Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Tag: SSSR

Милитера (Военная литература)

admin

Милитера (Военная литература)

Олег Рубецкий, Сайт «Милитера» («Военная литература»)<http://militera.org/> (20. II 2022).

Ruski sajt Militera posvećen vojno-istorijskoj literaturi pokrenut je 2001. godine i danas predstavlja jednu od najobimnijih internet biblioteka na ruskom jeziku. Brojni resursi dostupni na ovoj lokaciji razvrstani su u desetak odeljaka: autori, članci, periodika, vojna alternativa i futurologija, dečja vojna književnost, usmene istorije, vojne karte i dijagrami, poezija, pionirski poduhvati. Osnovni odeljci su dopunjeni sekcijama koje su klasifikovane prema vrsti literature (primarni izvori, dnevnici i pisma, memoari, biografije, vojne istorije, istraživanja, proza, tehnika i oružije i dr). Iako dominiraju sadržaji iz vojne istorije, u veliku količinu dostupnog materijala nužno su uključeni i srodni sadržaji iz drugih oblasti, poput statistike, politike, ekonomije, ili dela iz opšte istorije. Takođe, u odeljku sa linkovima ka drugim lokacijama (Ссылки) date su poveznice sa drugim korisnim i kompatibilnim lokacijama na internetu, poput sajtova koji imaju sekcije sa digitalnim bibliotekama i onim posvećenim staroj periodici i istorijskim novinama. Sav materijal na sajtu može se slobodno preuzeti u jednom ili više formata, a za korišćenje nekih će možda biti potrebna instalacija dodatnog softvera za čitanje knjiga, poput programa SumatraPdf za otvaranje fajlova u DjVu formatu. Ovaj format je inače napravljen primarno za skladištenje skeniranih dokumenata, naročito onih koji sadrže kombinaciju teksta, crtanih linija, indeksiranih kolor slika i fotografija.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2021, str. 96-97.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIX”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2021, Bеograd, 2022, str. 93-98.

Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Росс. Федерации

admin

Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Российской Федерации

Маттиас Уль, Сергей Кудряшов, Евгений Бастрон, 2017, Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Российской Федерации <http://germandocsinrussia.org/> (26. II 2019).

Jedna od posledica savezničke pobede u Drugom svetskom ratu bila je i to što su se dokumenta nacističkog režima zatekla na teritoriji više zemalja, uključujući i Rusiju. Najveće zbirke takvih dokumenata na teritoriji Rusije čuvaju se u Federalnom arhivu Ruske Federacije (GARF, RGASPI i RGVA), kao i u Centralnom arhivu Ministarstva odbrane Ruske Federacije (CAMO). Projekat digitalizacije nemačkih dokumenata pohranjenih u ruskim arhivima pokrenut je 2011. godine na inicijativu predsedničke administracije Ruske federacije, a zajednički ga realizuje više institucija: Federalna arhivska agencija, Ministarstvo odbrane, Rusko istorijsko društvo, Nemački istorijski institut u Moskvi. Digitalizovana arhivska građa jednostavno je podeljena u tri sekcije: dokumenta Drugog svetskog rata, Prvog svetskog rata i građa specijalnih nemačkih službi (tim redosledom). Kvalitetna pretraga prezentovanog materijala je moguća zahvaljujući dobro strukturiranim metapodacima. U sekciji Ukazateli/ Verzeichnis moguće je vršiti detaljnu pretragu, a tu je vidljivo i koje vrste metapodataka su prisutne u zbirci, kao i broj dokumenata sa tim opisima. Dokumenta su zaštićena digitalnim tekstualnim žigom od neovlašćene upotrebe, što u pojedinim slučajevima može otežati čitanje teksta. Kompletan sadržaj prezentacije je dostupan na nemačkom i ruskom jeziku. 

Slobodan Mandić, 26. februar 2019.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2018, str. 119-120.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXX”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2018, Bеograd, 2019, str. 119-123.

Czechoslovakia 68/08

admin

Czechoslovakia 68/08

Open Society Archives, Czechoslovakia 68/08
< http://cssr68.osaarchivum.org> (10. XII 2018).

Povodom obeležavanja pola veka od invazije država Varšavskog pakta na Čehoslovačku, Arhiv otvorenog društva pokrenuo je 20. avgusta 2018. godine sajt posvećen tom događaju. Blizu četiri hiljade članaka redakcije Slobodne Evrope objavljivano je na sajtu te kuće ,,u realnom vremenu”, onako kako su se vesti pojavljivale pre pedeset godina. Nakon 10. septembra 2018. objavljeni novinski izveštaji ostali su dostupni na sajtu, zajedno s propratnim sekcijama sajta, među kojima je galerija od 39 fotografija invazije sovjetskih i bugarskih snaga na Košice, u istočnoj Slovačkoj, kao i manja kolekcija originalnih dokumenata, poput letaka koje je lokalno stanovništvo namenilo okupacionim snagama, ili pak onih koje je sovjetska vojska delila čehoslovačkim građanima, kao i materijala štampanog u znak podrške koju su različite lokalne organizacije i grupe građana izražavale prema Dubčekovoj vladi.

Slobodan Mandić, 10. decembar 2018.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2018, str. 93.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXVIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2018, Bеograd, 2018, str. 91-94

История России в фотографиях

admin

История России в фотографиях

Издательство Яндекса, История России в фотографиях <https://russiainphoto.ru> (28. XI 2017).

Izdavačka kuća ruske kompanije Jandeks u okviru programa kreiranog za razvoj i podršku obrazovnih projekata u digitalnom okruženju realizovala je nekoliko značajnih onlajn platformi vezanih za humanističke nauke. Pored projekata posvećenih izučavanju antičke istorije, obeležavanju stogodišnjice Februarske i Oktobarske revolucije, korisnici širom sveta mogu da uživaju u rezultatima velikog poduhvata posvećenog kreiranju otvorenog i javnog fotografskog arhiva, koji obuhvata preko jedan i po vek ruske istorije (1840-1999). Izuzetno moderna i tehnički veoma funkcionalna prezentacija trenutno sadrži preko sto hiljada fotografija, sabranih sa različitih strana – iz muzeja, arhiva, privatnih kolekcija, ali i dodatih od strane korisnika sajta. Za korišćnje ovog resursa u punom kapacitetu koji podrazumeva dodavanje fotografija i kreiranje spostvenih izložbi je nophodno registrovanje korisnika, što se može izvršiti veoma jednostavno, korišćenjem već postojećih naloga na drugim servisima (Яndeks, Odnoklassniki, VKontakte, Google, Facebook, Twitter), ili kreiranjem namenske prijave. Početna stranica sadrži polje za pretragu koju je moguće izvršiti kombinovanjem ključnih reči sa autorom fotografije i izvorom (preko 150 institucija, oganizacija i privatnih kolekcija). Ispod polja za pretragu se nalazi vremenska linija kojom je moguće manipulisati u cilju dolaska do željene dekade/godine, zatim je tu i ulaz ka jednoj od ponuđenih izložbi sačinjenih na osnovu materijala sa sajta, a još niže je dat vizuelni pregled izabranog materijala po dekadama. Veliku količinu raznovrsnog materijala, koji uključuje i video snimke, moguće je pretraživati i prema dodatnim parametrima u ostalim odeljcima sajta, kao što su: izložbe, izvori, geografska lokcija, teme (ratovi i revolucije, arhitektura, pejzaži, transport, umetnost, zanimanja, industrija, svakodnevni život, životinjski svet, obrazovanje, mladost, stil). Napomenimo da je u kolekcijama moguće pronaći i 84 fotografije iz Beograda i Srbije iz 1944/1945 godine, autora Evgenija Ananjeviča Haldeja, sovjetskog fotografa i ratnog foto-reportera.

Slobodan Mandić, 28. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 98.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.

Бессмертный барак

admin

Бессмертный барак

Андрей Шалаев (Ред),  Бессмертный барак <https://bessmertnybarak.ru> (26. XI 2017).

Prezentacija namenjena negovanju uspomena i sećanja na žrtve političkih progona, deportacija, nasilja i terora u sovjetskoj Rusiji. Sajt je pokrenut novembra 2015. godine i danas sadrži veliku bazu podataka. Prvi odeljak sajta je Pomenik gde je vizuelno prikazan dugačak niz foto-portreta žrtava, preko kojeg se dolazi do detaljnijih informacija o svakoj osobi, prema dobro organizovanoj strukturi, obogaćenim dodatnim fotografijama, informacijama i geografskom kartom. Naravno, bazu je moguće pretraživati i pomoću vidno istaknutog polja za pretragu (ime, prezime, potomstvo, godina rođenja), Na veoma visokom tehničkom nivou, sa poveznicama ka nalozima na društvenim mrežama, sajt sadrži i mnogo drugih odeljaka kao što su galerija dokumenata, knjiga sećanja, mesta pogibije i sahranjivanja, sovjetski organi državne bezbednosti, otkrivanje zatvorenika gulaga, porodične istorije, svedočenja očevidaca itd. Na vidnom mestu istaknut je i poziv korisnicima da svojim prilozima obogate postojeći materijal.

Slobodan Mandić, 26. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 97.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.

Жертвы политического террора в СССР

admin

Жертвы политического террора в СССР

Жертвы политического террора в СССР, <http://lists.memo.ru> (24. V 2012).   

  

Polaznu tačku za kreiranje onlajn baze podataka pod nazivom Žrtve političkog terora u SSSR čini četvrto izdanje istoimenog kompakt diska koji je izdat povodom obeležavanja sedamdeset godina od Velikog terora u SSSR 1937/1938. godine. Iako se ukazije da su imenovana lica uvrštena u bazu, koja broji više od 2,6 miliona imena (od toga 725.000 ubijenih), samo deo ukupnog broja žrtava političkog terora u SSSR, dvadesetgodišnji rad na ovom projektu ima za cilj da, pored razumevanja uzroka ukaže i na obim katastrofe koja je zadesila sovjetsku Rusiju, kao i da ovekoveči sećanje na žrtve. Struktura sajta je osmišljena na krajnje jednostavan način: na početnoj stranici nalazi se predgovor, a u samom vrhu ekrana nalazi se alfabetski niz za pretragu imena. Za svaku žrtvu je dat niz podjednako struktuiranih podataka sa izvorom odakle su podaci preuzeti.

Slobodan Mandić, 24. maj 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2011, str. 139.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2011, Bеograd, 2011, str. 137-141.

ОБД Мемориал

admin

ОБД Мемориал

ОБД Мемориал, <http://www.obd-memorial.ru> (24. V 2012).

Ruski sajt OBD Memorial predstavlja opštu bazu podataka koja sadrži informacije o braniocima domovine, mrtvim i nestalim za vreme Drugog svetskog rata i u posleratnom periodu. Projekat je pokrenut po nalogu predsednika Ruske Federacije od 23. aprila 2003. godine o organizaciji rada na vojnom memorijalu i odlukom Ministarstva odbrane Federacije o kreiranju baze podataka. Za potrebe Projekta skupljena je arhivska građa iz različitih ruskih arhiva u količini od 13,7 miliona digitalnih kopija. Po rečima samih autora Projekta, ova baza podataka ima za cilj, kako da svim zainteresovanima pruži mogućnost da na internetu pronađu informacije o svojim bližnjima, ali isto tako i da putem dokumenata pobija faalsifikate o broju gubitaka sovjetske armije tokom Drugog svetskog rata.

Slobodan Mandić, 24. maj 2012.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2011, str. 138-139.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2011, Bеograd, 2011, str. 137-141.

Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 – 1991

admin

Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 – 1991

Справочник по истории Коммунистической партии и Советского
Союза 1898 – 1991, <http://www.knowbysight.info>  (16. XI 2011).

Projekat pod naslovom Priručnik za istoriju Komunističje partije i Sovjetskog saveza 1898 – 1991 nesumnjivo će obradovati, ne samo veliki broj profesionalnih istoričara širom sveta, već i arhiviste koji sređuju arhivsku građu, a koja se odnosi na istoriju Komunističke partije i Sovjetskog saveza. Ovo tim pre što je organizaciona struktura državnih i partijskih organizacija nekada veoma komplikovana, a takođe i što do sada nije bilo knjiga koje još dodatno obuhvataju i organizacije civilnog društva, vojske i mornarice, administrativno-teritorijalne podele zemlje, biografske podatke o ličnostima i dr. Autori Projekta su upravo vešto iskoristili mogućnosti novih tehnologija i interneta ne bi li korisnicima olakšali navigaciju po jednovekovnom istorijskom lavirintu često veoma komplikovanih struktura. Iako veoma bogata sadržajem ova prezentacija je pregledno i jednostavno organizovana tako što su na početnoj strani smeštene osnovne informacije o Projektu i aktuelnim novostima, a na meniju sa leve strane nalaze se osnovne sekcije: Komunistička partija; Vrhovni organi državne vlasti; Izvršni i upravni organi državne vlasti; Vojno-revolucionarni i revolucionarni komiteti; SSSR, savezne republike i susedne zemlje; Administrativno-teritorijalna podela; Sovjetska vojska i mornarica; Diplomatska predstavništva; Organizacije civilnog društva; Priznanja i nagrade; Biografije; Referentni materijal; Dokumenta i članci: Bibliografija; Korisni linkovi; Spisak skraćenica. Ovaj internet priručnik u najboljem mogućem svetlu pokazuje na koji način korišćenje novih tehnologija može da nadraste tradicionalna sredstva rada u istoriografiji.

Slobodan Mandić, 16. novembar 2011.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2011, str. 115-116.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2011, Bеograd, 2011, str. 115-121