga postoji i izdvojena pretraga vizuelnog materijala u sekciji Slike. Iz 518 fondova i zbirki, i 98116 zapisa unetih u bazu, korisnici mogu dobiti informacije i za 3244 slikovna zapisa, od kojih je preko 1600 sa digitalnom kopijom dokumenta. Pretraga slika se vrši u polju Sadržaj gde se može koristiti cela reč, deo reči, ili dve reči spojene znakom (+), a filter omogućava izlistavanje rezultata sa digitalnom kopijom. Baziran na ISAD(g) međunarodnom standardu za opis arhivske građe, svaki dokument je opisan u nekoliko polja (signatura, nivo, naslov, količina, nastanak, sadržaj), a digitalna kopija je data u linkovanom polju sa nazivom Dodatak. Ovde treba istaći i da je ovo redak, ako ne i jedinstven slučaj, da na sajtovima naših arhiva postoje opisi, tj. informacije o arhivskoj građi do nivoa dokumenta.  Sa mogućnosti pristupa informacijama o arhivskoj građi, digitalnim kopijama fotografija i vizuelnom materijalu iz svojih fondova i zbirki, Istorijski arhiv Beograda svim zainteresovanim korisnicma pruža dodatni oblik upoznavanja sa bogatstvima koje čuva u svojim depoima, a time vrši i veoma važnu funkciju promovisanja svoje delatnosti putem savremenih tehnologija.

Slobodan Mandić, 14. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 159.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159.

Evropski kontekst srpskog nadrealizma

admin

Evropski kontekst srpskog nadrealizma

Aleksandra Mirčić (Autor projekta), Evropski kontekst srpskog nadrealizma, <http://nadrealizam.rs> (15. V 2014).

Osnovna ideja projekta Evropski kontekst srpskog nadrealizma jeste da se što stručnije i u najobuhvatnijem vidu iskoriste kapaciteti koje pružaju zbirke, fondovi, arhivi i biblioteke koje čuvaju umetnička dela ili dokumentaciju vezanu za nadrealizam. Glavni cilj projekta je podsticanje istraživanja, prikupljanje i prezentacija celokupne kulturne baštine vezane za srpski i evropski nadrealizam na jedno mesto, sa posebnim akcentom na istraživanju, edukaciji i komunikaciji. Pokrenut od strane stručnjaka iz Muzeja savremene umetnosti, u projekat su uključene i druge relevantne institucije u Srbiji koje čuvaju umetnička dela ili se bave istraživanjem nadrealizma.  Osim polja za pretragu, navigacija kroz veoma bogat sadržaj sajta (tekstovi, fotografije, arhivska građa, časopisi, knjige i druge publikacije) je olakšana preglednošću i dizajnom prezentacije. Osnovne sekcije sajta su: O nadrealizmu (Uvod, Vizuelna umetnost, Književnost, Film), Umetnici, Hronologija (data samo za godine 1910, 1911, 1912), Izdanja, Čitajte o, Aktuelno, Zbirke, Interakcije (Interaktivna mapa, Puzzle, Kolaž, Napravi sam, Automatska poezija). Dobro odabran naziv projekta je na internet prezentaciji dodatno potpkrepljen posebnim odeljcima o evropskom i srpskom nadrealizmu (umetnici, izdanja, kontakti sa Francuskom). Iako sa par sitnih nedostataka (nemogućnost napredne pretrage, nedovršenost sekcije Hronologija, ”mrtvi” linkovi ka društvenim mrežama), sajt Evropski kontekst srpskog nadrealizma predstavlja veoma važan deo u svetskom sajber prostoru, a tome svakako dodatno doprinosi i dostupnost prezentacije na srpskom, engleskom i francuskom jeziku.

Slobodan Mandić, 15. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 158.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

Muzej istorije Jugoslavije, Fototeka

admin

Muzej istorije Jugoslavije, Fototeka

Muzej istorije Jugoslavije,  Fototeka, 2012. <http://foto.mij.rs> (15. V 2014).

Nastao kao rezultat projekta digitalizacije bogate foto-građe Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ) sajt Fototeka MIJ korisnicima pruža mogućnost vizuelnog onlajn doživljaja korišćenjem baze fotografija dostupnih na ovom mestu. Od preko 150.000 crno-belih fotografija i 800.000 negativa u posedu Muzeja, a koji pokazuju sve značajne događaje u kojima je učestvovao i kojima je prisustvovao Jospi Broz od 1947. do 1980. godine, do sada je u bazu uvršteno i onlajn dostupno 20.000 fotografija. Projektni zadatak koji su sebi postavili stručnjaci i saradnici MIJ u cilju iznalaženja novih pristupa kulturnom nasleđu, a koji podrazumeva unapređivanje dostupnosti muzejskog materijala i načina njegove eksploatacije, u mnogome je ispunjen ključnim elementima neophodnim za uspešnost ovakvog poduhvata: pregledan i jednostavan dizajn sajta, temeljno indeksiranje fotografija prema dobro odabranim kriterijumima, adekvatan softver, uputstvo za korišćenje fotografija, odličan tekst sa najvažnijim informacijama o samom projektu i projektnom timu (što i nije čest slučaj u inače retkim poduhvatima ovakve vrste kada su u pitanju sadržaji na srpskom jeziku na internetu). Najvažniju sekciju sajta predstavlja odeljak za naprednu pretragu digitalizovane fototeke koju je moguće pretraživati prema periodu, ključnoj reči, ličnostima, državama, mestima i bilaterarnim odnosima, a za svaki od ovih kriterijuma je moguće posebno izlistati spisak dostupnih indeksiranih reči. Korisnicima je takođe omogućeno i registrovanje na sajtu, da bi se kreiranjem spostvenog naloga mogla praviti galerija fotografija po sopstvenom izboru. Uz pretpostavku da će projektni tim u narednom periodu i dodatno poboljšati mogućnosti koje se pružaju korisnicima sajta, nadamo se da će biti ispravljeni i sitniji propusti, poput hronologije istorije Jugoslavije na mesečnom nivou, koja je data samo za januar i februar mesec (linkovi na početnoj stranici), ili povremena nemogućnost pristupa sajtu.

Slobodan Mandić, 15. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 157-158.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

admin

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije

FotoMuzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije <http://www.fotomuzej.com> (14. V 2014).

Sajt udruženja osnovanog sa ciljem prikupljanja, sistematizacije, definisanja i prezentovanja javnosti fotografije kao istorijskog i kultorološkog artefakta putem savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. Udruženje su osnovali Živojin Stevanović, Zoran Trtica, Nemanja Stanković, Miroslav Aleksandrić i Vladimir Janošev. Povezavši se zajedničkim interesovanjem prema tragovima prošlosti zapisanim na specifičnom medijumu (dagerotipija, ambrotipija, ferotipija, negativ na staklenim pločama, foto-negativ i fotografija) članovi udruženja napravili su zbirku od oko sto hiljada fotografija, a na sajtu je pohranjeno oko tri hiljade fotografija i podaci o 185 srpskih fotografa i fotoateljea. Iako sa komercijalnim domenom i mogućnosti kupovine fotografija, originala ili replika, knjiga, mapa i drugih dokumenata, posetioci sajta na ovom mestu imaju i niz drugih mogućnosti, počevši od  pregledanja dostupnog vizuelnog materijala, u sekcijama Izložbe u muzeju, Istorijski izvori (Fotografije iz knjiga, Mape), Istorija fotografije (Fotografija u svetu, Stara srpska fotografija), Ateljei, a u okviru istih sekcija nalazi se i veliki broj odrednica i informacija o najrazličitijim aspektima istorije fotografije. Posebno treba istaći odeljak Rečnik / Pojmovnik gde su uvršteni brojni pojmovi čije poznavanje je neophodno svakome ko se zanima za ovo važno područje proučavanja prošlosti putem vizuelnih tragova.

Slobodan Mandić, 14. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 156-157.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159

VASE – Visual Archive Southeastern Europe

admin

VASE – Visual Archive Southeastern Europe

University of Graz, Institute of History / Research Area Southeast European History and Anthropology – SEEHA (Director: Karl Kaser), VASE – Visual Archive Southeastern Europe, <http://gams.uni-graz.at/archive/objects/context:vase/methods/sdef:Context/get?mode=home> (12. V 2014).

Vizuelni arhiv Jugoistočne Evrope (VASE) je nastao na temelju ideje o stvaranju baze podataka i prvobitne verzije Arhiva u okviru projekta Porodične strukture i etnicitet – studije slučaja iz Makedonije, a izvornu bazu su razvili Barbara Derler i Georg Pivonka. Potom je baza kompletirana u sklopu projekta Vizualizacija porodice, rodni odnosi i telo. Balkan od oko 1860-1950. Oba projekta su finansirana od strane Austrijskog fonda za nauku. Primarni cilj Vizuelnog arhiva Jugoistočne Evrope je sakupljanje istorijskog i savremenog vizuelnog materijala iz regiona, naglasak na vizuelnoj dimenziji primarnih izvora, čime bi vizuelne studije u tehničkom i metodološkom pogledu obogatile primarno tekstualno orijentisana istorijska i antropološka istraživanja. U skladu sa tim opredeljenjem tim stručnjaka sa Univerziteta u Gracu je u ovu bazu podataka do sada uvrstio oko 2.500 istorijskih slika, poput fotografija i razglednica. Materijal je prikupljan od strane partnerskih institucija i individualnih kolekcionara iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Srbije, a kroz nastavak istraživanja i izučavanja na Univerzitetu u Gracu (Institut za istoriju, istraživanje istorije i antropologije JI Evrope) Arhiv će se dalje razvijati. Osnovna sekcija sajta pod nazivom Fotografi i umetnici je baza podataka koju je moguće pretraživati prema više kriterijuma (tematska polja, lokacije, fotografi i umetnici). Svaki digitalni objekat unešen u bazu sadrži i detaljan nivo opisa, a korisnici ih pojedinačno mogu eksportovati i u .pdf format. Pored izuzetno bogate baze vizuelnog materijala, adekvatnog i svrishodnog tehničkog rešenja, korisnicima će svakako od koristi biti i veoma detaljan popis literature, gde neki od naslova sadrže i hiperlinkove za preuzimanje u elektronskom obliku na drugim lokacijama.

Slobodan Mandić, 12. maj 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, str. 155-156.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVII. Vizuеlno naslеđе Jugoistočnе Evropе”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2013, Bеograd, 2014, str. 155-159.

Sеćanjе na prof. dr Miroslava Jovanovića

admin

Сећање на проф. др Мирослава Јовановића – Web адресар
april/maj 2014.

Slobodan Mandić, april/maj 2014.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, Beograd 2014, str. 13, 14.

Dodatak Udi Beograd, Youtube, (03.09.2018.)

MihajloPupin.info

admin

MihajloPupin.info
*Wayback Machine (APR 30 2013)

MihajloPupin.info, 2011, <http://www.mihajlopupin.info> (30. IV 2013).

Prezentacija posvećena Mihajlu Pupinu sastoji se od nekoliko celina koje osvetljavaju život i delo slavnog naučnika. Posetioci sajta se kroz sekciju Važni datumi na početnoj stranici mogu upoznati sa osnovnim crtama, a u odeljku O životu saznati više detalja iz Pupinove biografije, od detinjstva i odrastanja, pa sve do aktivnosti do kraja života. Posebni segmenti sadrže podatke o Pupinovom školovanju, stvaralaštvu, patentima. Zatim tu su još i galerije fotografija i prilozi sa hronološkom listom priznavanja Pupinovih patenata, stečenim priznanjima, nagradima i odlikovanjima, informacijama o članstvu u naučnim i stručnim udruženjima, počasnim titulama, donacijama koje je činio, njegovi govori, izjave drugih ličnosti o njemu i odnos sa njima (odnos prema Nikoli Tesli), kao i bibliografija njegovih knjiga i knjiga o Pupinu. Sa početne stranice moguće je ući i u virtuelnu biblioteku sa tri knjige u pdf formatu (iako je odeljak Knjige u fazi izrade). Autor/i sajta ponudili su i mogućnost da posetioci učestvuju u anketi o načinu na koji su saznali za život i delo Mihajla Pupina. Na osnovu toga možemo pretpostaviti da je sajt kreirao neko kome je stalo da populariše i proširi znanja o Mihajlu Pupinu. Osim nedostatka informacija o autorima i/ili urednicima, o amaterizmu prezentacije govori i nedostatak opisa fotografija u galeriji, pomešan srpski i engleski jezik u odeljku Prilozi, nepotrebna muzička podloga koja se automatski ponovo aktivira posetom novoj stranici (iako se prethodno zaustavi), kao i možda suvišna opcija za konvertovanje u pdf format i štampanje. Takođe, obzirom na ličnost kojoj je posvećena, bilo bi lepo da postoji verzija i na engleskom jeziku. Uprkos tome, ovo je svakako veoma dragocena prezentacija, koja može biti od koristi širokom krugu korisnika.

Slobodan Mandić, 30. april 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2012, str. 151.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVI”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2012, Bеograd, 2013, str. 147-151.

NBS – Veliki rat

admin

Narodna biblioteka Srbije, Veliki rat

Народна библиотека Србије, Велики рат, <http://velikirat.nb.rs> (30. IV 2013).

Sajt Veliki rat Narodne biblioteke Srbije, pušten u pogon i predstavljen javnosti 28. februara 2013. godine, povodom dana NBS i Nacionalnog dana knjige, predstavlja digitalnu biblioteku nastalu kao deo projekta Europeana kolekcije 1914-1918. Središnji deo prezentacije čini odeljak Kolekcije koji sadrži veoma bogat i raznovrsan materijal o učešću Srbije i srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Dostupna građa je razvrstana u nekoliko kategorija (Knjige, Periodika, Rukopisna građa, Plakati, Slike, Kartografska građa, Razno), a prema rečima autora teksta na sajtu, cilj je da se korisnicima omogući istraživanje i korišćenje digitalizovanih kolekcija kako iz NBS tako i drugih institucija koje čuvaju srodnu građu. Struktura podataka za svaku od unetih jedinica u kolekciji sastoji se iz nekoliko polja, koja variraju u zavisnosti od vrste izvora, a verovatno i od prethodno raspoloživih (analognih) podataka (na primer, predmetna odrednica nije svugde uneta).

Zbog izuzetnog značaja, činjenice da su ovakve kolekcije izuzetno retke kod nas, kao i vrednosti već do sada urađenog, trebalo bi ukazati i na nekoliko uočenih (tehničkih) propusta. Test polja za pretragu nije dao zadovoljavajuće rezultate u gornjem okviru, već je potrebno upotrebiti opciju za naprednu pretragu. Takođe, iako je omogućen zaista lep pregled dostupne građe, (dokumenta su u zadovoljavajućoj rezoluciji, i sa solidnim pregledačem galerija), korisnici su na žalost uskraćeni za slovnu pretragu, a ni dostupna pretraga po tagovima trenutno ne funkcioniše. Iako na sajtu postoji posebna sekcija naslovljena Za učenje, u njoj su samo naznačeni ciljevi i značaj dostupnih izvora onima „koji istoriju uče, kao đaci ili studenti, koji je predaju u školama i onima kojima je proučavanje i istraživanje ovog razdoblja hobi”. Možda bi se posebnost ove sekcije mogla unaprediti primerima njihove upotrebe u obrazovne svrhe. Pohvalno je što su korisnicima dati opšti uslovi korišćenja dosutpne digitalizovane građe, ali je neoubičajeno da nigde nisu navedena imena lica koja su zaslužna za realizovanje projekta (zamislimo štampane zbornike sa ovolikom količinom građe bez potpisanih imena).

Slobodan Mandić, 30. april 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2012, str. 150.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVI”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2012, Bеograd, 2013, str. 147-151.