Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Tag: Rusija

Некрополь российского научного зарубежья

admin

Некрополь российского научного зарубежья

Марина Ю. Сорокина, Наталья Ю. Масоликова, Некрополь российского научного зарубежья, <http://www.russiangrave.ru> (20. IV 2015).

Obzirom na kolosalni značaj koji je ruska emigracija ostvarila na ovim prostorima u mnogim oblastima intelektualnog rada u perioduizmeđu dva svetska rata, prezentacija projekta posvećenog istraživanju ruske naučne dijaspore svakako će pobuditi značajnu pažnju domaće publike. Autorke projekta, saradnice Doma ruske dijaspore Aleksandra Solženjicina iz Moskve, koncipirale su sajt na veoma jednostavan i pregledan način. Osnovu prezentacije čine biografski rečnik ruske naučne dijaspore i baza fotografija grobova ruskih naučnika rasutih širom sveta. Opcija napredne pretrage pruža mogućnost jednostavnog pronalaska željene ličnosti, ili fotografije groba. Među stotinama naučnika koji su do sada uvršteni u bazu, veoma je jednostavno identifikovati one koji su veliki ili značajan deo svog profesionalnog angažmana ostvarili u Beogradu ili nekom drugom mestu Kraljevine Jugoslavije.Određen vid sentimentalnog pristupa temi autorke su iskazale ostavljajući mogućnost posetiocima sajta da odaju poštu preminulim naučnicima tako što će položiti virtuelni buket cveća, ili ostaviti lični zapis ispod fotografije njihovog groba. Brojač posetioca sajta na naslovnoj strani očekivano pokazuje značajan broj pristupa, ne samo iz Rusije, već i iz najudaljenijih krajeva sveta.

Slobodan Mandić, 20. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 167-168.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

Sеćanjе na prof. dr Miroslava Jovanovića

admin

Сећање на проф. др Мирослава Јовановића – Web адресар
april/maj 2014.

Slobodan Mandić, april/maj 2014.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2013, Beograd 2014, str. 13, 14.

Dodatak Udi Beograd, Youtube, (03.09.2018.)

Дорогой Гагарина

admin

Электронный проект ”Дорогой Гагарина. К 50-летию первого полета человека в космос”

Федеральное архивное агентство (Росархив), 2011,

Электронный проект ”Дорогой Гагарина. К 50-летию первого полета человека в космос”, <http://rusarchives.ru/12april/index.php> (31. I 2013).

Internet prezentacija posvećena obeležavanju pedeset godina od prvog leta čoveka u svemir posetiocima daje na uvid dragoceni odabir arhivske građe iz različitih ruskih ustanova. U nekoliko tematskih celina na ovoj lokaciji su prezentovana dokumenta koja pokrivaju najrazličitije aspekte ovog događaja, ali i drugih epizoda iz istorije istraživanja svemira: zvanična dokumentacija, fotografije, slike, časopisi, mape, sveske, beleške, pisma. U ostalim propratnim sekcijama sajta posetioci se mogu detaljnije upoznati sa istorijom prvog čovekovog leta u kosmos, dodatnim informacijama u vezi ovog, ali i sa drugim projektima vezanim za obeležavanje samog jubileja u Rusiji, kratkom biografijom Jurija Gagarina, tematskim spiskom literature, a ponuđena je i mogućnost napredne pretrage dostupnih informacija.

Slobodan Mandić, 31. januar 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2012, str. 110.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2012, Bеograd, 2012, str. 109-114.

ОБД Мемориал

admin

ОБД Мемориал

ОБД Мемориал, <http://www.obd-memorial.ru> (24. V 2012).

Ruski sajt OBD Memorial predstavlja opštu bazu podataka koja sadrži informacije o braniocima domovine, mrtvim i nestalim za vreme Drugog svetskog rata i u posleratnom periodu. Projekat je pokrenut po nalogu predsednika Ruske Federacije od 23. aprila 2003. godine o organizaciji rada na vojnom memorijalu i odlukom Ministarstva odbrane Federacije o kreiranju baze podataka. Za potrebe Projekta skupljena je arhivska građa iz različitih ruskih arhiva u količini od 13,7 miliona digitalnih kopija. Po rečima samih autora Projekta, ova baza podataka ima za cilj, kako da svim zainteresovanima pruži mogućnost da na internetu pronađu informacije o svojim bližnjima, ali isto tako i da putem dokumenata pobija faalsifikate o broju gubitaka sovjetske armije tokom Drugog svetskog rata.

Slobodan Mandić, 24. maj 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2011, str. 138-139.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2011, Bеograd, 2011, str. 137-141.

Лаборатория истории Византии и Причерноморья

admin

Лаборатория истории Византии и Причерноморья

Московский государственный университет имени М.В.Ломоносова, Лаборатория истории Византии и Причерноморья, <http://www.hist.msu.ru/Labs/ByBSea/index.htm> (20. I 2012).

Naučno-istraživačka laboratorija za proučavanje Crnog mora i Vizantije u srednjem veku Odeljenja za istoriju Moskovskog državnog univerziteta je osnovana 14. maja 1990. godine u svrhu sprovođenja sveobuhvatnih istraživanja ove teme, pretrage i objavljivanja novih arhivskih izvora, kreiranja baza podataka, identifikacije istorijskih i tipoloških obrazaca razvoja u regionu Vizantije i Crnog mora u svojim odnosima sa regionom Rusije, Zapadne Evrope i država Istoka. Na sajtu Laboratorije u odeljku Izvori dostupna je digitalizovana građa Massaria Caffae 1374. iz fonda Banke Sv. Đorđa Državnog arhiva u Đenovi. Reč je o detaljnoj knjizi evidencija prihoda i rashoda đenovljanskih zvaničnika u gradu Kafi (danas Feodosija u Ukrajini) kojom je u to vreme upravljala Đenova i čiji konzul je od 1316. godine odatle upravljao svim đenovljanskim kolonijama u Crnom moru. Projekat digitalizacije ovog fonda nastao je kao plod uspešne saradnje između Laboratorije i Državnog arhiva u Đenovi. Radi praktičnosti rada na tekstu, na sajtu Laboratorije je dat i skenirani Rečnik skraćenica italijanskog i latinskog jezika A. Capelli, objavljenog u Milanu 1912. godine.

Slobodan Mandić, 20. januar 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2011, str. 103-104.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XII. Istorija Vizantije”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2011, Bеograd, 2011, str. 101-106..

Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 – 1991

admin

Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 – 1991

Справочник по истории Коммунистической партии и Советского
Союза 1898 – 1991, <http://www.knowbysight.info>  (16. XI 2011).

Projekat pod naslovom Priručnik za istoriju Komunističje partije i Sovjetskog saveza 1898 – 1991 nesumnjivo će obradovati, ne samo veliki broj profesionalnih istoričara širom sveta, već i arhiviste koji sređuju arhivsku građu, a koja se odnosi na istoriju Komunističke partije i Sovjetskog saveza. Ovo tim pre što je organizaciona struktura državnih i partijskih organizacija nekada veoma komplikovana, a takođe i što do sada nije bilo knjiga koje još dodatno obuhvataju i organizacije civilnog društva, vojske i mornarice, administrativno-teritorijalne podele zemlje, biografske podatke o ličnostima i dr. Autori Projekta su upravo vešto iskoristili mogućnosti novih tehnologija i interneta ne bi li korisnicima olakšali navigaciju po jednovekovnom istorijskom lavirintu često veoma komplikovanih struktura. Iako veoma bogata sadržajem ova prezentacija je pregledno i jednostavno organizovana tako što su na početnoj strani smeštene osnovne informacije o Projektu i aktuelnim novostima, a na meniju sa leve strane nalaze se osnovne sekcije: Komunistička partija; Vrhovni organi državne vlasti; Izvršni i upravni organi državne vlasti; Vojno-revolucionarni i revolucionarni komiteti; SSSR, savezne republike i susedne zemlje; Administrativno-teritorijalna podela; Sovjetska vojska i mornarica; Diplomatska predstavništva; Organizacije civilnog društva; Priznanja i nagrade; Biografije; Referentni materijal; Dokumenta i članci: Bibliografija; Korisni linkovi; Spisak skraćenica. Ovaj internet priručnik u najboljem mogućem svetlu pokazuje na koji način korišćenje novih tehnologija može da nadraste tradicionalna sredstva rada u istoriografiji.

Slobodan Mandić, 16. novembar 2011.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2011, str. 115-116.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2011, Bеograd, 2011, str. 115-121

Siberian Archives

admin

Siberian Archives

Endangered Archives Programme, Siberian Archives, <http://www.arts.ualberta.ca/vcr/eap016/index.php> (29. X 2010).

Vizuelni arhiv Sibira sadrži bogatu kolekciju od nekoliko hiljada fotografija koje dokumentuju ljude, predele i razvoj Centralnog Sibira krajem 19. i početkom 20 veka. Većina fotografija je nastala tokom prve tri decenije XX veka, u periodu dramatičnih promena za stanovnike ove oblasti. Naprednu pretragu baze fotografija je moguće izvesti prema nekoliko zadatih kriterijuma (ime fajla, foto komentar, organizacija, godina, fotograf, ključna reč…), a pretraživanje je efektnije ukoliko se upiti zadaju na ruskom jeziku, ćirilicom i transliterovanom latinicom. Kolekcija je digitalizovana u okviru Projekta Picturing Central Siberia pokrenutog 2007. godine od strane Programa za ugrožene arhive (Endangered Archives Programme), sa namerom zaštite, očuvanja, proučavanja i predstavljanja vizuelnog arhivskog nasleđa Sibira i preindustrijske i ranoindustrijske kulturne istorije. Projekat obuhvata presovjetsku i sovjetsku eru sa pogledom na urođeničke sibirske narode, društva naseljenika, misionare, starovernike, egzile, komuniste, socijalne agitatore i sve ostalo karakteristično za taj period. Vizuelni arhiv uključuje fotografije, negative, ilustracije, filmove, kao i druge objekte materijalne kulture koji su sačuvani u lokalnim, regionalnim, nacionalnim i privatnim kolekcijama Rusije i Sibira. Osim ulaska u pretraživu bazu fotografija, posetilac sajta može se detaljnije informisati o samom projektu, akutelnim dešavanjima, ustanovama i ličnostima koji u njemu učestvuju, a posredstvom korisnih linkova posetiti i druge prezentacije sličnog sadržaja. Posebno zanimljivo i korisno, svima koji se interesuju za digitalizaciju kulturnog nasleđa i fotografskih kolekcija, biće detaljnije informacije o arhivskim tehnikama i data-protokolima, sa dodatnim objašnjenjima procesa skeniranja dokumenata (u sekciji Resources).

Slobodan Mandić, 29. oktobar 2010.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2010, str. 126-127.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) IX”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2010, Bеograd, 2011, str. 125-130.

Портал Архивы России

admin

Портал Архивы России

Федеральное архивное агентство (Росархив), Портал Архивы России, <http://www.rusarchives.ru/> (01. X 2009).

Pored tradicionalnih informativnih sredstava (opisa, inventara, vodiča, regesta, kataloga, pregleda) istraživači se o sadržaju arhivske građe sve više informišu pomoću Internet prezentacija arhiva i drugih onlajn dostupnih baza podataka. Portal Arhivi Rusije Federalne arhivske agencije pruža obilje informacija o ruskoj arhivskoj građi, ali i o raznim drugim aspektima arhivske nauke u Rusiji. Na početnoj stranici portala, ispod fotografije Glavnog arhiva ministarstva inostranih dela iz 1896. godine, postavljeni su linkovi ka sedam sekcija prezentacije: novosti, mapa sajta, knjiga gostiju, forum, izložbe, arhivski katalozi i link ka sajtu Pobeda 1941-1945. Ulaskom u mapu sajta posetilac će uočiti i dotatne sekcije: arhivske grupe, arhivsko zakonodavstvo, federalni arhivi, arhivska odeljenja muzeja i biblioteka, arhivski projekti, izdanja i publikacije, metodologija, informatizacija, rasprave, arhivsko obrazovanje. Sekcija Архивная отрасль sadrži i podsekciju Organi upravljanja arhivskom građom u Ruskoj Federaciji, što predstavlja neku vrstu arhivske mreže sa spiskom i adresarom oblasnih arhiva i linkovima ka njihovim prezentacijama. Radi lakšeg snalaženja autori sajta su postavili i kraći rečnik osnovnih arhivskih pojmova i termina. Sekcija Baza podataka sadrži i linkovani spisak kataloga i onlajn baza podataka. Svojim sadržajem i pregledno organizovanim materijalom portal Arhivi Rusije predstavlja ne samo izuzetan izvor informacija o bogatstvu ruskih arhivskih fonfova, već i odličan primer na koji način se Internet i moderne tehnologije nadovezuju, a u izvesnom smislu i prevazilaze, tradicionalne forme rada u istoriografiji i arhivistici.

Slobodan Mandić, 1. oktobar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2009, str. 108.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 107-111.

Исторические источники по истории России XVIII – начала XX в

admin

Исторические источники по истории России XVIII – начала XX в. на русском языке в Интернете

Библиотека электронных ресурсов Исторического факультета МГУ, Исторические источникипо истории России XVIII – начала XX в.на русском языке в Интернете, 27. II 2009, <http://www.hist.msu.ru/ER/Etext/PICT/russia.htm> (30. IX 2009).

Stranica posvećena istorijskim izvorima za istoriju Rusije od početka XVIII do početka XX veka na sajtu Bibliotke elektronskih resursa Istorijskog fakulteta Moskovskoga državnog univerziteta primarno je podeljena na dva dela. U prvom se nalaze nanizani linkovani naslovi za izvornu građu koju su priredili autori sajta, a koja je prikupljena sa različitih strana: zbornika arhivske građe, zbornika međunarodnih ugovora, pravne literature i drugih publikacija. Prezentovani materijal je dat uglavnom u HTML formatu, sa po nekom slikom originalnih dokumenata. Drugi deo (Ssыlki) sadrži linkove ka dokumentima i građom dostupnim na drugim ruskim sajtovima, a koji ulaze u tematski fokus kome je posvećena ova zbirka. Pregledno organizovana i redovno ažurirana ova stranica predstavlja odlično polazište u potrazi za istorijskim izvorima za istoriju Rusije XVIII i XIX veka.

Slobodan Mandić, 30. septembar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2009, str. 88-89.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VI. Devetnaesti vek”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 85-89.

ХРОНОС – Россия в XIX веке

admin

ХРОНОС – всемирная история в интернете, Россия в XIX веке

ХРОНОС – всемирная история в интернете, Россия в XIX веке, 8. VII 2009, <http://www.hrono.ru/1800ru.html> (30. X 2009).

Hronologije su jedna od nezaobilaznih istoriografskih formi za širenje znanja o prošlosti i vredan orijentir u sagledavanju razvojnih puteva države i društva. Hronološki pregled ruske istorije devetnaestog veka na sajtu Hronos, osim vremenski raspoređenih nizova činjenica praćenih obaveštenjima šta se važno dogodilo svakog od navedenih dana, odlikuje i nekoliko karakteristika svojstvenih elektronskoj prezentaciji teksta. Na prvom mestu, to je nelinearno izlaganje sa linkovanim delovima, prvenstveno pojedinih ličnosti i događaja. Na taj način, korisnik hronologije može pročitati detaljnije informacije o stvarima za koje je zainteresovan. Dotatni tekstovi se sastoje od jednog ili više delova preuzetih iz različitih izvornika, sa navedenim citatom odakle je materijal preuzet i preporukama za dalje čitanje. Svaki događaj uvršten u hronologiju dat je po gregorijanskom i julijanskom kalendaru čime se isključuje mogućnost zabune, što je inače propratna karakteristika ovakvih tekstova. Pored linkovanih prečica ka osnovnom tekstu izdeljenog prema decenijama, na vrhu stranice nalaze se i linkovi za hronološki pregled istorije XIX veka po regionima: svetska istorija, Nemačka, Francuska, Kina, SAD i Belika Britanija. U dnu stranice postavljeni su i linkovi za tri karte: Rusko carstvo u prvoj polovini XIX veka, Pohod Napoleonove armije 1812. godine i Kontraofanziva ruske armije 1812. godine.

Slobodan Mandić, 8. jul 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2009, str. 88-89.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VI. Devetnaesti vek”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 85-89.