Institute of Historical Research (IRH), History In Fokus, jun 2007, <http://www.history.ac.uk/ihr/Focus/index.html> (25. IX 2007).
Sličnog profila je i elektronski časopis History in Focus, istog izdavača, sa tim što je u ovom slučaju svaki broj posvećen određenoj temi, a prikazi i recenzije nisu ograničeni samo na štampana monografska izdanja, već se daje kritički osvrt i na web sajtove i članke. Na primer, izdanje od jeseni 2001. godine posvećeno je teoriji istorijske nauke i naslovljno sa What is History? u čast četrdeset godina od izlaska istoimene knjige E. H. Kara (E. H. Carr). Tako je svakome ko se zanima za teoriju istorijske nauke data mogućnost da se posredstvom Web-a ukratko upozna sa nekoliko najreprezentativnijih naslova britanske istoriografske škole iz ove oblasti objavljenih krajem XX i početkom XXI veka.
Slobodan Mandić, 25. septembar 2007.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2006, str. 130-131.
Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adresar)”, u: Godišnjak za društvenu istoriju 1–3, 2006, Beograd, 2007, str. 129-138.
Institute of Historical Research (IRH), Book reviews in ‘Reviews in History’, 19. IX 2007, <http://www.history.ac.uk/reviews/paper/> (30. XI 2007).
Posredstvom Interneta istoričari su dobili i značajnu mogućnost pristupa velikom broju prikaza, recenzija, bazama bibliografskih podataka, kao i raznim drugim informacijama od manjeg ili većeg značaja. Kao primer neka nam posluži elektronski časopis Reviews in History Instituta za istorijska istraživanja u Londonu. Za više od deset godina izlaženja (od 1996. godine), objavljeno je preko 600 prikaza i recenzija značajnih radova iz svih oblasti od interesa za istoričare. Prikaze je moguće pretraživati na osnovu nekoliko kriterijuma: hronološki, prema naslovu, prema autoru, prema recenzentu i tematski. Posetioci sajta uočiće i da je autorima čiji su radovi prikazani i ocenjeni u ovom elektronskom časopisu ostavljena mogućnost i pravo da odgovore autorima članka i urednicima lista, kao i da pročitaju njihove odgovore
Slobodan Mandić, 30. septembar 2007.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2006, str. 130.
Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adresar)”, u: Godišnjak za društvenu istoriju 1–3, 2006, Beograd, 2007, str. 129-138.
Intute: Arts and Humanities – History, 30. IX 2007, <http://www.intute.ac.uk/artsandhumanities/history/> (30. IX 2007).
Na ovom britanskom portalu za pretraživanje Web-a u obrazovne i istraživačke svrhe nalazi se i odličan hibridni pretraživač za istoriju. Sajtovi su hijerarhijski raspoređeni na osnovu tri bazična kriterijuma: abecednim redom, prema vremenskom periodu i prema tipu izvora (primarni izvori, sekundarni izvori, predmetni vodiči, tekstovi, slike, pokretne slike, zvučni izvori, bibliografske baze podataka, časopisi – sadržaji i abstrakti, integralna izdanja časopisa, mailing liste i duskusione grupe, softver, itd), ali i na veliki broj dodatnih subkategorija: akademske bibliteke, arhivi, muzeji; agrikulturna / ruralna istorija; ekonomska istorija; istoriografija; intelektualna istorija / istorija ideja; socijalna istorija, itd. Pored toga, na početnoj strani nalazi se i polje za pretragu na osnovu zadatoga upita, ili ključnih reči. Ovaj pretraživač u svojoj bazi ima još i neke dodatne kategorije pretraživanja kao što su: parojekti AHRC-a (The Arts and Humanities Research Council), hronološke tabele, filmski arhiv mančesterskog Metropoliten Univerziteta (North West Film Archive – NWFA), elektronski časopisi, indeks autora u različitim oblastima humanističkih nauka i umetnosti (istoričari, filozofi, teolozi, arhitekte, muzičari, glumci i dr). Odeljak za istoriju na sajtu projekta Intute svakako predstavlja odlično polazište za pretragu Interneta u potrazi za istoriografskim sadržajima.
Slobodan Mandić, 30. septembar 2007.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2006, str. 129.
Слободан Мандић ”Прикази сајтова (Web адресар)”, у: Годишњак за друштвену историју 1–3, 2006, Београд, 2007, str. 129-138.
Najvažnija posledica koja se javlja pri prezentaciji istorijskih radova u različitim formatima u elektronskom obliku, posebno u HTML-u (kada se ceo sadržaj nekog dokumenta nalazi na samo jednoj stranici), tiče se problema citiranja. Poseban problem predstavlja i način ponovnog nalaženja podataka prezetih sa Web-a (npr. radi provere) usled povremenog ažuriranja (update-a), promene adrese, prestanka postojanja stranice i dr. Zbog ovog i drugih problema veliki broj istraživača smatra da se podaci preuzeti sa Interneta ne mogu koristiti u naučnim radovima, sve dok se pitanje citiranja sa Interneta ne reši na odgovarajući način. Moris Krouz (Maurice Crouse) sa Odeljenja za istoriju Univerziteta u Memfisu uhvatio se u koštac sa ovim gorućim problemom savremene istoriografije. Već više od jedne decenije on redovno objavljuje dopunjenu verziju vodiča za citiranje elektronskih informacija u istorijskim radovma, pokušavajuće da pronađe što adekvatnije rešenje problema. U ovoj raspravi čitalac se može upoznati sa osnovnim dilemama sa kojima se susreću istraživači prilikom citiranja elektronskog materijala, kao i niz praktičnih saveta kako citirati knjige, članke, prikaze preuzete sa Interneta, elektronsku prepisku, i sl. Ne uzimajući sebi za cilj da nametne neko od ponuđenih rešenja Krouz će svakako uticati na svakoga ko se makar jednom susreo sa problemom kako da svome elektronskom izvoru da zadovoljavajuću formu pri citiranju.
Slobodan Mandić, 11. septembar 2006.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2005, str. 252.
Слободан Мандић ”Прикази сајтова (Web адресар)”, у: Годишњак за друштвену историју 1–3, 2005, Београд, 2006, str. 243-253.
Odličan primer interkacije osoba-računar-osoba (O-R-O) koja omogućava uspostavljanje nevidljive akademije predstavlja H-Net diskusiona mrežna lista (H-Net Discussion Networks), uspostavljena 1993. godine, koja povezuje nastavnike, profesore, studente, istraživače iz raznih oblasti istorijskog istraživanja, u razmeni ideja i materijala. Članove ove akademije čine više od 100.000 članova iz preko 90 zemalja. Po rečima samih urednika: „diskusijom su obuhvaćeni svi aspekti akademskog života – istraživanje, nastava, nove i stare kontraverze“. Prebrojali smo preko 150 diskusionih lista posvećenih raznim temamatskim oblastima kao što su: istorija detinjstva i mladosti, demografska istorija, istorija diplomatije i međunarodnih odnosa, istorija obrazovanja, etnička i imigrantska istorija, istorija filma, nemačko-američke i nemačko-kanadske studije, nemačka istorija, filozofija istorije, istorija seksualnosti, intelektualna istorija, japanska istorija i kultura, radnička istorija, pravna istorija, moderna i savremena istorija Mediterana, muzeologija, politička istorija SAD, istorija grada, istorija sela i agrikulturna istorija, istorija Rusije, istorija nauke medicine i tehnologije, skandinavska istorija, srednjoevropska kultura i istorija od vremena Habzburga do današnjih dana, ekonomska istorija i istorija ekonomije, itd. Lako se da uočiti da diskusione liste odlično reflektuju aktuelna kretanja i tendencije koje iskazuje moderno istorijsko istraživanje. tj. da su temama obuhvaćene sve oblasti i područja delokruga istoričara: od izučavanja političke istorije, preko ekonomije, tehnologije, do društvene istorije, istorije ideja i dr. Valjalo bi istaći i da se u okviru svake liste nalazi arhiva registrovanih poruka, tj. elektronske prepiske, koja može biti interesantna i kao svojevrsni istorijski izvor. Na primer, u okviru liste za Istoriju diplomatije i međunarodnih odnosa nalazi se arhivirani materijal za period od juna 1993. godine. Ovo je nezaobilazna web lokacija za svakoga istraživača koji želi da vidi kako savremene informaciono-komunikacione tehnologije utiču na područje istorijskoga istraživanja, ali istovremeno i prilika da se uključi u razmenu ideja i informacija sa kolegama širom planete.
Slobodan Mandić, 11. septembar 2006.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2005, str. 251-252.
Слободан Мандић ”Прикази сајтова (Web адресар)”, у: Годишњак за друштвену историју 1–3, 2005, Београд, 2006, str. 243-253.
George Mason University, Center for History and New Media, 2006, <http://chnm.gmu.edu/index.php> (09. IX 2006).
Na koji način je istoriografija odgovorila na izazove digitalne ere spada među veoma važna pitanja istorijske nauke već više od četvrtine veka. Prezentacija Centra za istoriju i nove medije pruža mnoštvo zanimljivih i nadasve korisnih sadržaja vezanih za datu problematiku kao što su: eseji o istoriji i novim medijima, pomoćne alatke ili specijalan softver od koristi za istoričare (npr: alat za onlajn anketiranje na polju usmene istorije – Survey Builder, ili pomoć za izgradnju i održavanje horonoloških tabela na Web sajtu – Timeline Builder), pretraživa baza podataka sa oko 1200 odeljenja za istoriju širom sveta, onlajn knjiga Daniela Koena i Roja Rozencvajga Digitalna istorija: vodič za skupljanje, čuvanje i prezentaciju prošlosti na Web-u, (Daniel J. Kohen, Roy Rosenzweig, Digital History. A Guide to Gathering, Preserving, and Presenting the Past on the Web), kao i veliki broj raznovrsnih projekata u kojima su nove tehnologije stavljene u službu muze Klio. Idvojen ogranak sajta predstavlja i arhivirana kolecija vesti koja može poslužiti i kao prvorazredan istorijski izvor za izučavanje oblasti kompjuterizacije i istoriografije. Kao poseban kuriozitet izdvojili bismo blogove stručnjaka uključenih u ovaj projekat, u kojima saradnici Centra u formi dnevnika redovno iznose svoja zapažanja, raspored aktivnosti i razne druge sadržaje. Tako je, na primer, blog Džeremi Bogsa (Jeremy Boggs) posvećen razmišljanjima na temu kako istoričari mogu iskoristiti elektronske forme kao sredstvo akademskog i edukativnog izraza. Ovakav vid izražavanja najbolji je dokaz o razumevanju savremenih tokova istorije.
Slobodan Mandić, 11. septembar 2006.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2005, str. 250-251.
Слободан Мандић ”Прикази сајтова (Web адресар)”, у: Годишњак за друштвену историју 1–3, 2005, Београд, 2006, str. 243-253.
German Historical Institute (GHI), German History in Documents and Images (GHDI), Washington, <http://germanhistorydocs.ghi-dc.org/index.cfm?language=english> (11. IX 2006).
Nemačka istorija u dokumentima i slikama obuhvata obimnu kolekciju primarnog izvornog materijala dokumentujući nemačku političku, društvenu i kulturnu istoriju od 1500. godine do današnjih dana. Ona sadrži i originalne nemačke tekstove koji su propraćeni savremenim engleskim prevodom kao i širok spektar vizuelnog materijala. Sav materijal je prezentovan u deset sekcija koje su uređene pod vođstvom uglednih istraživača, a po hronološkom principu: 1) Od reformacije do tridesetogodišnjeg rata 1500-1648, 2) Od apsolutizma do Napoleona 1648-1815, 3) Od Bečkog kongresa do pruske dominacije 1815-1866, 4) Bizmarkova Nemačka 1866-1890, 5) Vilhelmova Nemačka i Prvi svetski rat 1890-1918, 6) Vajmarska Nemačka 1918/19-1933, 7) Nacistička Nemačka 1933-1945, 8) Okupacija i izronjavanje dve države 1945-1961, 9) Dve Nemačke 1961-1989, 10) Jedna Nemačka u Evropi 1989 – do današnjih dana. Dizajn sajta urađen je veoma lepo i pregledno. Tako se na pristupnoj strani nalazi kraći tekst o kolekciji, mogućnost izbora između verzije na engleskom i nemačkom jeziku, informacije o slikama koje se nalaze u kolažu sajta, kao i četiri slike, od kojih se klikom na bilo koju od njih dolazi na stranicu sa dvanaest oslikanih prozorčića u obliku kvadrata, od kojih deset predstavljaju ulaz na svaku sekciju posebno, a dve su su zapravo prečica za detaljnije informacije o kolekciji. Kada se pristupi jednoj od kolekcija posetilac ima mogućnost ulaska na dodatne četiri podkategorije: uvod, dokumente, slike i mape. Na kraju svakog dokumenta nalazi se informacija iz kojeg izvora je dokument preuzet, kao i ko ga je preveo, ako je prevod u pitanju. Sadržaj izvora koji je dostupan na ovome sajtu je veoma raznovrtan, a posebnu vrednost predstavlja obilje materijala vezanog za izučavanje društvene istorije. Treba pohvaliti i bogatu kolekciju ilustrativnog materijala, izbor fotografija, kao i mape visoke rezolucije. Jedini nedostatak na koji bi trebalo ukazati odnosi se na problem da su neke strane u okviru sajta u tzv. fazi “izgradnje”, a u vezi sa tim i izostanak datuma kada je sajt poslednji put ažuriran. Ipak, kvalitet kojim se ova prezentacija odlikuje, kao i dvojezičnost sajta, čine ga više nego preporučljivim za dodavanje ove lokacije na spisak omiljenih Web lokacija za istraživače, učenike i njihove nastavnike, kao i za širi krug korisnika.
Slobodan Mandić, 11. septembar 2006.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2005, str. 249-250.
Слободан Мандић ”Прикази сајтова (Web адресар)”, у: Годишњак за друштвену историју 1–3, 2005, Београд, 2006, str. 243-253.
History Guide / InformationsWeiser Geschichte, 2003, <http://www.historyguide.de/index.php> (11. IX 2006).
Kao što se vidi iz naslova, ova Internet lokacija predstavlja svojevrsni vodič za istoriju, pravo polazište za pretraživanje Web-a u potrazi za željenim sadržajima iz prošlosti i nauke koja je izučava. Preko ovog sajta moguće je pristupiti drugim relevantnim sajtovima i digitalnim tekstovima. Projekat je originalno pokrenut 1995. god. u Getingenu od strane Državne i Univerzitetske biblioteke, a vremenom su se uključivale i razne druge institucije kao što su Bavarska državna biblioteka i projekat Clio-Online, a 2003. projekat je preimenovan u Network Subject Gateways History. Svi izvori su opisani i vrednovani. Ovde se mogu pronaći statistički podaci, informacije vezane za oblast kompjuterizacije u istoriografiji, baze podataka, bibliografije, digitalne biblioteke, slobodan pristup elektronskim časopisima i još mnogo toga. Pretraživanje je omogućeno po regionima, periodima, temama, kao i pomoću mašine za napredno pretraživanje. Ilustracije radi, navešćemo da se u okviru sekcije “rezultati” za istoriju XX veka, koja je podeljena na tri hronološka odeljka (1914-1945, 1945-1989, 1989-do danas) nalazi indeksirano preko 1600 Web lokacija. Upravo iz razloga zaista nepreglednog materijala do koga je moguće stići preko ovoga sajta, predmetnog kataloga, kao i dobro osmišljenog softvera za pretraživanje, Istorijski vodič sa pravom može poneti epitet jednog od vodećih hibridnih pretraživača za istoriju u sajber prostoru.
Slobodan Mandić, 11. septembar 2006.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2005, str. 248-249.
Слободан Мандић ”Прикази сајтова (Web адресар)”, у: Годишњак за друштвену историју 1–3, 2005, Београд, 2006, str. 243-253.
Московский государственный университет им. М.В.Ломоносова, Ассоциация “История и компьютер”, Библиотека электронных ресурсов Исторического факультета МГУ, 04. IX 2006, <http://www.hist.msu.ru/ER/index.html> (10. IX 2006).
Ruska imperija u fotografijama
Rad na biblioteci elektronskih izvora Istorijskog fakulteta Moskovskoga državnog univerziteta otpočeo je 1999. godine pod rukovodstvom Timura Valetova, naučnog saradnika na katedri za istorijsku informatiku. Iako se preko ovoga sajta može doći do nebrojeno mnogo dokumenata, fotografija, hronoloških tablica, informacija o ruskoj istoriografiji, arhivima, muzejima i sl, odmah treba napomenuti da je sajt pregledno organizovan, tako da je njime prilično jednostavno krstariti. Početna strana nije opterećena prevelikim brojem “prozora”, a pored nekoliko glavnih odeljaka (elektronski tekstovi sa slikama, tablice za ekonomsku istoriju, knjige u izdanju fakulteta, Francuska sekcija katedre za novu i noviju istoriju, elektronske kopije starih rukopisa, vodič kroz biblioteke, muzeje, arhive i akademske institucije u Moskvi, kolekcije muzejskih zbirki), tu se nalazi još samo par ilustracija, dva, ali izuzetna linka, informacija o datumu poslednjeg ažuriranja, kao i polje za pretraživanje sajta. Elektronski tekstovi razvrstan su prema vremenskim periodima, od staroga istoka do Rusije u XX veku. Format teksta u kojima su tekstovi prezentovani varira od slučaja do slučaja, neki su u pdf-u, ali ipak dominira htm. Nisu posebno razvrtani tekstovi koji su prevedeni na ruski sa drugih jezika od onih originalno napisanih na ruskom, ali je uvek naznačeno koje izdanje prevoda je u pitanju. Na stranici posvećenoj Rusiju u XX veku, pored velikog broja tekstualnih izvora, mogu se pronaći i statističke tablice, ali i prelepa zbirka Ruska imperija u fotografijama. Napomenimo i da sajt obiluje hipervezama, pomoću kojih posetilac može otići na druge prezentacije, što ga čini praktično neiscrpnim. Sajt ima i verziju na engleskome jeziku, međutim, ona nije ažurirana od februara 2001. godine. Za svaku pohvalu je i veoma mali broj “mrtvih” linkova, što zapravo govori o pedantnošću u radu i urednom ažuiranju sajta. Odlično polazište za pristup dokumentima na ruskom jeziku i ruskoj istoriografiji, kao i sa upoznavanjem načina rada ruskih istoričara u informacionoj eri.
Slobodan Mandić, 10. septembar 2006.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2005, str. 247-248.
Слободан Мандић ”Прикази сајтова (Web адресар)”, у: Годишњак за друштвену историју 1–3, 2005, Београд, 2006, str. 243-253.
Woodrow Wilson International Center for Scholars, Cold War International History Project, 2006, <http://www.wilsoncenter.org/index.cfm?topic_id=1409&fuseaction=topics.home> (09. IX 2006).
Međunarodni projekat za istraživanje Hladnog rata osnovan je 1991. godine pri Međunarodom centru Vudro Vilson u Vašingtonu. Za svoj primarni cilj ovaj Projekat uzima rad na ubrzavanju procesa integracije novih izvora i materijala iz bivšeg “komunističkog bloka” sa istoriografijom o Hladnom ratu koja je pisana proteklih decenija, uglavnom od strane istraživača sa zapada i na osnovu njima tada dostupne arhivske građe. Takođe, želelo se da se prevazilaze jezičke, geografske i specifične regionalne posebnosti u svrhu stvaranja novih veza među istraživačima zainteresovanim za istoriju Hladnog rata širom sveta. Toj svrsi namenjena je i Internet prezentacija Projekta: posetilac ovoga sajta ovde će pronaći veliki broj informacija vezanih za aktuelna dešavanja na polju istraživanja hladnoratovske istorije, brojnih konferencija, novih publikacija, prikaze knjiga, novobjavljene arhivske građe i sl. Sajt je podeljen na nekoliko osnovnih podgrupa: 1) početnu stranu, sa koje je moguće otići na posebne odeljke razvrstane po regionima i predmetima; 2) virtuelni arhiv, u oviru kojeg se nalaze brojne kolekcije dokumenata, od kojih je jedna posvećena i Jugoslaviji u Hladnom ratu; 3) novosti vezane za Projekat, gde je ostavljena mogućnost za pregled svih novosti od 1993. godine; 4) događanja, kao npr. diskusije o nekim knjigama; 5) publikacije, kao što su Bilten Projekta i knjige u izdanju ovoga udruženja, 6) linkovi vezani za tematiku istorije Hladnoga rata, od kojih bi obavezno trebalo pogledati Cold War Files Website – interpretaciju istorije kroz arhivsku građu, gde se mogu pronaći raznovrsni dokumenti u pdf. formatu, 7) istraživači, gde je moguće videti ko su stalni i gostujući nosioci ovoga projekta. Autori sajta su na najbolji mogući način odgovorili na postavljeni zadatak i iskoristili prednosti Interneta kao novog medija u istoriografiji, stavivši akcenat na iskorišćavanje mogućnosti veće povezanosti među istraživačima i arhivistima, kao i na prezentaciju digitalne kolekcije dokumenata.
Slobodan Mandić, 9. septembar 2006.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1-3, 2005, str. 246-247.
Слободан Мандић ”Прикази сајтова (Web адресар)”, у: Годишњак за друштвену историју 1–3, 2005, Београд, 2006, str. 243-253.
