Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Tag: migracije

Русская Сербия

admin

Русская Сербия

М. Сорокина, И. Антанасиевич, Н. Масоликова, М. Живанович, Dr.W,
Русская Сербия <https://russianserbia.com> (8. II 2021).

U periodu između dva svetska rata Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca/ Kraljevina Jugoslavija postala je jedno od središta ruske emigracije u Evropi. Zajedno sa Berlinom, Pragom, Parizom i drugim evropskim prestonicama koje su udomile ruske izbeglice nakon ruske revolucije i građanskog rata, nesumljivo važno mesto pripada i Beogradu. Krajem 20-ih godina XX veka u Beogradu je bilo 10.000 izbeglih Rusa, među njegovih 239.000 stanovnika, a prema nekim procenama u Kraljevini Jugoslaviji je do Drugog svetskog rata živelo oko 42.000 ruskih izbeglica. Prezentaciju posvećenu proučavanju svih aspekata istorije ruske emigracije u Srbiji/Jugoslaviji potpisuje zajednički tim rusko-srpskih stručnjaka, među kojima je i rukovodilac projekta Marina Jurjevna Sorokina. Zamišljena kao neka vrsta olajn enciklopedije posvećene istoriji ruske emigracije na prostoru Kraljevine Jugoslavije, prezentacija sadrži kraći uvodni tekst i obeležene osnovne sekcije sajta: Ličnosti, Grobovi, Dokumenta, Publikacije, Fotografije. Svaku kategoriju je moguće dodatno pregledati i pretrežavati prema različitim podkategorijama, odnosno poljima za naprednu pretragu, a unete jedinice su i međusobno povezane. Sekcija koja sadrži informacije o preminulima i fotografije grobova zapravo predstavlja unapređenu verziju sajta Nekropolj ruskog zarubežja koji je pokrenut 2010. godine.

Slobodan Mandić, 8. februar 2021.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2020, str. 103-104.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2020, Bеograd, 2021, str. 101-106.

Joint History Project

admin

Joint History Project
*Wayback Machine (AUG 08 2018)

Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE),
Joint History Project <http://jhp.education/> (25. II 2019).

Projekat Zajedničke knjige istorije predstavlja rezulate društvene, političke i obrazovne incijative pokrenute 1999. godine pod pokroviteljstvom solunskog Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi. Najvažniji rezultat projekta jeste objavljivanje zajedničkih istorijskih čitanki zemalja regiona sa namerom da se nastavnicima i učenicima ponudi drugačije razumevanje istorije. Na sajtu je omogućeno besplatno preuzimanje dodatnih nastavnih materijala, tj. zbirki istorijskih izvora. Pri tome, prve četiri čitanke, koje obuhvataju period od osmanskog osvajanja Balkana do Drugog svetskog rata dostupne su za preuzimanje na devet regionalnih jezika, dok su za e-knjige Hladni rat (1944-1990) i Ratovi, podele i integracija (1990-2008) trenutno dostupna samo izdanja na engleskom jeziku. Takođe je omogućeno i preuzimanje publikacije Nastava orijentisana za učenje. U odeljku Multimedija su predstavljena tri zasebna projekta sa linkovima ka njihovim web lokacijama. To su Rat i mir na Balkanu (fotografije iz Prvog svetskog rata i intervjui sa istoričarima), Priče o Balkanu (fotografije muslimanskih, hrišćanskih i jevrejskih spomenika Balkana) i Dvaput stranac (o najvećim prisilnim migracijama XX veka kada je nakon 1924. preko pola miliona muslimana proterano iz Grčke, a najmanje 1.2 miliona Grka iz Turske).

Slobodan Mandić, 25. februar 2019.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2018, str. 122.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXX”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2018, Bеograd, 2019, str. 119-123.

Искусство и архитектура русского зарубежья

admin

Искусство и архитектура русского зарубежья

Лейкинд Олег Леонидович, Махров Кирилл Васильевич, Северюхин Дмитрий Яковлевич, Искусство и архитектура русского зарубежья
<http://www.artrz.ru> (9. X 2018).

Prezentacija projekta posvećenog umetnicima i arhitektama među ruskim emigrantima. Obiman materijal na sajtu je enciklopedijski organizovan u nekoliko sekcija, a geografski su pokrivene sve važne oblasti i značajni centri ruske emigracije u prvoj polovini XX veka. Isto tako, obuhvaćene su mnogi umetnički pravci: grafika, slikarstvo, vajarstvo, dizajn, pozorište, film, fotografija, a posebno je izdvojena arhitektura crkvenih objekata. Očigledan je odgovarajući doprinos i srpskog saradnika na projektu, Alekseja Arsenjeva, zahvaljujući kome je uvršten i veliki broj odrednica koje pokrivaju razna boravišta ruskih emigranata u Srbiji. Pored biografskih i bibliografskih podataka, sajt sadrži i pretražive informacije o arhivskoj građi, umetničkim udruženjima, grupnim izložbama, savremenim publikacijama. Autori projekta s pravom ističu da je nasledstvo ruske dijaspore sastavni deo ruske kulture, ali da istovremeno pripada i zemljama dijaspore, te stoga služi kao neka vrsta mosta za kulturno približavanje Rusije s drugim zemljama.

Slobodan Mandić, 9. oktobar 2018.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2018, str. 92-93.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXVIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2018, Bеograd, 2018, str. 91-94

Russi in Italia

admin

Russi in Italia

Russi in Italia <http://www.russinitalia.it> (23. XI 2017).

Sajt projekta Rusi u Italiji, finansiranog od strane italijanskog Ministarstva kulture, pokrenula je grupa slavista sa četiri italijanska univerziteta u svrhu upoznavanja sa ruskim prisustvom u Italiji u prvoj polovini XX veka, kao i sa namerom osvetljavanja veza Rusa sa italijanskom kulturom i društvom. Autori sajta ističu da je posebnost ruske emigracije u Italiji u odnosu na ono što se dešavalo u drugim mestima ruske dijaspore, na primer u Francuskoj, Nemačkoj ili u slovenskim zemljama, to što je taj migracioni tok rasut i sakriven u naborima italijanskih kulturnih događaja prve polovine XX veka, i kao takav do sada nije bio predmet sistematskih studija, već samo ciljanih istraživanja pojedinaca ili institucija. Stoga ova prezentacija ima za cilj i da popuni tu prazninu, stvarajući onlajn referentni alat koji će sadržati najveći broj korisnih podataka u ukupnoj rekonstrukciji ovog fenomena. U skladu sa tim skrećemo pažnju na odeljak posvećen izvorima iz fondova arhiva, biblioteka i privatnih zbirki, kao i na deo koji sadrži bibliografiju, gde je mnoge naslove moguće i preuzeti. Osim toga, u okviru menija sa desne strane nalaze se korisni dodaci ka što su biografski leksikon Rusa u Italiji, Hronologija (1900-1943), virtuelna biblioteka i muzej. Virtuelna biblioteka sadrži veliki broj dokumenata, publikacija i novinskih članaka, dok je u okviru muzeja predstavljen značajan broj ruskih umetnika i njihovih radova.

Slobodan Mandić, 23. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 99.-100

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.

Immigration to the United States 1789-1930

admin

Immigration to the United States, 1789-1930

Harvard University, Immigration to the United States, 1789-1930, <http://ocp.hul.harvard.edu/immigration/> (15. I 2017).

Prezentacija zbirke Imigracija u Sjedinjene Države, 1789-1930, predstavlja deo projekta ,,Program otvorenih kolekcija Univerziteta Harvard“ i sadrži bogatu onlajn kolekciju materijala iz harvardskih biblioteka, arhiva i muzeja. U velikoj meri koncentrisana na XIX vek, kolekcija sadrži preko 400.000 stranica preuzetih iz više od 2.200 knjiga, pamfleta i drugih publikacija, zatim 9.600 stranica iz rukopisa i arhivske građe, kao i preko 7.800 fotografija. Posebno mesto zauzimaju i dnevnici, biografije i drugi prikupljeni materijali koji svedoče o svakodnevnom životu imigranata. Tekstualni sadržaj je pretraživ prema vrsti, temama i poznatim ličnostima, a vizuelni materijal je raspoređen u tri glavne zbirke: digitalizovane mape, kolekcija Harvardskog društvenog muzeja i Udruženje pomoći za decu. Postoji i napredna mašina za pretragu. Istraživačima bi od posebno koristi mogla biti zbirka 138 statističkih knjiga u originalu. Poseban odeljak sajta posvećen je materijalu koji se odnosi na pokušaje ograničavanja imigracije, a od pratećih sadržaja ukazujemo na stranicu sa linkovima ka drugim lokacijama, kao i na preglednu hronologiju važnih datuma i događaja.

Slobodan Mandić, 15. januar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2016, str. 138.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2016, Bеograd, 2017, str. 137-139.

The Trans-Atlantic Slave Trade Database

admin

The Trans-Atlantic Slave Trade Database

Voyages: The Trans-Atlantic Slave Trade Database,  <http://www.slavevoyages.org> (20. I 2017).

Projekat Baza podataka transatlantske trgovine robljem nastao je s namerom da učini dostupnim rezultate višedecenijskih istraživanja o najvećem prinudnom kretanju ljudi u istoriji. Do sredine 19. veka trgovina robovima je predstavljala najvažniji demografski rezervoar za naseljavanje ispražnjenih prostora obe Amerike nakon nestanka indijanske populacije. Internet prezentacija je pripremana dve godine u zajedničkoj saradnji multidisciplinarnog tima sastavljenog od istoričara, bibliotekara, kartografa, programera i Web dizajnera i uz konsultacije sa naučnicima sa evropskih, afričkih, južnoameričkih i severnoameričkih univerziteta. Baza podataka sadrži informacije o blizu 36.000 transportovanih kontingenata robova u periodu od XVI do XIX veka, u kojima je registrovano preko deset miliona Afrikanaca (procena je da ukupan broj dostiže 12,5 miliona). Pored toga, istraživači i posetioci ovde imaju na raspolaganju i razne druge prateće sadržaje poput vodiča za razumevanje i korišćenje baze podataka i sajta, uvodnih mapa, eseja, vremenske lente i hronologije, digitalnih kopija dokumenata, bogatog ilustrativnog materijala, baze podataka afričkih imena, edukativnog materijala (planovi nastavnih časova i Web resursi), kao i veoma detaljnih podataka o samom projektu i njegovom istorijatu (počeci sakupljanja neobjavljenih izvora, njihovo kodiranje u mašinski čitljiv format i dalja automatska obrada sežu do kasnih 1960-ih godina). Projekat bi u budućnosti trebalo da uključi i segment kretanja afričkog stanovništva unutar američke trgovine robljem, jer su skorašnja istraživanja pokazala da je oko 25% dopremljenih Afrikanaca ubrzo ukrcavano na drugi brod i upućivano na neku drugu destinaciju u obe Amerike. Prezentacija je dostupna na engleskom i portugalskom jeziku.

Slobodan Mandić, 20. januar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2016, str. 137-138.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2016, Bеograd, 2017, str. 137-139.

Некрополь российского научного зарубежья

admin

Некрополь российского научного зарубежья

Марина Ю. Сорокина, Наталья Ю. Масоликова, Некрополь российского научного зарубежья, <http://www.russiangrave.ru> (20. IV 2015).

Obzirom na kolosalni značaj koji je ruska emigracija ostvarila na ovim prostorima u mnogim oblastima intelektualnog rada u perioduizmeđu dva svetska rata, prezentacija projekta posvećenog istraživanju ruske naučne dijaspore svakako će pobuditi značajnu pažnju domaće publike. Autorke projekta, saradnice Doma ruske dijaspore Aleksandra Solženjicina iz Moskve, koncipirale su sajt na veoma jednostavan i pregledan način. Osnovu prezentacije čine biografski rečnik ruske naučne dijaspore i baza fotografija grobova ruskih naučnika rasutih širom sveta. Opcija napredne pretrage pruža mogućnost jednostavnog pronalaska željene ličnosti, ili fotografije groba. Među stotinama naučnika koji su do sada uvršteni u bazu, veoma je jednostavno identifikovati one koji su veliki ili značajan deo svog profesionalnog angažmana ostvarili u Beogradu ili nekom drugom mestu Kraljevine Jugoslavije.Određen vid sentimentalnog pristupa temi autorke su iskazale ostavljajući mogućnost posetiocima sajta da odaju poštu preminulim naučnicima tako što će položiti virtuelni buket cveća, ili ostaviti lični zapis ispod fotografije njihovog groba. Brojač posetioca sajta na naslovnoj strani očekivano pokazuje značajan broj pristupa, ne samo iz Rusije, već i iz najudaljenijih krajeva sveta.

Slobodan Mandić, 20. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 167-168.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

Archivio Multimediale della Memoria dell’Emigrazione Regionale

admin

Archivio Multimediale della Memoria dell’Emigrazione Regionale

Archivio Multimediale della Memoria dell’Emigrazione Regionale (AMMER), <http://www.ammer-fvg.org> (18. I 2013).

Multimedijalni arhiv sećanja regionalne emigracije je digitalni arhiv koji sakuplja i prezentuje fotografije, dokumenta i audio snimke intervjua emigranata iz italijanske regije Frulija Venecija Đulija. U početku je Arhiv sadržao sto intervjua sa pet hiljada fotografija sakupljenih u Argentini i Urugvaju, a vremenom su istraživanja usmerena dalje, ka svim zemljama dokle su dosezali migracioni talasi iz ove regije, tako da baza danas sadrži 745 intervjua i skoro 15000 fotografija. Prezentovani materijal potiče iz različitih institucija, arhiva, privatnih i javnih ustanova, a sajt je dizajniran na način da omogućuje emigrantima, njihovim porodicama i potomcima direktno dopunjavanje materijala. U funkciji bolje interakcije sa korisnicima sajta je i multijezično osmišljeni karakter prezentacije (italijanski, furlanski, slovenački, engleski, francuski, kastiljanski, nemački, portugalski). Na sajtu je dostupna i opšta studija o istoriji emigracije iz ovog regiona, kao i posebna studija za svaku zemlju za koju postoje dostupni podaci u bazi. Pretragu materijala je moguće obaviti kombinacijom nekoliko parametara (Imena, „Ko, šta, gde, kada”, Intervjui, Mape, Lenta vremena, Putovanja, Priče emigranata). Projekat je nastao i razvija se u saradnji državnih institucija regije sa univerzitetima u Trstu i Udinama.

Slobodan Mandić, 18. januar 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2012, str. 113-114.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2012, Bеograd, 2012, str. 109-114.