Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Milan Zloković arhitekt

admin

Milan Zloković arhitekt

Fondacija Milan Zloković, Milan Zloković arhitekt
<https://www.milanzlokovic.org> (25. XI 2020).

Fondacija Milan Zloković, koja svojim osnivanjem 2016. godine pokreće značajnu misiju rasvetljavanja dela i ličnosti arhitekte Milana Zlokovića (kao projektanta, umetnika, naučnika i pedagoga), širokoj lepezi svojih aktivnosti od 2020. godine dodaje i pokretanje i rad na sadržajnoj i preglednoj internet prezentaciji. Pored detaljnih informacija o samoj Fondaciji, timu uključenom u ovaj značajan projekat, kao i vestima u vezi sa preduzetim akcijama, na sajtu je predstavljen život i rad poznatog arhitekte unutar dobro osmišljenih i bogato ilustrovanih sekcija. U odeljku Arhitekura omogućen je pristup i pretraga (prema lokaciji, tipu objekta i ishodu projekta) kolekciji najznačajnijih projekata iz svih faza njegovog stvaralaptva, a koji obuhvataju realizacije, konkursne radove, idejna rešenja i tipske projekte. Javnosti manje poznat likovni opus Milana Zlokovića predstavljen je u nekoliko celina u sekciji Likovni radovi. Pored arhitektonskih crteža, skica i tehničke dokumentacije koji su deo Legata Milana Zlokovića oformljenog u Muzeju grada Beograda, kao i raznovrsnog materijala sa kojim raspolaže Fondacija, u prezentaciju je uvrštena i dokumentacija drugih ustanova, poput Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Istorijskog arhiva Beograda, Muzeja nauke i tehnike, Narodne biblioteke Srbije, ali i iz privatnih kolekcija. Zbog svega navedenog, ova lokacija zaslužuje pažnju stručnjaka različitih profila, a nesumnjivo će izazvati interesovanje i kod šire baze korisnika.

Slobodan Mandić, 25. novembar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2020, str. 94.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2020, Bеograd, 2020, str. 91-94.

Arhiv Republike Srpske, Arhipedija

admin

Arhiv Republike Srpske, Arhipedija

Arhiv Republike Srpske, Arhipedija <http://arhipedija.com> (25. XI 2020).

Nedugo nakon pokretanja elektronskog katalog rukopisa i arhivalija u Narodnoj biblioteci Srbije, tim stručnjaka iz Arhiva Republike Srpske je lansirao Arhipediju – platformu za opis i digitalizaciju arhivskih materijala, takođe baziranu na prilagođenoj aplikaciji otvorenog pristupa AtoM („Access to Memory“). Taj softver je nastao kao rezultat višegodiše saradnje arhivskih i informatičkih stručnjaka, a do sada je našao primenu u više od dve stotine arhivskih, muzejskih i dokumentacionih ustanova i organizacija širom sveta. Pored dobro osmišljenog intefejsa i prilagođenog dizajna, Arhipediju odlikuje i izuzetna sadržajnost, sa omogućenim pristupom najaktuelnijim metapodacima, odnosno opisima fondova i zbirki i njima pripadajućem arhivskom materijalu. Funkcionalnost prilagođenog rešenja omogućava unošenje osnovnih i proširenih podataka na nivou fondova i zbirki, uz detaljnu obradu nižih jedinica i unos digitalizovanog materijala. Korisnicima je omogućena jednostavna navigacija kroz dostupan materijal uz pomoć sugerisanih kategorija, tehnika napredne pretrage i filtiriranjem rezultata (npr. sa digitalnim objektima, ili prema stvaraocu arhivske građe). Osim benefita za spoljne korisnike zainteresovane za arhivsku građu koja se čuva u arhivskim i drugim ustanovama u Republici Srpskoj, treba podvući da se izabrano sofversko rešenje istovremeno koristi i kao alat za obradu arhivskog materijala, sa neuporedivo većom fukcionalnošću i mogućnostima u odnosu na doskorašnja rešenja (lokalne baze podataka, word i excel dokumenti i sl).

Slobodan Mandić, 25. novembar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2020, str. 93.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2020, Bеograd, 2020, str. 91-94.

Balkanologie. Revue d’études pluridisciplinaires

admin

Balkanologie. Revue d’études pluridisciplinaires

AFEBalk, Balkanologie. Revue d’études pluridisciplinaires,  <https://afebalk.hypotheses.org/balkanologie> (27. XI 2020).

Unutar internet prezentacije Francuskog udruženja za balkanske studije nalazi se odeljak posvećen multidisciplinarnom časopisu Balkanologija. Pored opštih podataka o časopisu, koga su 1997. godine pokrenuli Patrik Mišel (Patrick Michels) i Ives Tomić (Yves Tomić), na ovoj stranici se nalazi i link za celokupan pristup elektronskim verzijama časopisa (u bazi Open Edition Journals), od prvog broja iz 1997, do četrnaeste sveske iz 2012. godine. Svi publikovani članci su na francuskom ili engleskom jeziku. Ovde je data i informacija o ponovnom pokretanju časopisa posle nekoliko godina pauze. Pored stranice posvećene ovom časopisu, prezentacija Udruženja korisnicima daje i druge sadržaje, kao što su informacije o drugim časopisama, knjigama, manifestacijama i naučnim skupovima u okviru balkanskih studija, sa podelom na odeljke posvećene antropologiji, geografiji, istoriji, književnosti, sociologiji, političkim naukama.

Slobodan Mandić, 27. novembar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2020, str. 92.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2020, Bеograd, 2020, str. 91-94.

Динамика экономического и социального развития России в XIX – начале ХХ вв

admin

Динамика экономического и социального развития России в XIX – начале ХХ вв

Кафедра исторической информатики Исторического факультета МГУ (проф. Л.И. Бородкин), Проект «Динамика экономического и социального развития России в XIX – начале ХХ вв.» <http://www.hist.msu.ru/Dynamics/index.html>
(25. XI 2020).

Prezentcija projekta Dinamika ekonomskog i društvenog razvoja Rusije u XIX i početkom XX veka, pokrenutog januara 2010. godine na Odeljenju za istorijsku informatiku Istorijskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosova. Prema rečima autora projekta, predloženi tematski elektronski resurs ima za cilj stvaranje verifikovane izvorne baze za istraživanje socio-ekonomske istorije prerevolucionarne Rusije. U tu svrhu stvorena je elektronska zbirka vremenskih serija koja karakteriše procese ekonomskog razvoja i socijalne modernizacije Rusije u naznačenom periodu. Objedinjavanje na jednom mestu podataka prikupljenih sa više strana, prethodno rasutih u brojnim publikacijama predrevolucionarnog i sovjetskog vremena, sada bi trebalo da daju izoštreniju sliku o dinamici procesa koje razmatraju. Uključeni materijal je sistematizovan u petnaest odeljaka (Demografija, Cene rada i indeksi cena, Plate, Prihodi, Potrošnja, Društvni razvoj, Poljoprivreda, Državni budžet…), a unutar svakog odeljka nalaze se desetine pregleda koji se mogu preuzeti u Excel dadotekama (u .xls formatu).

Slobodan Mandić, 25. novembar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2020, str. 91.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2020, Bеograd, 2020, str. 91-94.

Current Research in Digital History

admin

Current Research in Digital History

Stephen Robertson, Lincoln A. Mullen (Eds.), Roy Rosenzweig Center for History and New Media, Current Research in Digital History <https://crdh.rrchnm.org> (20. V 2020).

Sve zainteresovane za najnovija dostignuća i aktuelnosti iz oblasti digitalne istorije nesumnjivo će obradovati novi poduhvat stručnjaka okupljenih oko Centra za istoriju i nove medije Roj Rozencvajg sa Univerziteta Arlington u Virdžiniji. Veb prezentacija onlajn časopisa otvorenog pristupa pokrenutog 2018. godine, sa ciljem da ohrabri i podupre istraživanja u primeni digitalnih tehnologija u istorijskoj nauci, pored kvalitetnih članaka do sada objavljena dva broja, sadrži i informacije i poziv za učestvovanje na jednodnevnoj godišnjoj naučnoj konferenciji na kojoj se objavljeni članci prvobitno predstavljaju. Na ovogodišnjoj konferenciji se izlažu referati sa ciljem predstavljanja rada Digitalne laboratorije Univerziteta Ričmond i njihovog projekta Američka panorama: Atlas istorije Sjedinjenih država.

Slobodan Mandić, 20. maj 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 116.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2019, Bеograd, 2020, str. 111-116

BER Macrohistory Database

admin

BER Macrohistory Database

Federal Reserve Bank of St. Louis, BER Macrohistory Database <https://fred.stlouisfed.org/release?rid=257> (20. V 2020).

Baza podataka za makroistoriju američke Banke federalnih rezervi u Sent Luisu na jednostavan i pregledan način omogućava upotrebu preko tri hiljade statističkih prikaza („serija“) koji obuhvataju period pre Prvog svetskog rata, kao i međuratne ekonomije, uključujući proizvodnju, izgradnju, zaposlenost, novčane tokove, cene, imovinske transakcije, međunarodnu trgovinu i aktivnosti vlade. Materijal je moguće filtrirati prema pojmovima (indeksi, proizvodnja, roba, platne liste, veleprodaja …), geografskoj odrednici (nacija, država, transnacionalni, distrikt federalne rezerve), regionu, učestalosti (mesečni, godišnji, kvartalni). Pored regiona Sjedinjenih Američkih Država, pregledima su obuhvaćeni i Ujedinjeno Kraljevstvo (188 statistička prikaza), Nemačka (163) Francuska (112), Kanada (23), a posebno su izdvojene i pojedine američke savezne države i gradoovi.

Slobodan Mandić, 20. maj 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 115.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2019, Bеograd, 2020, str. 111-116

The Proceedings of the Old Bailey, 1674-1913

admin

The Proceedings of the Old Bailey: London’s Central Criminal Court, 1674-1913

The University of Sheffield, Digital Humanities Institute, The Proceedings of the Old Bailey: London’s Central Criminal Court, 1674-1913, 2003 – 2018 <https://www.oldbaileyonline.org> (20. V 2020).

U potpunosti pretraživa digitalna kolekcija sačuvanih zapisnika sa suđenja održanih pred londonskim Centralnim krivičnim sudom od 1674. do 1913. godine, prema rečima samih autora projekta, predstavlja najveći korpus ikada objavljenih pisanih izvora o životima običnih ljudi. Baza sadrži materijal za blizu 200.000 suđenja i biografske crte za oko 2.500 muškaraca i žena pogubljenih u zloglasnom Tajburnu. Kao dodatak tekstualnom materijalu, pretraživom prema ključnim rečima i kroz napredne opcije pretrage, omogućen je pristup i digitalnim kopijama 190.000 originalnih zapisnika, biografskom materijalu i poslednjim rečima pogubljenih. Autori sajta su ponudili i savete o metodama pretraživanja ovog resursa, informacije o istorijskoj i pravnoj pozadini suda u Old Bejliju, mnoštvo istorijskih činjenica, mapa i ilustrativnog materijala za istoriju Londona, statističke preglede, rečnik manje poznatih pravnih i istorijskih termina i još niz drugih korisnih podataka. Obiman sadržaj sajta je vrunski organizovan, vizuelno i tehnički dizajniran i kao takav je ovenčan i nizom značajnih nagrada i priznanja.

Slobodan Mandić, 20. maj 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 114-115.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2019, Bеograd, 2020, str. 111-116

HISTORY OF PRISONS — A Selected Bibliography

admin

HISTORY OF PRISONS — A Selected Bibliography

Falk Bretschneider, HISTORY OF PRISONS — A Selected Bibliography, 2012, <http://www.falk-bretschneider.eu/biblio/biblio-index.htm> (15. V 2020).

Proučavanje istorije zatvorskih ustanova, kao i drugih oblika zatočeništva privlači pažnju velikog broja istraživača tokom prethodnih decenija. Prezentacija istoričara Falka Bretšnajdera (Falk Bretschneider), vanrednog profesora na pariskoj Visokoj školi društvenih nauka i stručnjaka za istoriju praksi kažnjavanja i pravnih mehanizama, kao i za društvenu istoriju zatočeništva, sadrži bibliografiju koja predstavlja vodič za ono što je pisano na tu temu. Data kolekcija bibliografskih jedinica međutim ne pretenduje da bude sveobuhvatna, jer su prema rečima autora obuhvaćeni samo radovi pisani na engleskom, francuskom, nemačkom, italijanskom i španskom jeziku. Takođe je ograničena na radove koji se bave civilnim zatočeništvom i stoga ne referiše na studije o ratnom zarobljeništvu i vidovima lišavanja slobode na bazi političkog i rasnog progona (političko zatočeništvo, koncentracioni logori, izbeglički kampovi i sl). Sabrani materijal je razvrstan u nekoliko odeljaka: Izvori (izvori i bibliografije, muzeji), Opšte studije (uvodna dela, pregledi, teorija), Područja (Evropa, Severna Amerika, druga poručja), Posebne teme (arhitektura, religija, rad, studije roda, nadzor nad omladinom, osoblje, zatvorski život, reintegracija, ljudska prava), Srodne teme (drugi vidovi kažnjavanja, siromaštvo/margina, bolnice/psihijatrija/medicinsko pravo, policija, kriminologija, zatvor i film, zatvor i literatura). Pojedine odeljke autor je obogatio dodatnim linkovima, poput prezentacija odabranih muzejskih institucija, ili snimaka na Jutjubu, unutar sekcije o zatvoru i filmu, gde je na primer dat link ka snimku čuvenog nastupa Džonija Keša u kalifornijskom zatvoru San Kventin 1969. godine

Slobodan Mandić, 15. maj 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 113-114.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2019, Bеograd, 2020, str. 111-116

Projekat Ženski pokret 2020

admin

Projekat Ženski pokret 2020

Projekat Ženski pokret 2020 <https://www.zenskipokret.org/> (11. V 2020).

Među različitim aktivnostima kojima se obeležava jubilej stogodišnjice od osnivanja časopisa Ženski pokret jeste i izrada sajta u kojem centralno mesto zauzima digitalizovana kolekcija časopisa koji je izlazio u Beogradu od 1920. do 1938. godine, a koji je izdavalo Društvo za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava. Digitalna kolekcija koja sadrži preko 2500 objavljenih članaka je dostupna širem krugu zainteresovanih korisnika zahvaljujući saradnji Instituta za književnost i umetnost i Narodne biblioteke Srbije, na čijem serveru je materijal pohranjen i obrađen, u okviru referentne Digitalne NBS. Pored sekcije Časopis u kojoj je omogućena hronološka pretraga kolekcije od preko 240 objavljenih brojeva, na sajtu su posebno izdvojene i Bibliografija Ženskog pokreta, Ilustracije (sa naslovnim stranama) iz časopisa, Tekstovi o Ženskom pokretu saradnica projekta, objavljenih na različitim mestima. Osim toga, tu su i informacije o naučnom skupu posvećenom časopisu, koji je planiran za oktobar 2020. godine, zatim galerija sa fotografijama održanih događaja, novosti, a posebno treba pohvaliti informativan i sadržajan deo na početnoj stranici, podeljen u sekcije O projektu i O časopisu. Osim toga, ističemo da omogućena funkcija pretrage sajta prema ključnim rečima, nažalost, isključuje samu pretragu digitalne kolekcije časopisa Ženski pokret.

Slobodan Mandić, 11. maj 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 112-113.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2019, Bеograd, 2020, str. 111-116

Portal za žensku i rodnu istoriju

admin

Portal za žensku i rodnu istoriju

Ана Столић (Ур.), Биљана Вучетић, Историјски институт Београд, 2019,
Портал за женску и родну историју<http://zristorija.iib.ac.rs/> (11. V 2020).

Portal za žensku istoriju nastao je na temelju ideje da se definiše, sačuva i učini dostupnom vredna istorijska građa o prošlosti žena (i muškaraca), o istoriji rodnih odnosa i istoriji feminizma u Srbiji (Jugoslaviji) u poslednja dva veka. Početna stranica prezentacije pored osnovnih informacija upućuje na centralni odeljak sajta nazvan Istorijski arhiv. Ovaj segmenat korespondira sa osnovnim ciljem koje su autorke portala zadale, a to je da se sakupi, sačuva i učini dostupnom raznovrsna istorijska građa različitog porekla od značaja za istoriju rodnih odnosa, za pravni, ekonomski i politički položaj žena u Srbiji (Jugoslaviji) u 19. i 20. veku, njihovo obrazovanje, rad, ženski pokret, rat, učešće u međunarodnim ženskim organizacijama, brak i porodicu. Dostupan materijal u okviru Istorijskog arhiva je razvrstan i pretraživ u odnosu na zastupljene teme, kao i prema vrsti arhivske građe (časopisi i publikacije, dokumenti, fotografije). Postoji mogućnosti i dodatne selekcije materijala (ključne reči, tema, izdavač, godina izdanja). Među drugim odeljcima Portala, svakako treba pomenuti i sekciju Istraživanja, gde su pohranjena dvadeset i dva priloga saradnika/ca projekta, dok je segmenat Ženska i rodna istorija osmišljen da sabere najvažnije teorijske tekstove o nastajanju, preispitivanju, kao i o naučnim rezultatima ženske i rodne istorije. Značajnija dopuna postojećeg materijala u budućnosti, propraćena unošenjem pripadajućih metapodataka, svakako bi doprinela da Portal za žensku i rodnu istoriju zauzme referentno mesto na digitalnoj mapi onlajn dostupnih istoriografskih sadržaja na srpskom jeziku.

Slobodan Mandić, 11. maj 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2019, str. 111-112.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2019, Bеograd, 2020, str. 111-116