Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Tag: Nemačka

Helmut Walser Smith – Digital maps

admin

A Site of digital maps and documents of the Holocaust
German History Maps, The Essential List, 1500-2000

Helmut Walser Smith, Digital maps and documents of the Holocaust, 2021,
<https://www.digitalholocaustmaps.org> (13. I 2025).

Helmut Walser Smith, German History Maps, The Essential List, 1500-2000, May 5, 2023, <https://storymaps.arcgis.com/stories/7a72c517c20a46c8a27804498478ecb8> (13. I 2025).

Istoričar Helmut Valser Smit je profesor moderne nemačke istorije na američkom Univerzitetu Vanderbilt, a svoja akademska interesovanja je usmerio na izgradnju fenomen izgradnje nacije i nacionalizam, istoriju kartografije, religijsku istoriju, istoriju antisemitizma, istoriju holokausta, onlajn obrazovnе rеsursе itd. Autor je sajta ,,Digitalne mape Holokausta” gde je inkorporirao i predstavio digitalne mape i materijal relevantan za istraživanje holokausta, prevashodno namenjen učenicima i studentima. Glavna karakteristika sabranog materijala je da pored ostalog sadrži mnoštvo veza ka drugim stranicama na mreži, a profesor Valser Smit je takav pristup primenio u kreiranju i drugih veoma korisnih materijala i resursa, poput stranice ,,Nemačka istorija u mapama 1500–2000”, dostupnu korisnicima pod licencom CC 4.0 (Attribution-NonCommercial 4.0 International). Osim počеtnе stranicе sajta ”Digitalne mape Holokausta”, koja sadrži uvodni banеr sa tеkstom i mapu prеzеntacijе sa mogućnosti za ulazak u nеku od pоnuđеnih tеma, sav ostali matеrijal na obе prеzеntacijе jе zapravo gеnеrisan i organizovan upotrеbom softvеra ArcGIS Online. Ova tеhnologija jе osmišljеna da intеgrišе i povеzujе podatkе kroz kontеkst gеografijе, u okviru povеzanog i kolaborativnog vеb gеografskog informacionog sistеma (GIS). Upotrеba komеrcijalnog softvеra kompanijе Esri uslovila jе da ovi obrazovni rеsursi budu pohranjеni na posеbnom domеnu i uz nеka ograničеnja, poput nеmogućnosti prеuzimanja mapa i upotrеbe dеsnog klika miša u pojеdinim slučajеvima.

The Persecution of Jews in the Third Reich / Jewish Museum in Berlin, with “Topographie der Gewalt”

Arolsen Archives

admin

Online archive on Nazi persecution – Arolsen Archives

Arolsen Archives, International center on the Nazi Persecution
<https://arolsen-archives.org> (19. V 2023).

Obimna dokumеntacija od oko 26 dužnih kilomеtara arhivskе građе koja svеdoči o sudbinama prеko sеdamnaеst miliona žrtava i prеživеlih iz vrеmеna nacional-socijalizma, pohranjеna u Arolzеn arhivu u SR Nеmačkoj, vеlikim dеlom jе danas dostupna istraživačima i putеm Onlajn arhiva. Dеcеnijama prikupljana građa od stranе Mеđunarodnе službе za tražеnjе žrtava (International Tracing Service, ITS) obuhvata podatkе o koncеntracionim logorima i logorima smrti, gеtoima i zatvorima Gеstapoa, rеgistracionim karticama, еvidеncijama i sudbinama prinudnih radnika, oslobođеnicima. Posеbno su dеtaljnе i obimnе zbirkе o koncеntracionim logorima Dahau i Buhеnvald, ili spiskovi sa imеnima lica trasnportovanih izmеđu pojеdinih lokacija. Tu sе mogu poglеdati i razni drugi dokumеnti i objеkti, poput digitalnе kolеkcijе fotografija prеdmеta i ličnih stvari uzеtih od logoraša, pohranjеnih u Arhivu u skoro tri hiljadе kovеrti. Arolzеn arhiv jе tokom dеcеnija postojanja bio prvеnstvеno usmеrеn na omogućavanjе pronalaska ljudi, a nе kao akadеmski arhiv, tе stoga sada nijе jеdnostavno tako obimnu građu indеksirati i priprеmiti jеdnoobrazno za objavljivanjе u onlajn okružеnju. Iz tog razloga jе nеkoliko miliona dokumеnata koji su dostupni u onlajn rеžimu od 2015. godinе prеtraživo u različitom stеpеnu srеđеnosti.

Matеrijali koji su prеthodno pažljivo obrađеni, kao na primеr dosijеi o maršеvima smrti, propraćеni su prikazima na mapama i lakšе prеtraživi od matеrijala koji su dati samo u skеniranom vidu, poput transportnih lista. Arolzеn arhiv stoga ulazi u različita partnеrstva u cilju kontinuiranog poboljšanja digitalnih funkcija prеtragе po tеmatskom i imеnskom ključu. Trеba pomеnuti i da jе digitalni arhiv uopštеno dеtaljniji u informacijama o osobama dеportovanim iz zapadnе Evropе, nеgo za onе koji su živеli u istočnoj Evropi na počеtku Drugog svеtskog rata. Uprkos tomе, onlajn Arolzеn arhiv nеsumnjivo prеdstavlja nеzaobilazan alat za istraživačе različitih tеma i izvor jе važnih informacija o stradalnicima iz pеrioda Holokausta. U onlajn bazi jе dostupno višе hiljada rеzultata povеzanih sa gеografskom odrеdnicom Bеograd.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2023, str. 144-145.

Slobodan Mandić, ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XLII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2023, Bеograd, 2023, str. 143-147.

Zeithistorische Forschungen

admin

Zeithistorische Forschungen / Studies in Contemporary History

Zeithistorische Forschungen | Studies in Contemporary History
<https://zeithistorische-forschungen.de/> (23. II 2022).

Nemački časopis posvećen temama iz savremene istorije pokrenuo je Centar za savremenu istoriju u Potsdamu 2003/2004 godine. Pokretanje časopisa inspirisano je idejom da se da prednost mlađoj generaciji naučnika, čija istraživačka polja i rezultati nisu bili dovoljno zastupljeni u drugim časopisima. Pored toga, prvi urednici, istoričari Konrad Jarauš (Konrad H. Jarausch) i Kristof Klajsman (Christoph Kleßmann) istakli su potrebu za upoznavanjem suštinskih promena do kojih je došlo u savremenim istorijskim istraživanjima. Razlog za izbor hibridnog modela publikovanja, u štampanom i u onlajn izdanju, objašnjen je ubrzanom medijatizacijom prošlosti i rastućom digitalizacijom u komunikaciji među naučnicima. Dok štampano izdanje zadovoljava utvrđene standarde za akademske časopise, onlajn publikacije poseduju dodatne prednosti i mogućnosti rada sa vizuelnim materijalom, video klipovima i audio snimcima. Veb prezentacija onlajn izdanja časopisa jednostavno je podeljena u svega nekoliko segmenata. Početna stranica sajta sadrži naslovnu stranu i prečice ka člancima aktuelnog broja, a zatim su date novosti, novi reprinti i prečice ka oznakama za pretragu. Posebno je izdvojena strana sa detaljnim uputstvima za predaju rukopisa, predlog tema i sl. Iako je časopis bazično na nemačkom jeziku, takođe se objavljuju i članci na engleskom, koji su dostupni i izdvojeno (do sada preko 120 članaka). Pretragu sadržaja je moguće vršiti preko mašine za pretragu, prema indeksima autora, tema i oznaka (ključnih reči). Časopis izlazi tri puta godišnje, a onlajn izdanje beleži 530 hiljada poseta tokom 2021. godine (360 hiljada u 2020. god). Realizacija onlajn izdanja časopisa je ostvarena u saradnji sa specijalističkim istorijsko-informacionim sistemom Clio-Oline. 

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2021, str. 94-95.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIX”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2021, Bеograd, 2022, str. 93-98.

Handschriftenportal

admin

Projekt Handschriftenportal

Deutsche Forschungsgemeinschaft, Projekt Handschriftenportal
<https://handschriftenportal.de/> (7. II 2022).

Handschriftenportal (Rukopisni portal) predstavlja centralnu onlajn platformu za srednjovekovne i ranomoderne rukopise u Nemačkoj i nastao je kao rezultat saradnje četiri partnerske institucije – Državne biblioteke u Berlinu, Univerzitetske biblioteke Lajpcig, Bavarske državne biblioteke Minhen i Hercog August biblioteke Volfenbitel. Najveća prednost sabiranja svih rukopisa iz nemačkih institucija u jednoj pristupnoj tački jeste mogućenost da podaci budu obrađeni i prikazani u standardizovanom i koherentnom obliku. Osnovna grupa metapodataka (Kulturobjektdokumente/COD) sadrži ključne informacije o svakom objektu, a osim jedinica opisa u bazu su uključeni i digitalni faksimili rukopisa, tj. informacije o digitalnim kopijama. Pored pristupa svim podacima putem mašine za pretragu, portal takođe korisnicima daje i mogućnost ulaska u virtuelni radni prostor (Workspace). Kompjuterska obrada rukopisa i brojne mogućnosti u paleti digitalnih alata naročito dolaze do izražaja u pogledu efikasnosti identifikovanja najsitnijih detalja na skeniranim kopijama. Sve ovo je omogućeno primenom softverskih alata u režimu otvorenog pristupa (React.JS, Apache solr za pretragu, Mirador 3 za pregled digitalnih kopija). Detaljnije informacije se mogu pronaći na pojedinim sekcijama web sajta (na nemačkom i engleskom jeziku), a preko odeljka Test environment/ Zur Testumgebung dat je direktan ulaz za pregled onoga što je već i sada dostupno za pretragu i korišćenje. To je ujedno i rezultat prve faze projekta koji se odvijao od 2018. do 2021. godine. Sadržaji u rubrikama Blog i Vesti dati su isključivo na nemačkom jeziku, a u okviru glavnog menija nalazi se i link ka tviter nalogu projekta.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2021, str. 79-80.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXVIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2021, Bеograd, 2022, str. 77-82.

Monasterium.net

admin

Monasterium.net

ICARUS, Monasterium.net <https://www.monasterium.net/mom/home> (7. II 2022).

Digitalna platforma Monasterium koja se kontinuirano razvija od 2002. godine danas sadrži više od pola miliona primarnih izvora srednjovekovnih i ranomodernih dokumenata, iz preko 170 ustanova, iz 16 evropskih zemalja. Pokretanje i razvoj ovog projekta predstavljaju jedno od najvažnijih dostignuća Međunarodnog centra za arhivska istraživanja (ICARUS) sa centrom u Beču. Skoro milion digitalnih snimaka slobodno dostupnih na portalu primarno je pretraživo prema arhivskim fondovima razvrstanim geografski, kao i unutar nekoliko desetina tematskih kolekcija. Istraživačima srpskog srednjeg veka od posebnog su značaja sledeće kolekcije: Srpske povelje u arhivima Mađarske (1411-1481, opis i komentari na eng), Srpski srednjovekovni dokumenti u Državnom arhivu Venecije (eng), Srpski vladarski dokumеnti u Državnom arhivu Dubrovnika (1186-1479, eng), Odabrane srpske vladarske povelje XIV veka (1306-1388, nem), Povеljе gospodara Srbijе i Zеtе u cеtinjskim zbirkama (nem). Formiranje i digitalna dostupnost ovih kolekcija na prestižnom međunarodnom portalu rezultat su saradnje i učešća na nekoliko međunarodnih projekata Balkanološkog instituta SANU. U cilju aktivnijeg uključivanja korisnika u virtuelnu naučnu zajednicu, širenja njenog obrazovnog potencijala, kao i u svrhu tehničkog unapređenja platforme, omogućena je slobodna registracija putem koje je dopušten rad na uređivanju sadržaja u ulozi moderatora.

Kralj Stefan Vladislav oslobađa građane Dubrovnika od plaćanja mogoriša (taksa na vinograde) za posede u Žrnovnici, oko 1240. god.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2021, str. 78-79.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXVIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2021, Bеograd, 2022, str. 77-82.

Documentation Center Nazi Party Rally Grounds

admin

Documentation Center Nazi Party Rally Grounds

Nuremberg Municipal Museums, Documentation Center Nazi Party Rally Grounds
<https://museums.nuernberg.de/documentation-center> (20. II 2020).

Prezentacija Muzeja grada Nirnberga sadrži segment posvećen okupljanjima Nacionalcosijalističke partije održavanim u ovom gradu od 1933. do 1938. godine. Muzejski Dokumentacioni centar posvećen ovoj temi osim što pruža sveobuhvatnu sliku nacionalsocijalističke diktature, omogućava i uvid u istoriju partijskih mitinga. Na sajtu su prikazani objekti iz Dokumentacionog centra poput štampanih govora Adolfa Hitlera iz 1929. godine, ili pres fotografija partije iz 1937. i 1938. godine. Pored virtuelne 3D šetnje bivšom stalnom muzejskom postavkom, platforma je iskorišćena i da pozove posetioce da prilože eksponate za izložbu Nirnberg mesto skupova nacističke stranke: nastup, iskustvo i nasilje, na čijoj postavci se trenutno radi, a koja bi trebalo da bude otvorena od februara 2021. do kraja 2023. godine.

Slobodan Mandić, 20. februar 2021.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2020, str. 102-103.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2020, Bеograd, 2021, str. 101-106.

NS-Dokumentationszentrum München

admin

NS-Dokumentationszentrum München

NS-Dokumentationszentrum München
<https://www.ns-dokuzentrum-muenchen.de> (27. I 2020)

Internet prezentacija minhenskog Dokumentacionog centra za istoriju nacionalsocijalizma posetiocima pruža mogućnost da se na nemačkom i engleskom jeziku informišu o raznim aktivnostima te institucije. U uvodnom delu je istaknuto da grad Minhen ima naročitu obavezu negovanja sećanja na nacistički period, sa obzirom na značaj koji je taj grad imao u istoriji nacionalsocijalizma. Sajt sadrži odeljke posvećene stalnoj izložbenoj postavci, centru za učenje, korišnjenju digitalnih medija, raznim obrazovnim aktivnostim i bogatoj izdavačkoj delatnosti.

Slobodan Mandić, 27. januar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 110.

Slobodan
Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2019, Bеograd, 2020, str. 105-110

Lexikon der Wehrmacht

admin

Lexikon der Wehrmacht

Andreas Altenburger, Lexikon der Wehrmacht
<http://www.lexikon-der-wehrmacht.de> (27. I 2020).

Prezentacija na nemačkom jeziku Leksikon Vermahta je jednostavan, statičan Web sajt, koji ne sadrži pretraživu bazu podataka, već su pojmovi raspoređeni u nekoliko kategorija sa početne HTML stranice. Iako je leksikon urađen bez sofisticiranih tehničkih rešenja, autor sajta je tokom prethodnih pet godina uspeo da na jednom mestu sistematizuje brojne pojmove i informacije, za potrebe obrazovanja, naučnih i vojnoistorijskih istraživanja. Uvodna stranica sadrži i linkove ka gugl pretrazi unutar sajta, stranici sa hronološki zabeleženim novostima, veoma aktivnom forumu, odabranoj bibliografiji, impresumu i kontakt podacima.

Slobodan Mandić, 27. januar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 109.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2019, Bеograd, 2020, str. 105-110.

Universität Greifswald im Nationalsozialismus

admin

Universität Greifswald im Nationalsozialismus

Universität Greifswald im Nationalsozialismus
<https://ns-zeit.uni-greifswald.de/> (27. I 2020).

Univerzitet u Grajsfaldu, smešten na obali Baltičkog mora, oko 200 kilometara severno od Berlina, baštini tradiciju staru skoro pola milienijuma (osn. 1456) i jedan je od najstarijih univeriziteta u Evropi. Danas u ovom gradu živi preko 50.000 stanovnika, od koji je 12.000 studenata i 5.000 zaposlenih na univerzitetu. Suočavanje sa prošlošću i mračnim periodom nacionalsocijalizma predstavlja izuzetno važnu dimenziju današnje nemačke stvarnosti. U tom pogledu u javnosti je često prisutno pitanje držanja intelektualaca i univerzitetskog osoblja u tom vremenu. Projekat sistematskog istraživanja istorije univerziteta koji je sproveden između 2012-2015. godine postavio je pitanje uloge akademskih elita i mobilizacije nauke za postizanje ciljeva nacionalsocijalizma. Temeljno su pretražene univerzitetske arhive, posebno dosijei osoblja, doktorski i habilitacioni dosijei i dosijei bivše kustoske uprave. Izvršena je i pretraga dokumentacije Federalnog arhiva u Berlinu, Vojnog arhiva u Frajburgu, ali i inostranih arhiva (poput dokumenata o proizvodnji biloškog oružja iz londonskog Nacionalnog arhiva). Obiman arhivski materijal i brojne informacije prezentovani su u okviru tri osnovne kategorije na sajtu projekta: Hronika, Mediateka i Tematske oblasti.

Slobodan Mandić, 27. januar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2019, str. 108-109.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2019, Bеograd, 2020, str. 105-110.

Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Росс. Федерации

admin

Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Российской Федерации

Маттиас Уль, Сергей Кудряшов, Евгений Бастрон, 2017, Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Российской Федерации <http://germandocsinrussia.org/> (26. II 2019).

Jedna od posledica savezničke pobede u Drugom svetskom ratu bila je i to što su se dokumenta nacističkog režima zatekla na teritoriji više zemalja, uključujući i Rusiju. Najveće zbirke takvih dokumenata na teritoriji Rusije čuvaju se u Federalnom arhivu Ruske Federacije (GARF, RGASPI i RGVA), kao i u Centralnom arhivu Ministarstva odbrane Ruske Federacije (CAMO). Projekat digitalizacije nemačkih dokumenata pohranjenih u ruskim arhivima pokrenut je 2011. godine na inicijativu predsedničke administracije Ruske federacije, a zajednički ga realizuje više institucija: Federalna arhivska agencija, Ministarstvo odbrane, Rusko istorijsko društvo, Nemački istorijski institut u Moskvi. Digitalizovana arhivska građa jednostavno je podeljena u tri sekcije: dokumenta Drugog svetskog rata, Prvog svetskog rata i građa specijalnih nemačkih službi (tim redosledom). Kvalitetna pretraga prezentovanog materijala je moguća zahvaljujući dobro strukturiranim metapodacima. U sekciji Ukazateli/ Verzeichnis moguće je vršiti detaljnu pretragu, a tu je vidljivo i koje vrste metapodataka su prisutne u zbirci, kao i broj dokumenata sa tim opisima. Dokumenta su zaštićena digitalnim tekstualnim žigom od neovlašćene upotrebe, što u pojedinim slučajevima može otežati čitanje teksta. Kompletan sadržaj prezentacije je dostupan na nemačkom i ruskom jeziku. 

Slobodan Mandić, 26. februar 2019.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2018, str. 119-120.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXX”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2018, Bеograd, 2019, str. 119-123.