Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Tag: AtoM

Ψηφιακή Πύλη Αρχείων 1922

admin

Ψηφιακή Πύλη Αρχείων για το 1922

Γενικά Αρχεία του Κράτους, Ψηφιακή Πύλη Αρχείων για το 1922
 <https://archives1922.gak.gr> (20. II 2023).

1922 Archives Digital Portal

Digitalna platforma Opštеg državnog arhiva Grčkе uspostavlja naprеdnu mogućnost istraživanja turbulеntnih istorijskih potrеsa koji su zadеsili Grčku počеtkom dvadеsеtih godina XX vеka sa ishodištеm u maloazijskoj katastrofi i konvеnciji o obavеznoj razmеni stanovništva izmеđu Grčkе i Turskе 1922/1923. godinе. Iako nominalno usmеrеn na 1922. godinu, tеmatski vodič obuhvata širi hronološki opsеg, sa svim događajima i procеsima koji su vodili ka jеdnom od najtragičnijih događaja u modеrnoj istoriji Grčkе. Izbacivanjе grčkih snaga iz Malе Azijе prеd nalеtom turskih nacionalista prеdvođеnih Mustafom Kеmalom Ataturkom imalo jе vеlikih poslеdica na grčko društvo u narеdnim dеcеnijama. Nakon prisajеdinjеnja tеritorija stеčеnih u balkanskim ratovima i nastanka Nacionalnog raskola, napеtosti su dodatno pojačanе prilivom 1 100 000 Grka iz Malе Azijе i oko 100 000 grčkih izbеglica iz Rusijе i Bugarskе. Stoga nе čudi da jе mеđu uvrštеnom arhivskom građom tеmatski vеlika količina dokumеnata vеzana za izbеglička pitanja i problеmе (briga o izbеglicama, rеhabilitacija, socijalno staranjе, migracijе, obrazovanjе, njihovе ličnе pripovеsti…).

Ukupno jе na portalu do sada unеsеno prеko 500 jеdinica opisa, sa prеko 2500 digitalnih kopija, porеklom iz različitih javnih i privatnih institucija. Sav matеrijal i podaci su struktuirani u skladu sa mеđunarodnim standardima na kojima jе bazirana aplikacija otvorеnog pristupa AtoM (Dublin Core XML, EAD XML). Osim mogućnosti uvoza i izvoza podataka iz unificiranе bazе, ovim jе obеzbеđеna i jеdnostavna prеtraga uvrštеnog matеrijala prеma višе karaktеrističnih paramеtara (arhivski opisi, normativni zapisi, institucijе, funkcijе, prеdmеt, mеsta i digitalni objеkti). Porеd web sajta posvеćеnog Lozanskom miru iz 1923. godinе (The Lausanne Project 1922-23), ovom prеzеntacijom jе dobijеn još jеdan značajan onlajn digitalni rеsurs sa izvornim matеrijalom za istraživanjе prošlosti istočnog Srеdozеmlja. 

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2023, str. 143-144.

Slobodan Mandić, ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XLII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2023, Bеograd, 2023, str. 143-147.

Arhiv Republike Srpske, Arhipedija

admin

Arhiv Republike Srpske, Arhipedija

Arhiv Republike Srpske, Arhipedija <http://arhipedija.com> (25. XI 2020).

Nedugo nakon pokretanja elektronskog katalog rukopisa i arhivalija u Narodnoj biblioteci Srbije, tim stručnjaka iz Arhiva Republike Srpske je lansirao Arhipediju – platformu za opis i digitalizaciju arhivskih materijala, takođe baziranu na prilagođenoj aplikaciji otvorenog pristupa AtoM („Access to Memory“). Taj softver je nastao kao rezultat višegodiše saradnje arhivskih i informatičkih stručnjaka, a do sada je našao primenu u više od dve stotine arhivskih, muzejskih i dokumentacionih ustanova i organizacija širom sveta. Pored dobro osmišljenog intefejsa i prilagođenog dizajna, Arhipediju odlikuje i izuzetna sadržajnost, sa omogućenim pristupom najaktuelnijim metapodacima, odnosno opisima fondova i zbirki i njima pripadajućem arhivskom materijalu. Funkcionalnost prilagođenog rešenja omogućava unošenje osnovnih i proširenih podataka na nivou fondova i zbirki, uz detaljnu obradu nižih jedinica i unos digitalizovanog materijala. Korisnicima je omogućena jednostavna navigacija kroz dostupan materijal uz pomoć sugerisanih kategorija, tehnika napredne pretrage i filtiriranjem rezultata (npr. sa digitalnim objektima, ili prema stvaraocu arhivske građe). Osim benefita za spoljne korisnike zainteresovane za arhivsku građu koja se čuva u arhivskim i drugim ustanovama u Republici Srpskoj, treba podvući da se izabrano sofversko rešenje istovremeno koristi i kao alat za obradu arhivskog materijala, sa neuporedivo većom fukcionalnošću i mogućnostima u odnosu na doskorašnja rešenja (lokalne baze podataka, word i excel dokumenti i sl).

Slobodan Mandić, 25. novembar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2020, str. 93.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2020, Bеograd, 2020, str. 91-94.

UNESCO Archives AtoM catalogue

admin

UNESCO Archives AtoM catalogue

UNESCO Archives AtoM catalogue <https://atom.archives.unesco.org>  (12. XII 2019).

Među oko dve stotine institucija širom sveta koje su kao platformu za prikaz svojih arhivskih kolekcije izabrale softver AtoM / ICA- AtoM nalazi se i Arhiv Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu. Onlajn elektronski katalog odražava arhivsku strukturu Arhiva Uneska, koja je podeljena u 16 grupa (audiovizuelni arhiv, dokumenta sekretarijata, generalna konferencija, dokumenta međunaradonih organizacija, elektronski zapisi, itd). Zahvaljujući međunarodnim standardima za opis arhivske građe, inkorporiranim u prilagođenu aplikaciju, katalog je moguće pregledati i prema drugim elementima: jeziku (engleski, francuski), stvaraocu, imenskim i geografskim odrednicama, tematskim celinama, novou opisa.

Činjenicu da u katalog još nije uvrštena veća količina detaljnih opisa dokumenata i digitalnih kopija objašljena je time da su za početak dati opisi na opštem nivou, a detljanije informacije će biti dodavane u kontinuitetu. Postojeći opisi omogućavaju uvid u opšti pregled arhivske građe iz Arhiva Uneska i način na koji je ona organizovana.

Slobodan Mandić, 12. decembar 2019.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2019, str. 117-118.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2019, Bеograd, 2019, str. 113-118.

Elektronski katalog rukopisa i arhivalija AtoM NBS

admin

Elektronski katalog rukopisa i arhivalija AtoM NBS

Електронски каталог рукописа и архивалија AtoM НБС
<http://arhivalije.nb.rs> (18. XI 2019).

Elektronski katalog rukopisa i arhivalija Narodne biblioteke Srbije jedan je od retkih uspešnih primera digitalnog onlajn kataloga među baštinskim ustanovama kulture u Srbiji, koje su samostalno i u skladu s opšteprihvaćenim međunarodnim standardima postavile temelj za mogućnost pristupa informacijama o sopstvenoj arhivskoj građi. Za tu svrhu je iskorišćena prilagođena aplikacija otvorenog pristupa AtoM (skraćenica od „Access to Memory“), koja predstavlja web zasnovano softversko rešenje za opis arhivske građe, razvijeno od strane kanadske kompanije Artefactual Systems, u saradnji sa Programskom komisijom Međunarodnog arhivskog saveta.

Da bi ovaj katalog zaživeo na prihvatljiv način, osim prevoda stručne terminologije na srpski jezik, bilo je potrebno savladati ozbiljan izazov koji se ponajviše sastojao u prilagođavanju postojeće aplikacije i osmišljavanju komplikovanog sistema sa svim područjima opisa arhivske građe. Možda bi prosečnom korisniku više značio prihvatljiviji interfejs i optimalnije osmišljen dizajn, ali ipak kao važniju dimenziju treba istaći kompatibilnost podataka koji su uneti i rad na osnovu međunarodno prihvaćenih standarda, koji omogućavaju uvoz i izoz podataka (Dublin Core XML, EAD XML).

Zastupljene kolekcije na portalu moguće je pretraživati uz pomoć nekoliko filtera, i to: arhivski opisi, normativni zapisi, institucije, funkcije, predmet, mesta i digitalni objekti. Iako još u razvojnoj fazi, ovaj elektronski katalog predstavlja značajan iskorak i dobro polazište za iznalaženje rešenja za brz i efikasan pristup informacijama o vrednoj građi. Najavljeno je da će katalog nastaviti da se razvija i dopunjuje kako novim podacima tako i digitalizovanim predmetima u skorijoj budućnosti.

Slobodan Mandić, 18. novembar 2019.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2019, str. 116-117.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2019, Bеograd, 2019, str. 113-118.