Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Tag: ličnosti

Dr Dragoljub Jovanović

admin

Dr Dragoljub Jovanović. Profesor, političar, opozicionar

Dr Dragoljub Jovanović. Profesor, političar, opozicionar <http://www.drdragoljubjovanovic.com> (22. IV 2021).

Uzimajući u obzir da web prezentacije posvećene pojedinim istorijskim ličnostima nisu uobičajene u ovdašnjem sajber prostoru, sajt posvećen životu i delu srpskog naučnika, univerzitetskog profesora i političara Dragoljuba Jovanovića (1895-1977), već samom svojom pojavom potencijalno privlači pažnju publike. Iako bogatog i raznolikog sadržaja, sa više zanimljivih i korisnih sekcija, posetiocima sajta bi odmah trebalo ukazati da je u okviru neistaknute sekcije Dnevnik Dragoljuba Jovanovića sadržano elektronsko izdanje nedavno publikovanog dela u izdanju Istorijskog arhiva u Pirotu i porodice Dragoljuba Jovanovića (u sto primeraka). Dnevničke beleške u četiri toma obuvataju period od 1915. do 1973. godine, a za publikovanje ih je priredio istoričar dr Momčilo Isić, koji potpisuje i obimnu uvodnu studiju Dragoljub Jovanović i njegov dnevnik, na početku prvog toma. Pored toga što Dnevnik predstavlja osnovni izvor za izučavanje života i dela Dragoljubva Jovanovića, u njemu je sadržano i više hiljada imena ličnosti iz različitih oblasti društvenog života Jugoslavije, ali i sveta, pogotovo iz Francuske, u kojoj se Jovanović školovao. Preko sadržaja prezentacije izlistanog na početnoj strani sajta moguće je pristupiti i drugim tekstualnim i audio-vizuelnim zapisima, poput elektronske verzije doktorske disertacije Dragoljuba Jovanovića Optimalan prinos od radničkog rada odbranjenoj u Parizu 1923. godine, zatim pregleda rukopisnih tekstova, predavanja, objavljene i neobjavljene arhivske građe, literature, dokumenata iz arhiva porodice, rešenja o rehabilitaciji iz 2009. godine. Prezentacija sadrži i poseban link ka galeriji odabranih fotografija i drugih dokumenata. Povratak na početnu stranicu sajta sa bilo kojeg drugog mesta prilikom surfovanja je omogućen klikom na ikonu sa stilizovanim logom sa potpisom dr Dragoljuba Jovanovića u gornjem levom uglu ekrana. Jedino što bi se ovoj bez sumnje vrednoj i sadržajnoj prezentaciji moglo prigovoriti, to je možda ne baš najadekvatnije izabran domen sajta koji pogrešno upućuje na internet lokacije komercijalnog tipa (.com). Osim toga, bilo bi dobro dodati impresum sajta.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2021, str. 137-138.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXVII”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2021, Bеograd, 2021, str. 137-143.

Русская Сербия

admin

Русская Сербия

М. Сорокина, И. Антанасиевич, Н. Масоликова, М. Живанович, Dr.W,
Русская Сербия <https://russianserbia.com> (8. II 2021).

U periodu između dva svetska rata Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca/ Kraljevina Jugoslavija postala je jedno od središta ruske emigracije u Evropi. Zajedno sa Berlinom, Pragom, Parizom i drugim evropskim prestonicama koje su udomile ruske izbeglice nakon ruske revolucije i građanskog rata, nesumljivo važno mesto pripada i Beogradu. Krajem 20-ih godina XX veka u Beogradu je bilo 10.000 izbeglih Rusa, među njegovih 239.000 stanovnika, a prema nekim procenama u Kraljevini Jugoslaviji je do Drugog svetskog rata živelo oko 42.000 ruskih izbeglica. Prezentaciju posvećenu proučavanju svih aspekata istorije ruske emigracije u Srbiji/Jugoslaviji potpisuje zajednički tim rusko-srpskih stručnjaka, među kojima je i rukovodilac projekta Marina Jurjevna Sorokina. Zamišljena kao neka vrsta olajn enciklopedije posvećene istoriji ruske emigracije na prostoru Kraljevine Jugoslavije, prezentacija sadrži kraći uvodni tekst i obeležene osnovne sekcije sajta: Ličnosti, Grobovi, Dokumenta, Publikacije, Fotografije. Svaku kategoriju je moguće dodatno pregledati i pretrežavati prema različitim podkategorijama, odnosno poljima za naprednu pretragu, a unete jedinice su i međusobno povezane. Sekcija koja sadrži informacije o preminulima i fotografije grobova zapravo predstavlja unapređenu verziju sajta Nekropolj ruskog zarubežja koji je pokrenut 2010. godine.

Slobodan Mandić, 8. februar 2021.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2020, str. 103-104.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2020, Bеograd, 2021, str. 101-106.

Milan Zloković arhitekt

admin

Milan Zloković arhitekt

Fondacija Milan Zloković, Milan Zloković arhitekt
<https://www.milanzlokovic.org> (25. XI 2020).

Fondacija Milan Zloković, koja svojim osnivanjem 2016. godine pokreće značajnu misiju rasvetljavanja dela i ličnosti arhitekte Milana Zlokovića (kao projektanta, umetnika, naučnika i pedagoga), širokoj lepezi svojih aktivnosti od 2020. godine dodaje i pokretanje i rad na sadržajnoj i preglednoj internet prezentaciji. Pored detaljnih informacija o samoj Fondaciji, timu uključenom u ovaj značajan projekat, kao i vestima u vezi sa preduzetim akcijama, na sajtu je predstavljen život i rad poznatog arhitekte unutar dobro osmišljenih i bogato ilustrovanih sekcija. U odeljku Arhitekura omogućen je pristup i pretraga (prema lokaciji, tipu objekta i ishodu projekta) kolekciji najznačajnijih projekata iz svih faza njegovog stvaralaptva, a koji obuhvataju realizacije, konkursne radove, idejna rešenja i tipske projekte. Javnosti manje poznat likovni opus Milana Zlokovića predstavljen je u nekoliko celina u sekciji Likovni radovi. Pored arhitektonskih crteža, skica i tehničke dokumentacije koji su deo Legata Milana Zlokovića oformljenog u Muzeju grada Beograda, kao i raznovrsnog materijala sa kojim raspolaže Fondacija, u prezentaciju je uvrštena i dokumentacija drugih ustanova, poput Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Istorijskog arhiva Beograda, Muzeja nauke i tehnike, Narodne biblioteke Srbije, ali i iz privatnih kolekcija. Zbog svega navedenog, ova lokacija zaslužuje pažnju stručnjaka različitih profila, a nesumnjivo će izazvati interesovanje i kod šire baze korisnika.

Slobodan Mandić, 25. novembar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2020, str. 94.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2020, Bеograd, 2020, str. 91-94.

Churchill Archive

admin

Churchill Archive

Bloomsbury Publishing Plc, Churchill Archive, <http://www.churchillarchive.com> (5. XII 2015).

Obimna arhiva Vinstona Čerčila, koja broji blizu osamsto hiljada stranica originalnih dokumenata, nastalih između 1874. i 1965. godine, od 2012. godine  dostupna je u digitalnom obliku. Osim bogate i raznovrsne arhivske građe koja se originalno čuva u Čerčilovom arhivskom centru u Kembridžu od osnivanja 1973. godine, čije korišćenje je olakšano filterima rezultata pretrage prema temama, mestima, periodu i ličnostima, na sajtu se takođe nalaze i dodatni sadržaji u posebnim sekcijama poput materijala za univerzitetsku i školsku nastavu, tematskih izložbi dokumenata (Čerilov Prvi svetski rat, Čerčil i žene, Vinston Čerčil i javni govor), specijalizovanih vodiča kroz građu za studente i istraživače, linkova ka drugim lokacijama (članci iz savremene štampe, audi klipovi), video uputstva za korišćenje ovog internet arhiva. Urađen prema najvišim informatičkim, arhivističkim i bibliotečkim standardima, onlajn arhiv Vinstona Čerčila omogućava da hiljade pisama, govora, telegrama, rukopisa, vladinih transkripata i drugih izvora prvog reda, vezanih za ovu značajnu istorijsku ličnost, budu dostupni korisnicima širom sveta. Sajt ima i komercijalnu komponentu, budući da je pun pristup omogućen samo registrovanim korisnicima, uz besplatan probni period pristupa, a takođe i na osnovu sporazuma sa bibliotekama i akademskim organizacijama.

Slobodan Mandić, 5. decembar 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2015, str. 119-120.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2015, Bеograd, 2015, str. 117-121.

Stevan Kragujević – život i delo

admin

Stevan Kragujević – život i delo

Stevan Kragujević – život i delo, <http://www.stevankragujevic.com> (17. VIII 2015).

Osim legata koji se čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda, Istorijskom arhivu Sente i u Muzeju istorije Jugoslavije, život i delo poznatog jugoslovenskog i srpskog fotoumetnika i fotoreportera Stevana Kragujevića (1922-2002) moguće je bliže upoznati i uvidom u sadržaj ovog sajta, a zaslugom njegove kćerke Tanje Kragujević. Nakon uvodne stranice koja sadrži nekoliko kratkih informacija o Stevanu Kragujeviću, o autorskim pravima njegove zaostavštine, kao i link ka odrednici na Vikipediji, posetioci mogu ući u dubinu prezentacije putem dinamičnog, vertikalno položenog linka sa dasne strane ekrana. Dalja navigacija sajtom je veoma jednostavna – na levoj strani nalazi se meni koji vodi ka glavnom odeljku Delo – foto galerija, gde je grupisano nekoliko reprezentativnih celina: Fotoantologija; Dan oslobođenja Sente 1944; Senta, dan poplave 1970; Stari Beograd; Beograd, susret epoha; Beograd XX vek, Stevan u Beogradu; Galerija poznatih. Ispod je posetiocima dat i veoma iscrpan popis preporučenih linkova. Pregledno i jednostavno, sa brižljivo odabranim prezentovanim fotomaterijalom, ovaj sajt na adekvatan način daje mogućnost upoznavanja sa umetnikom koji je svojim bogatim delom sačinio jedinstvenu dokumentarnu hronologiju o razvoju Jugoslavije, svedočeći, kao fotoreporter, o svim značajnim dogaćajima iz politike, kulture, umetnosti i sporta.

Slobodan Mandić, 17. avgust 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2014, str. 118.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIX”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 1, 2014, Bеograd, 2015, str. 117-121.

136 Энвер Ходжа. Его жизнь и работа

admin

Энвер Ходжа. Его жизнь и работа

Энвер Ходжа. Его жизнь и работа, 2008-2015 <http://www.enverhoxha.ru> (14. IV 2015).

Prezentacija na ruskom jeziku posvećena je životu i delu Envera Hodže (1908– 1985), revolucionara i vrhovnog vođe Narodne Republike Albanije. Početna stranica omogućava pregleda informacija i preuzimanja materijala preko nekoliko različitih odeljaka raspoređenih linearno, od vrha prema donjem delu strane. Tu su izloženi biografski pregledi (biografija i istorijsko-biografski esej), bogata biblioteka izdanja na ruskim jeziku, sa mogućnošću preuzimanja knjiga u pdf formatu, tematski arhiv koji sadrži elektronska izdanja knjiga u vezi sa glavnom temom (klasici marksizma-lenjinizma, razni materijali o Albaniji u vreme socijalizma i dr.), časopis Nova Albanija, koji je distribuiran ilegalno na prostoru SSSR od 1961. godine, Muzej sajta, odgovori na pitanja posetilaca i komentari, i na kraju nekoliko galerija (Enver Hodža u umetničkim delima socrealizma, posteri sa njegovim likom, foto-materijal). Autori navode da je osnovna namena sajta, pored popunjavanja postojećih praznina na ruskom govornom području o ličnosti Envera Hodže i njegovog angažmana na polju teorijskog i praktičnog revolucionarnog rada, i promovisanje ideje marksizma-lenjinizma. Uprkos ideološki obojenoj poziciji autora, na ovoj adresi istraživači mogu pronaći korisne informacije o vremenu i temama s kojima je ukršteno delovanje te ličnosti.

Slobodan Mandić, 14. april 2015.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2013, str. 168-169.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XVIII”, u: Godišnjak za
društvеnu istoriju 3, 2013, Bеograd, 2015, str. 165-169.

Дорогой Гагарина

admin

Электронный проект ”Дорогой Гагарина. К 50-летию первого полета человека в космос”

Федеральное архивное агентство (Росархив), 2011,

Электронный проект ”Дорогой Гагарина. К 50-летию первого полета человека в космос”, <http://rusarchives.ru/12april/index.php> (31. I 2013).

Internet prezentacija posvećena obeležavanju pedeset godina od prvog leta čoveka u svemir posetiocima daje na uvid dragoceni odabir arhivske građe iz različitih ruskih ustanova. U nekoliko tematskih celina na ovoj lokaciji su prezentovana dokumenta koja pokrivaju najrazličitije aspekte ovog događaja, ali i drugih epizoda iz istorije istraživanja svemira: zvanična dokumentacija, fotografije, slike, časopisi, mape, sveske, beleške, pisma. U ostalim propratnim sekcijama sajta posetioci se mogu detaljnije upoznati sa istorijom prvog čovekovog leta u kosmos, dodatnim informacijama u vezi ovog, ali i sa drugim projektima vezanim za obeležavanje samog jubileja u Rusiji, kratkom biografijom Jurija Gagarina, tematskim spiskom literature, a ponuđena je i mogućnost napredne pretrage dostupnih informacija.

Slobodan Mandić, 31. januar 2013.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2012, str. 110.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XIV”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2012, Bеograd, 2012, str. 109-114.

Die Ära Helmut Kohl 1982-1998

admin

Die Ära Helmut Kohl 1982-1998

Konrad Adenauer Stiftung, Die Ära Helmut Kohl 1982-1998, <http://www.helmut-kohl.de/> (02. IX 2009).

Epoha Helmuta Kola, nemačkog kancelara od 1982. do 1998. godine, i lidera Hrišćanske demokratske unije (CDU)  od 1973. do 1998. godine, obeležila je značajan period u istoriji Evrope, Zapadne Nemačke i od 1990. ponovo ujedinjene nemačke države. Internet prezentacija nemačke političke Fondacije Konrad Adenauer posvećena je ličnosti i istorijskoj ulozi i značaju ovog državnika i političara. Sajt se sastoji od nekoliko sekcija: kraći prikaz životne i radne biografije sa malom galerijom fotografija, deo posvećen značajnim političkim događajima, veoma detaljnu hronologiju događaja od 1982. do 1998. godine, transkripte dokumenata i iscrpnu bibliografiju od 29 stranica u PDF formatu, izrađenu marta 2008. godine. Ova Internet prezentacija privući će pažnju svih onih koji se zanimaju za savremenu istoriju Evrope i ulogu značajnih istorijskih ličnosti u njoj.

Slobodan Mandić, 2. oktobar 2009.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2009, str. 111.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) VII”,
u: Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2009, Bеograd, 2009, str. 107-111.