Nastanak prvih razglednica vezuje se za Parisku izložbu 1889. godine, na kojoj je bio predstavljen Ajfelov toranj. Domaća, ali i strana literatura pominje ime geodetskog oficira Petra Manojlovića, koji je 6/17 maja 1871, god. iz Beča poslao u Sombor prvu štampanu razglednicu. Međutim, razglednice su privatna inicijativa i njihova pojava nije vezana za određen datum, niti za zvaničnu odluku državnih organa. Podatak ko je dizajnirao, odštampao i poslao prvu razglednicu ostao je sporan do danas.
Prve razglednice u Srbiji nastale su 1895. godine, kada ih je objavila knjižara Velimira Valožića u Beogradu, sa motivima Pogled na Kalemegdan sa Save, Pozorište i novi konak. Srpski fotograf Milan Jovanović (Vršac, 1863 – Beograd, 1944) zaslužan je za najvrednije serije beogradskih razglednica. Međutim, za prvu pionirsku (najstrariju) beogradsku razglednicu ipak možemo uzeti onu sa motivom nekadašnjeg hotela Žirovni venac, a koja je do sada u nekoliko navrata viđana na stranim aukcijama. Jedna, ako ne i najstarija od njih je putovala 29. aprila 1890. godine iz Beograda za Beč i ona se nalazi u privatnoj zbirci Borisa Belingara (Kasina). Takve razglednice su se štampale i u Evropi u drugoj polovini XIX veka, a jedna od njihovih karakteristika je mali deo koji zauzima crtež na aversnoj strani razglednice.
Posle Prvog svetskog rata razglednice izdaje veliki broj izdavača, neki od ranijih nastavljaju sa radom, ali se pojavljuju i novi. Neki od izdavača iz tog perioda su knjižare Mite Stajića, Gece Kona, Rajkovića i Ćukovića. Među prvim firmama koje su izdavale serije razglednica od 1919. do 1929. godine su „Lj. Paler”, Umetnička galerija Beograd, Aero-klub SHS, „Grafija”. Na razglednicama raznih izdavača javljaju se snimci Beograda iz aviona. I dalje dominiraju objekti, pogled na grad sa reke, Beogradska tvrđava, kao i prostorne celine.
Danube Swabian History, 25 Feb 2021, <https://www.dvhh.org/history/> (17. I 2025).
U složenom mozaiku etničkih grupa koje su nastanjavale područje dunavskog basena jugoistične Evrope sve do polovine 20. veka važan deo pripada grupaciji Podunavskih Nemaca, koji su na ove prostore doseljavani počev od proterivanja Turaka u 18. veku. Veb sajt posvećen istoriji Podunavskih Švaba na mreži je prisutan još od 2003. godine, a s obzirom na to da je nastao kao rezultat prethodne komunikacije na diskusionim listama o porodicama poreklom iz Banata, zadržao je izgled glasila amaterskog udruženja. Ubrzo se ovom projektu pridružilo više pojedinaca sa koordinatorima pretežno lociranim u SAD. Nakon višekratnih izmena, tokom više od dve decenije aktivnosti, današnja prezentacija akcenat stavlja na sadržaje posvećene istoriji ove etničke grupe. Tekstovi u html formi i obogaćeni fotografijama su primarno razvrstani prema vekovima, počevši od 18. veka, preko 19. i 20. veka, zaključno sa tekstovima i fotografijama nastalim posle 2000. godine. Ostale sekcije zastupljene na sajtu prvenstveno se tiču etničkih promena u Evropi od 1944. do 1948. godine, proterivanju i sabirnim logorima za pripadnike nemačke manjine u Jugoslaviji. U poseban odeljak svrstani su prikazi o publikacijama koje su posvećene ovoj temi. Intelektualni napor uložen u kreiranje sadržaja dostupnog na ovom sajtu autori su delom zaštitili ukidajući mogućnost kopiranja sadržaja desnim klikom miša, a na dnu svake stranice je postavljena informacija o datumu poslednjeg ažuriranja. Kao dodatak velikom broju tekstova, prezentacija sadrži i dosta korisnih istorijskih mapa. Osim toga, na sajtu je postavljen i baner ka srodnoj prezentaciji u kojoj su predstavljena pojedinačna naselja Podunavskih Švaba smeštena u šest područja koja su bila deo Austrougarske do 1918. godine
Manastir Visoki Dečani, Biblioteka manastira Dečani <https://www.decani.org/sr/latinica-srpski/knjige> (21. II 2022).
Veb prezentacija manastira Visoki Dečani, zadužbine kralja Stefana Dečanskog i cara Stefana Dušana iz XIV veka, koju je 2004. godine Unesko uvrstio na svoju listu svetske kulturne baštine, pored odeljaka posvećenih znamenitoj istoriji, izgledu, bogatoj riznici i opštežiću manastira, takođe sadrži i posebno izdvojenu elektronsku biblioteku. Ovde su u digitalnom prikazu dostupne sve knjige iz vredne kolekcije od preko sto pedeset dečanskih rukopisnih knjiga od XIII do XVIII veka, zatim i kolekcija stare štampane knjige (među kojima i dela poznatih dečanskih igumana i monaha iz XIX i prve polovine XX veka), putopisi, nove knjige (odabrani naslovi iz biblioteke manastira), istorijski izvori (naslovi koji se neposredno bave manastirom Dečani bilo iz istorijskog, literarnog, ili aspekta istorije umetnosti). U posebnu celinu su izdvojeni naslovi na stranim jezicima, gde se mogu pronaći putopisi iz XIX i sa početka XX veka na engleskom i ruskom jeziku, stari letopisi i dnevnici na ruskom jeziku, naučna literatura o manastiru Dečani prevedena na engleski jezik, ali i knjige o aktuelnim događajima iz novije istorije regiona. Iako dostupna građa nije snabdevena metapodacima (u okviru nekog posebnog programa), te stoga nije moguće vršiti pretragu celokupnog materijala, mnoge knjige su obrađene softverom za optičko prepoznavanje teksta (OCR) i stoga ih je moguće pretraživati pojedinačno. Naročito treba istaći kvalitetno skenirane i u visokoj rezoluciji dostupne stranice iz kolekcije rukopisnih knjiga, koje se po značaju i bogatstvu svrstavaju odmah iza hilandarskih.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2022, str. 110-111.
Događaji u Srbiji u jesen 1941. godine, vezani za ustanak protiv okupatora i početak otvorenih sukoba između partizanskih i četničkih jedinica, zabeleženi su i u jednom sačuvanom dokumentu, izveštaju nemačkih okupacionih snaga (Abwehrstelle — Ast), koju je potpisao potpukovnik Federići (Federici). Ovaj centar nemačke vojne i obaveštajne i kontraobaveštajne službe Abver-a (Abwehrstelle – Beograd) nije bio vezan ni za jednu organizacionu jedinicu Vermahta, a u početku je bio potčinjen direktno Obaveštajnoj i kontraobaveštajnoj upravi OKW (Oberkommando der Wehrmmacht), a potom odgovarajućem nadleštvu pri Komandantu Jugoistoka u Solunu. U vojnoobaveštajnom pogledu obrađivala je u početku čitavu Jugoslaviju, a potom sarno Srbiju. U oba slučaja imala je svoje ispostave (Nebenstelle, Aussenstelle) i obaveštajne punktove (Meldekopf) i agente (Vertrauensmann) i па teritoriji susednih zemalja. Prvi rukovodilac ustanove bio je upravo potpukovnik Federići, a potom pukovnik dr Kohutek (dr von Kohoutek). Ustanova je bila smeštena na Dedinju do rasformiranja u prvoj polovini 1944. godine, i nosila je kamuflirani naziv Štab za vezu oružanih snaga (Wermachtsverbindungsstab). Uz ovu ustanovu bila je vezana Specijalna ispostava nemačke Vrhovne komande za iskorištavanje arhivskih fondova vojnih i državnih organa Kraljevine Jugoslavije koja je u 1942. ili 1943. godini po izvršenju zadatka povučena.
Sprovođenje zarobljenih Nemaca kroz Užice, jesen 1941. godine
Zanimljivo je da se u kratkom izveštaju o stanju na terenu pominje i suvoborsko selo Planinica, blizu Struganika, gde je inače zabeležen jedan od prvih sukoba na početku građanskog rata, još u septembru 1941. godine. Sukob je nastao kada su pripadnici Kolubarskog narodnooslobodilačkog odreda pokušali da odnesu iz sela prikupljeno oružje.
Dokument se čuva u Istorijskom arhivu Beograda, u fondu br. 1177 (Befehlshaber der Sicherheitspolizei und des Sicherheitsdienst /BdS – Zapovednik Policije bezbednosti i Službe bezbednosti). Ova arhivska celina pored ostaloga sadrži i preko pet i po hiljada dosijea lica koja su sumnjičena ili hapšena od strane nemačke okupacione vlasti, ali i kartoteke agenata i pripadnika BdS-a.
Štambilj: Tajno
Abwehrstelle B e o g r a d
Beograd, dana 19. novembra 1941.
broj 8084/11.41 . taj. III C 2
Predmet: Izveštaji sa područja ustanka
Abwehrstalle Beograd dostavlja na znanje izveštaje primljene iz pouzdanih izvora.
Valjevo.
U okolini Valjeva izbili su nemiri. Nemci šalju kaznene ekspedicije u okolna sela. Nemački vojnici sporadično padaju u zasede koje im postavljaju komunisti. Komunisti skidaju vojnicima uniforme i šalju ih natrag u Valjevo bez odela. Uniforme oblače komunisti.
Užice.
U Kosjeriću je rukovodilac bandi neki Mita Igumanović, sin Jevrema Igumanovića, koji je profesor u Beogradu.
U Planinici se nalazi oko 80 Nemaca, sa kojima komunisti ljudski postupaju. U Užicu kao i u Čačku sproveli su komunisti i ljudi Draže Mihailovića mobilizaciju. Seljaci stupaju većim delom u odrede Draže Mihailovića, jer neće da idu komunistima, a najradije bi ostali kod kuće i ne bi se uopšte hteli mešati u borbu.
Fabrika municije u Užicu radi neprekidno. Oko nje su partizani postavili nemačke zarobljenike, kako Nemci ne bi mogli bombardovati tu fabriku.
Rukovodilac i komandant komunista u Užicu je učitelj Jerković.
Oficiri Draže Mihailovića održavaju red i sprečavaju streljanja, koja bi se imala izvršiti od strane komunista.
Draža i njegovi ljudi kažu partizanima da sada nije vreme za borbu, ali partizani hoće borbu.
Čačak,
U Čačak je došao neki komandant četnika, koji se zove vojvoda Bojović.
Rukovodilac komunista je neki Milenko Mikšić. Za komandanta Čačka postavljen je kapetan I klase po imenu Marjanović, on je pristaša Draže Mihailovića.
I ovde je nasilno sprovedena mobilizacija. Seljaci se mogu samo silom naterati da učestvuju u borbama, ali oni radije pristupaju odredima Draže Mihailovića.
Između ljudi Draže Mihailovića i komunista dolazi često do svađa. U Užičkoj Požegi došlo je između komunista i ljudi Draže Mihailovića dapače i do krvavih sukoba. Bilo je ranjenih i mrtvih na obe strane.
Kod Milanovca viđeno je 5-6 tenkova, sa kojima su raspolagali partizani.
Dr Dragoljub Jovanović. Profesor, političar, opozicionar <http://www.drdragoljubjovanovic.com> (22. IV 2021).
Uzimajući u obzir da web prezentacije posvećene pojedinim istorijskim ličnostima nisu uobičajene u ovdašnjem sajber prostoru, sajt posvećen životu i delu srpskog naučnika, univerzitetskog profesora i političara Dragoljuba Jovanovića (1895-1977), već samom svojom pojavom potencijalno privlači pažnju publike. Iako bogatog i raznolikog sadržaja, sa više zanimljivih i korisnih sekcija, posetiocima sajta bi odmah trebalo ukazati da je u okviru neistaknute sekcije Dnevnik Dragoljuba Jovanovića sadržano elektronsko izdanje nedavno publikovanog dela u izdanju Istorijskog arhiva u Pirotu i porodice Dragoljuba Jovanovića (u sto primeraka). Dnevničke beleške u četiri toma obuvataju period od 1915. do 1973. godine, a za publikovanje ih je priredio istoričar dr Momčilo Isić, koji potpisuje i obimnu uvodnu studiju Dragoljub Jovanović i njegov dnevnik, na početku prvog toma. Pored toga što Dnevnik predstavlja osnovni izvor za izučavanje života i dela Dragoljubva Jovanovića, u njemu je sadržano i više hiljada imena ličnosti iz različitih oblasti društvenog života Jugoslavije, ali i sveta, pogotovo iz Francuske, u kojoj se Jovanović školovao. Preko sadržaja prezentacije izlistanog na početnoj strani sajta moguće je pristupiti i drugim tekstualnim i audio-vizuelnim zapisima, poput elektronske verzije doktorske disertacije Dragoljuba Jovanovića Optimalan prinos od radničkog rada odbranjenoj u Parizu 1923. godine, zatim pregleda rukopisnih tekstova, predavanja, objavljene i neobjavljene arhivske građe, literature, dokumenata iz arhiva porodice, rešenja o rehabilitaciji iz 2009. godine. Prezentacija sadrži i poseban link ka galeriji odabranih fotografija i drugih dokumenata. Povratak na početnu stranicu sajta sa bilo kojeg drugog mesta prilikom surfovanja je omogućen klikom na ikonu sa stilizovanim logom sa potpisom dr Dragoljuba Jovanovića u gornjem levom uglu ekrana. Jedino što bi se ovoj bez sumnje vrednoj i sadržajnoj prezentaciji moglo prigovoriti, to je možda ne baš najadekvatnije izabran domen sajta koji pogrešno upućuje na internet lokacije komercijalnog tipa (.com). Osim toga, bilo bi dobro dodati impresum sajta.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2021, str. 137-138.
Библиотека града Београда, Дигитална библиотека града Београда <https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebBrowseCollections.jsp> (8. II 2021).
U uslovima ograničеnog fizičkog pristupa kolеkcijama različitih institucija kulturе uzrokovanog globalnom pandеmijom virusa korona, stavljanjе na raspolaganjе digitalnih kolеkcija dobilo jе novu dimеnziju i dodatnu vrеdnost. Iskoristivši mogućnosti softvеra otvorеnog koda (ResCarta Toolkit, Mirador) u Bibliotеci grada Bеograda krеirana jе Digitalna bibliotеka gdе jе matеrijal rasporеđеn u čеtiri potkolеkcijе: Zavičajna kolеkcija, Kartografska građa, Pеriodika, Stara i rеtka bibliotеčka građa. Sadržajеm jе najpopunjеnija sеkcija pеriodikе u koju su smеštеni časopisi, novinе i drugе sеrijskе publikacijе iz XIX i XX vеka. Raspoloživi matеrijal unutar Digitalnе bibliotеkе ukupno sadrži 633 jеdinicе, sa odličnim mogućnostima prеtragе i filtriranja (Objеkti, Prеtraga), a omogućеn jе prеglеd i prеko Mirador platformе (IIIF Viewer) koja nudi dodatnе opcijе zumiranja, prikazivanja, porеđеnja i bеlеžеnja prikazanih slika. Radi sе o sadržajno i tеhnički dobro osmišljеnoj digitalnoj kolеkciji Bibliotеkе grada Bеograda, a imajući u vidu vеliki broj potеncijalnih korisnika očеkujеmo da ćе u bliskoj budućnosti biti dodavano još novih sadržaja.
Slobodan Mandić, 8. februar 2021.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2020, str. 104-105.
Никола Ђорђевић, Удружење „Пансеј”, 6. IX 2018, Улице Панчева <https://улицепанчева.срб> (8. II 2021).
Uprkos činjеnici da jе razvoj novih tеhnologija uticao na porast dostupnosti informacija o lokalnoj istoriji, izuzеv vеlikog broja sadržaja na društvеnim mrеžama, ipak jе primеtno da postoji začuđujućе mali broj namеnski krеiranih intеrnеt prеzеntacija na ovu tеmu. Nikola Đorđеvić, osnivač Udružеnja „Pansеj” u prеglеdnom tеkstu uvodnog dеla sajta napominjе da jе prvobitni cilj prеzеntacijе bio prеdstavljanjе imеna ulica i trgova Pančеva i dinamikе njihovog mеnjanja kroz istoriju, uz mogućnost prеglеda starih i novih fotografija važnih objеkata i zanimljivih mеsta u Pančеvu. Danas jе na sajtu dostupno dosta dodatnog matеrijala koji jе prеglеdno organizovan u nеkoliko sеkcija, poput foto-albuma, varoških priča, istorijе Pančеva, istorijata o zgradama i objеktima i sl. Tu su i atraktivnе sеkcijе poput opcijе Proširеna stvarnost, pomoću kojе korisnici uz pomoć pamеtnih urеđaja mogu da „oživе” zgradе i objеktе kojе postojе, ili su nеkada postojali u Pančеvu. Porеd Pančеva, dati su spiskovi ulica i trgova i za okolna banatska mеsta, a iskazana jе namеra da sе u razvoj projеkta uključе i drugi zaljubljеnici u lokalnu istoriju. Prеzеntacija Ulicе Pančеva prеdstavlja odličnu platformu za prеtraživanjе i istraživanjе kulturnog naslеđa Pančеva, koja ćе privući svе gеnеracijе zaintеrеsovanе za prošlost ovog dеla Banata. Skrеćеmo pažnju na vеliki potеncijal ovakvih inicijativa za popularizaciju istorijе ali i kao srеdstvo za povеćanjе intеrеsovanja učеnika za istoriju kao nastavni prеdmеt.
Slobodan Mandić, 8. februar 2021.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2020, str. 105-106.
Projekat Ženski pokret 2020 <https://www.zenskipokret.org/> (11. V 2020).
Među različitim aktivnostima kojima se obeležava jubilej stogodišnjice od osnivanja časopisa Ženski pokret jeste i izrada sajta u kojem centralno mesto zauzima digitalizovana kolekcija časopisa koji je izlazio u Beogradu od 1920. do 1938. godine, a koji je izdavalo Društvo za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava. Digitalna kolekcija koja sadrži preko 2500 objavljenih članaka je dostupna širem krugu zainteresovanih korisnika zahvaljujući saradnji Instituta za književnost i umetnost i Narodne biblioteke Srbije, na čijem serveru je materijal pohranjen i obrađen, u okviru referentne Digitalne NBS. Pored sekcije Časopis u kojoj je omogućena hronološka pretraga kolekcije od preko 240 objavljenih brojeva, na sajtu su posebno izdvojene i Bibliografija Ženskog pokreta, Ilustracije (sa naslovnim stranama) iz časopisa, Tekstovi o Ženskom pokretu saradnica projekta, objavljenih na različitim mestima. Osim toga, tu su i informacije o naučnom skupu posvećenom časopisu, koji je planiran za oktobar 2020. godine, zatim galerija sa fotografijama održanih događaja, novosti, a posebno treba pohvaliti informativan i sadržajan deo na početnoj stranici, podeljen u sekcije O projektu i O časopisu. Osim toga, ističemo da omogućena funkcija pretrage sajta prema ključnim rečima, nažalost, isključuje samu pretragu digitalne kolekcije časopisa Ženski pokret.
Slobodan Mandić, 11. maj 2020.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 112-113.
Ана Столић (Ур.), Биљана Вучетић, Историјски институт Београд, 2019, Портал за женску и родну историју<http://zristorija.iib.ac.rs/> (11. V 2020).
Portal za žensku istoriju nastao je na temelju ideje da se definiše, sačuva i učini dostupnom vredna istorijska građa o prošlosti žena (i muškaraca), o istoriji rodnih odnosa i istoriji feminizma u Srbiji (Jugoslaviji) u poslednja dva veka. Početna stranica prezentacije pored osnovnih informacija upućuje na centralni odeljak sajta nazvan Istorijski arhiv. Ovaj segmenat korespondira sa osnovnim ciljem koje su autorke portala zadale, a to je da se sakupi, sačuva i učini dostupnom raznovrsna istorijska građa različitog porekla od značaja za istoriju rodnih odnosa, za pravni, ekonomski i politički položaj žena u Srbiji (Jugoslaviji) u 19. i 20. veku, njihovo obrazovanje, rad, ženski pokret, rat, učešće u međunarodnim ženskim organizacijama, brak i porodicu. Dostupan materijal u okviru Istorijskog arhiva je razvrstan i pretraživ u odnosu na zastupljene teme, kao i prema vrsti arhivske građe (časopisi i publikacije, dokumenti, fotografije). Postoji mogućnosti i dodatne selekcije materijala (ključne reči, tema, izdavač, godina izdanja). Među drugim odeljcima Portala, svakako treba pomenuti i sekciju Istraživanja, gde su pohranjena dvadeset i dva priloga saradnika/ca projekta, dok je segmenat Ženska i rodna istorija osmišljen da sabere najvažnije teorijske tekstove o nastajanju, preispitivanju, kao i o naučnim rezultatima ženske i rodne istorije. Značajnija dopuna postojećeg materijala u budućnosti, propraćena unošenjem pripadajućih metapodataka, svakako bi doprinela da Portal za žensku i rodnu istoriju zauzme referentno mesto na digitalnoj mapi onlajn dostupnih istoriografskih sadržaja na srpskom jeziku.
Slobodan Mandić, 11. maj 2020.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 111-112.
Jelica Jovanović, Ljubica Slavković, Arhiva modernizma – Digitalni repozitorijum arhitekture i urbanizma druge polovine 20. veka, 2018, <https://www.arhivamodernizma.com/> (26. II 2019).
Projekat Arhiva modernizma predstavlja digitalni, onlajn repozitorijum građe o modernističkoj arhitekturi i urbanizmu Srbije i bivše Jugoslavije. Cilj projekta jeste da ovu građu učini dostupnijom istraživačima i široj javnosti i da promoviše i popularizuje stvaralaštvo u arhitekturi. Planirano je da se unutar ove prezentacije nađu digitalizovani crteži, fotografije, slajdovi i publikacije najznačajnijih stvaralaca modernističke arhitekture. Većina trenutno dostupnog materijala potiče iz ličnih arhiva arhitekata i njihovih porodica, a uključen je i materijal koji dolazi iz Zavoda za izgradnju Beograda. Digitalna arhiva modernizma je strukturirana u tri sekcije: arhiva autora, arhiva institucija i arhiva projekata. Arhiva autora trenutno sadrži biografije 11 arhitekata, koje su pojedinačno povezane sa odeljkom u kojem je trenutno pohranjeno 13 projekata. Pored projekata nekih od beogradskih građevinskih celina (stambeno naselje Nova Galenika, naselje Višnjička banja, novobeogradski blokovi, naselje Kijevo Kneževac), arhiva projekata sadrži i one koji su izvedeni u inostranstvu (Kuvajt, Angola), kao i arhivu memorijalnih kompleksa (Kadinjača).
Slobodan Mandić, 26. februar 2019.
Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2018, str. 123.
