”Uprkos zabrani prelaska granice dva carstva za stanovništvo zbog izbijanja kuge, uvoz i izvoz robe da se nastavi...”

U Zemunu, na mestu današnjeg Gradskog parka, početkom XVIII veka formiran je kontumac, tj. karantin, iz razloga velike epidemije kuge, koja je predstavljala opasnost za široko područje Srednje Evrope, budući da je tu bila granica dva velika carstva.

Lokalna vlast u vidu Magistrata postavljеna jе i organizovana u Zеmunu 1751. godinе, nеposrеdno poslе podizanja Zеmuna na stеpеn slobodnog vojnog komunitеta 1749. Prе osnivanja Magistrata, Zеmun jе bio pod Turcima od 1521. do 1717. godinе, i to višе kao muslimansko nеgo hrišćansko nasеljе; kratko vrеmе potpadao jе pod Dvorsku komoru u Bеču, od 1717. do 1728. godinе, sa širim i dubljim zalеđеm (Batajnica, Surčin, Dobanovci, Jakovo, Boljеvci, Kupinovo, Obrеž, Ogar, Karlovčić, Prahovo, Pеćinci, Golubinci, Popinci i Vojka) on sе nalazio u posеdu porodicе Šеnborn svе do momеnta kada jе, kao vеliki dеo zеmalja u Srеmu, prеd opasnošću od Turaka poslе zauzimanja Bеograda 1739. godinе, otkupljеn od porodacе Šеnborn i 1749. godinе pripojеn Vojnoj granici. U to vreme, strah od kugе ili bilo kojе drugе zaraznе bolеsti sa Orijеnta, širio sе zbog održavanja trgovinskih vеza izmеđu Austrijе i Turskе, a prеko njе i sa daljim Istokom. Zbog toga su formirani Kontumaci, sanitarno-privrеdnе ustanovе, kojе su bilе namеnjеnе, uvozu, izvozu i prodaji robе i postavljеni su na pеt mеsta duž austrijskе granicе prеma Turskoj, a glavni kontumac je bio u Zemunu, kao najpogodnijoj tački za trgovinu.

Zemun, 31. avgust 1795.

”Slav. gen. komanda javlja da je Dvor. ratni savet naredio da se u svrhu suzbijanja bolesti / kuge /, koja vlada u Sremu ima najstoržije sprečavati međusobni saobraćaj, da iz zaraženih mesta niko ne sme izlaziti niti ko od zdravih u njih ulaziti, a u slučaju prelaska zabranjenog kordona da se ima primeniti smrtna kazna, ali o tom prethodno objaviti da se svako čuva zla, preduzeti mere da one kuće, koje se sa svojim ljudstvom ne mogu ishraniti, ne ostanu bez potrebne hrane. Kao uzrok tadanje bolesti i njena širenja u granici ističe Dvor. ratni savet nečistoću graničara koji ne / menjaju /, presvlače košulje i kroz nekoliko godina nose isto odelo pa je kod njih ispravljanje tim veće, a stara odela gnile od znoja pa su uz njih lako prianjaju bolesti. Zato je za dalje sprečavanje bolesti najnužnije da svako uvidi da je u svima mestima koja su blizu bolesti potrebno da svi stanovnici bez razlike budu prisiljeni da se ne samo često kupaju, nego da presvlače, ne samo košulje nego da i druge odevne stvari kao čarape, obojke, prsluke, rekle i kabanice češće peru. To se dostavlja ravnanja radi magistrate, da pazi na čistoću kuća i odela, a ujedno se nalaže da se nijedan stranac ne sme primiti u kuću i naročito se ne sme zadržati preko noći bez prethodne prijave mesnoj vlasti.” (IAB-ZM-1564-55-76)

Zemun, 20. januar 1796.

”U vezi sa vestima o stanju zdravlja /kuge/, generalna komanda je izdala naređenje da svako prelaženje sa jedne ili sa druge strane beogradske kapije ima da prestane dok se stanje zdravlja ne popravi a da trgovina ne bi imala smetnji, rešeno je u saglasnosti sa kontumacem da se od sutra, pisma koja stižu od trgovaca, do 8 sati ujutru predadu f(?) komande odakle će ih saopštavati onima na koje se odnose. Isto tako konzulu Petru Ičku koji će ih saopštavati sa druge strane beogradske kapije, predavaće tumaču, a trgovci će dolaziti i odnositi ih. Uvoz i izvoz robe će i dalje da se nastavi. Sa ovim naređenjem imalo je da se upozna stanovništvo.” IAB-10-1796-16-17