Digitalna istorija

web adresar, internet sajtovi i digitalni alati: istorija, istoriografija, arhivistika

Tag: Rusija

Рериховская энциклопедия

admin

Рериховская энциклопедия

Рериховская энциклопедия <http://www.roerich-encyclopedia.facets.ru> (2. X 2022).

Aleksandar Mihailovič Aseev (1902/3-ок. 1993), lekar, izdavač i jedan od autora almanaha ”Okultizam i joga”, koji je izlazio u Beogradu od 1933, jedno vreme u Sofiji (1937/38), a od 1952. do 1977. u Paragvaju.

Intеrnеt prеzеntacijе posvеćеnе pojеdinim istorijskim ličnostima mogu biti vеoma zgodno i korisno srеdstvo u еfikasnom i brzom prikupljanju nеophodnih podataka i njihovim uporеđivanjеm sa drugim izvorima. Upoznavanjе sa bogatim i zanimljivim životom ruskog slikara, filozofa, naučnika i pisca Nikolaja Rеriha (1874–1947), kao i životom njеgovе suprugе i slеdbеnika, umnogomе jе olakšano postavljanjеm web sajta na ruskom jеziku čiju okosnicu čini prikupljеna i provеrеna istorijska građa sa raznih strana, prеthodno objavljеna kao prvi tom Enciklopеdijе Rеriha u Novosibirsku 2003. godinе. Prеzеntacija skromnog dizajna, ali jеdnostavnog i upotrеbljivog sadržaja, sastoji sе od nеkoliko sеkcija dostupnih putеm mеnija sa lеvе stranе еkrana. Posеtioci sе ovdе mogu upoznati i prеtraživati informacijе u vеzi sa licima koja su povеzana sa Rеrihovima, a mеđu kojima ima vеoma zanimljivih ličnosti i za istraživačе našеg podnеblja, poput Alеksandra Mihailoviča Asееva (1902/3–1993), lеkara, izdavača i jеdnog od autora almanaha Okultizam i joga, koji jе pokrеnut u Bеogradu 1933. godinе. Tu jе zatim i rеčnik s objašnjеnjima pojmova i imеnima koja su pomеnuta u dеlu Učеnjе živе еtikе, kao i analiza izdanja ovog dеla. Korisni su i odеljci koji sadržе bibliografijе o Rеrihovima i katalog slika N. K. Rеriha, vеoma plodnog autora, čijе su mnogе slikе izložеnе u poznatim svеtskim muzеjima i galеrijama.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2022, str. 102-103.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XLI”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2022, Bеograd, 2023, str. 99-104.

Милитера (Военная литература)

admin

Милитера (Военная литература)

Олег Рубецкий, Сайт «Милитера» («Военная литература»)<http://militera.org/> (20. II 2022).

Ruski sajt Militera posvećen vojno-istorijskoj literaturi pokrenut je 2001. godine i danas predstavlja jednu od najobimnijih internet biblioteka na ruskom jeziku. Brojni resursi dostupni na ovoj lokaciji razvrstani su u desetak odeljaka: autori, članci, periodika, vojna alternativa i futurologija, dečja vojna književnost, usmene istorije, vojne karte i dijagrami, poezija, pionirski poduhvati. Osnovni odeljci su dopunjeni sekcijama koje su klasifikovane prema vrsti literature (primarni izvori, dnevnici i pisma, memoari, biografije, vojne istorije, istraživanja, proza, tehnika i oružije i dr). Iako dominiraju sadržaji iz vojne istorije, u veliku količinu dostupnog materijala nužno su uključeni i srodni sadržaji iz drugih oblasti, poput statistike, politike, ekonomije, ili dela iz opšte istorije. Takođe, u odeljku sa linkovima ka drugim lokacijama (Ссылки) date su poveznice sa drugim korisnim i kompatibilnim lokacijama na internetu, poput sajtova koji imaju sekcije sa digitalnim bibliotekama i onim posvećenim staroj periodici i istorijskim novinama. Sav materijal na sajtu može se slobodno preuzeti u jednom ili više formata, a za korišćenje nekih će možda biti potrebna instalacija dodatnog softvera za čitanje knjiga, poput programa SumatraPdf za otvaranje fajlova u DjVu formatu. Ovaj format je inače napravljen primarno za skladištenje skeniranih dokumenata, naročito onih koji sadrže kombinaciju teksta, crtanih linija, indeksiranih kolor slika i fotografija.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2021, str. 96-97.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIX”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2021, Bеograd, 2022, str. 93-98.

Русская Сербия

admin

Русская Сербия

М. Сорокина, И. Антанасиевич, Н. Масоликова, М. Живанович, Dr.W,
Русская Сербия <https://russianserbia.com> (8. II 2021).

U periodu između dva svetska rata Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca/ Kraljevina Jugoslavija postala je jedno od središta ruske emigracije u Evropi. Zajedno sa Berlinom, Pragom, Parizom i drugim evropskim prestonicama koje su udomile ruske izbeglice nakon ruske revolucije i građanskog rata, nesumljivo važno mesto pripada i Beogradu. Krajem 20-ih godina XX veka u Beogradu je bilo 10.000 izbeglih Rusa, među njegovih 239.000 stanovnika, a prema nekim procenama u Kraljevini Jugoslaviji je do Drugog svetskog rata živelo oko 42.000 ruskih izbeglica. Prezentaciju posvećenu proučavanju svih aspekata istorije ruske emigracije u Srbiji/Jugoslaviji potpisuje zajednički tim rusko-srpskih stručnjaka, među kojima je i rukovodilac projekta Marina Jurjevna Sorokina. Zamišljena kao neka vrsta olajn enciklopedije posvećene istoriji ruske emigracije na prostoru Kraljevine Jugoslavije, prezentacija sadrži kraći uvodni tekst i obeležene osnovne sekcije sajta: Ličnosti, Grobovi, Dokumenta, Publikacije, Fotografije. Svaku kategoriju je moguće dodatno pregledati i pretrežavati prema različitim podkategorijama, odnosno poljima za naprednu pretragu, a unete jedinice su i međusobno povezane. Sekcija koja sadrži informacije o preminulima i fotografije grobova zapravo predstavlja unapređenu verziju sajta Nekropolj ruskog zarubežja koji je pokrenut 2010. godine.

Slobodan Mandić, 8. februar 2021.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 2, 2020, str. 103-104.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 2, 2020, Bеograd, 2021, str. 101-106.

Динамика экономического и социального развития России в XIX – начале ХХ вв

admin

Динамика экономического и социального развития России в XIX – начале ХХ вв

Кафедра исторической информатики Исторического факультета МГУ (проф. Л.И. Бородкин), Проект «Динамика экономического и социального развития России в XIX – начале ХХ вв.» <http://www.hist.msu.ru/Dynamics/index.html>
(25. XI 2020).

Prezentcija projekta Dinamika ekonomskog i društvenog razvoja Rusije u XIX i početkom XX veka, pokrenutog januara 2010. godine na Odeljenju za istorijsku informatiku Istorijskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosova. Prema rečima autora projekta, predloženi tematski elektronski resurs ima za cilj stvaranje verifikovane izvorne baze za istraživanje socio-ekonomske istorije prerevolucionarne Rusije. U tu svrhu stvorena je elektronska zbirka vremenskih serija koja karakteriše procese ekonomskog razvoja i socijalne modernizacije Rusije u naznačenom periodu. Objedinjavanje na jednom mestu podataka prikupljenih sa više strana, prethodno rasutih u brojnim publikacijama predrevolucionarnog i sovjetskog vremena, sada bi trebalo da daju izoštreniju sliku o dinamici procesa koje razmatraju. Uključeni materijal je sistematizovan u petnaest odeljaka (Demografija, Cene rada i indeksi cena, Plate, Prihodi, Potrošnja, Društvni razvoj, Poljoprivreda, Državni budžet…), a unutar svakog odeljka nalaze se desetine pregleda koji se mogu preuzeti u Excel dadotekama (u .xls formatu).

Slobodan Mandić, 25. novembar 2020.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2020, str. 91.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXXIV”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2020, Bеograd, 2020, str. 91-94.

Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Росс. Федерации

admin

Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Российской Федерации

Маттиас Уль, Сергей Кудряшов, Евгений Бастрон, 2017, Российско-германский проект по оцифровке германских документов в архивах Российской Федерации <http://germandocsinrussia.org/> (26. II 2019).

Jedna od posledica savezničke pobede u Drugom svetskom ratu bila je i to što su se dokumenta nacističkog režima zatekla na teritoriji više zemalja, uključujući i Rusiju. Najveće zbirke takvih dokumenata na teritoriji Rusije čuvaju se u Federalnom arhivu Ruske Federacije (GARF, RGASPI i RGVA), kao i u Centralnom arhivu Ministarstva odbrane Ruske Federacije (CAMO). Projekat digitalizacije nemačkih dokumenata pohranjenih u ruskim arhivima pokrenut je 2011. godine na inicijativu predsedničke administracije Ruske federacije, a zajednički ga realizuje više institucija: Federalna arhivska agencija, Ministarstvo odbrane, Rusko istorijsko društvo, Nemački istorijski institut u Moskvi. Digitalizovana arhivska građa jednostavno je podeljena u tri sekcije: dokumenta Drugog svetskog rata, Prvog svetskog rata i građa specijalnih nemačkih službi (tim redosledom). Kvalitetna pretraga prezentovanog materijala je moguća zahvaljujući dobro strukturiranim metapodacima. U sekciji Ukazateli/ Verzeichnis moguće je vršiti detaljnu pretragu, a tu je vidljivo i koje vrste metapodataka su prisutne u zbirci, kao i broj dokumenata sa tim opisima. Dokumenta su zaštićena digitalnim tekstualnim žigom od neovlašćene upotrebe, što u pojedinim slučajevima može otežati čitanje teksta. Kompletan sadržaj prezentacije je dostupan na nemačkom i ruskom jeziku. 

Slobodan Mandić, 26. februar 2019.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 3, 2018, str. 119-120.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXX”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 3, 2018, Bеograd, 2019, str. 119-123.

Russi in Italia

admin

Russi in Italia

Russi in Italia <http://www.russinitalia.it> (23. XI 2017).

Sajt projekta Rusi u Italiji, finansiranog od strane italijanskog Ministarstva kulture, pokrenula je grupa slavista sa četiri italijanska univerziteta u svrhu upoznavanja sa ruskim prisustvom u Italiji u prvoj polovini XX veka, kao i sa namerom osvetljavanja veza Rusa sa italijanskom kulturom i društvom. Autori sajta ističu da je posebnost ruske emigracije u Italiji u odnosu na ono što se dešavalo u drugim mestima ruske dijaspore, na primer u Francuskoj, Nemačkoj ili u slovenskim zemljama, to što je taj migracioni tok rasut i sakriven u naborima italijanskih kulturnih događaja prve polovine XX veka, i kao takav do sada nije bio predmet sistematskih studija, već samo ciljanih istraživanja pojedinaca ili institucija. Stoga ova prezentacija ima za cilj i da popuni tu prazninu, stvarajući onlajn referentni alat koji će sadržati najveći broj korisnih podataka u ukupnoj rekonstrukciji ovog fenomena. U skladu sa tim skrećemo pažnju na odeljak posvećen izvorima iz fondova arhiva, biblioteka i privatnih zbirki, kao i na deo koji sadrži bibliografiju, gde je mnoge naslove moguće i preuzeti. Osim toga, u okviru menija sa desne strane nalaze se korisni dodaci ka što su biografski leksikon Rusa u Italiji, Hronologija (1900-1943), virtuelna biblioteka i muzej. Virtuelna biblioteka sadrži veliki broj dokumenata, publikacija i novinskih članaka, dok je u okviru muzeja predstavljen značajan broj ruskih umetnika i njihovih radova.

Slobodan Mandić, 23. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 99.-100

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.

Русский Некрополь в Белграде и других городах Сербии

admin

Русский Некрополь в Белграде и других городах Сербии

Курский государственный университет, Исторический факультет, Русский Некрополь в Белграде и других городах Сербии <http://rn-belgrade.ru> (25. XI 2017).

Sajt posvećen ruskom groblju u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji rezultat je rada profesora, postdiplomaca i studenata Istorijskog fakulteta Kurskog državnog univerziteta, uz podršku kolega sa tehničih fakulteta. Osnovna odeljak sajta sadrži bazu podataka ruskih grobova, koja se može pregledati azbučnim redom, ili unošenjem imena ili prezimena u polje za pretragu. Svaka ličnost u bazi sadrži podatke o premunulom, lokaciji grobnog mesta i fotografiju nadgrobnog spomenika. Navedeno je i ime grada, ako osoba nije sahranjena u Beogradu. U okviru posebne stranice su dati spiskovi sahranjenih po mestima (Beograd, Pančevo, Novi Sad, Zrenjanin, Kragujevac, Kraljevo, Smederevo) i njih je moguće preuzeti na lokalni uređaj za dalje korišćenje. Osim toga, prezentacija sadrži i galeriju fotografija, kao i rubrike o aktuelnim dešavanjima,  učesnicima i saradnicima projekta i njihovim publikacijama na temu kojoj je posvećen sajt.

Slobodan Mandić, 26. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 99.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.

История России в фотографиях

admin

История России в фотографиях

Издательство Яндекса, История России в фотографиях <https://russiainphoto.ru> (28. XI 2017).

Izdavačka kuća ruske kompanije Jandeks u okviru programa kreiranog za razvoj i podršku obrazovnih projekata u digitalnom okruženju realizovala je nekoliko značajnih onlajn platformi vezanih za humanističke nauke. Pored projekata posvećenih izučavanju antičke istorije, obeležavanju stogodišnjice Februarske i Oktobarske revolucije, korisnici širom sveta mogu da uživaju u rezultatima velikog poduhvata posvećenog kreiranju otvorenog i javnog fotografskog arhiva, koji obuhvata preko jedan i po vek ruske istorije (1840-1999). Izuzetno moderna i tehnički veoma funkcionalna prezentacija trenutno sadrži preko sto hiljada fotografija, sabranih sa različitih strana – iz muzeja, arhiva, privatnih kolekcija, ali i dodatih od strane korisnika sajta. Za korišćnje ovog resursa u punom kapacitetu koji podrazumeva dodavanje fotografija i kreiranje spostvenih izložbi je nophodno registrovanje korisnika, što se može izvršiti veoma jednostavno, korišćenjem već postojećih naloga na drugim servisima (Яndeks, Odnoklassniki, VKontakte, Google, Facebook, Twitter), ili kreiranjem namenske prijave. Početna stranica sadrži polje za pretragu koju je moguće izvršiti kombinovanjem ključnih reči sa autorom fotografije i izvorom (preko 150 institucija, oganizacija i privatnih kolekcija). Ispod polja za pretragu se nalazi vremenska linija kojom je moguće manipulisati u cilju dolaska do željene dekade/godine, zatim je tu i ulaz ka jednoj od ponuđenih izložbi sačinjenih na osnovu materijala sa sajta, a još niže je dat vizuelni pregled izabranog materijala po dekadama. Veliku količinu raznovrsnog materijala, koji uključuje i video snimke, moguće je pretraživati i prema dodatnim parametrima u ostalim odeljcima sajta, kao što su: izložbe, izvori, geografska lokcija, teme (ratovi i revolucije, arhitektura, pejzaži, transport, umetnost, zanimanja, industrija, svakodnevni život, životinjski svet, obrazovanje, mladost, stil). Napomenimo da je u kolekcijama moguće pronaći i 84 fotografije iz Beograda i Srbije iz 1944/1945 godine, autora Evgenija Ananjeviča Haldeja, sovjetskog fotografa i ratnog foto-reportera.

Slobodan Mandić, 28. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 98.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.

Бессмертный барак

admin

Бессмертный барак

Андрей Шалаев (Ред),  Бессмертный барак <https://bessmertnybarak.ru> (26. XI 2017).

Prezentacija namenjena negovanju uspomena i sećanja na žrtve političkih progona, deportacija, nasilja i terora u sovjetskoj Rusiji. Sajt je pokrenut novembra 2015. godine i danas sadrži veliku bazu podataka. Prvi odeljak sajta je Pomenik gde je vizuelno prikazan dugačak niz foto-portreta žrtava, preko kojeg se dolazi do detaljnijih informacija o svakoj osobi, prema dobro organizovanoj strukturi, obogaćenim dodatnim fotografijama, informacijama i geografskom kartom. Naravno, bazu je moguće pretraživati i pomoću vidno istaknutog polja za pretragu (ime, prezime, potomstvo, godina rođenja), Na veoma visokom tehničkom nivou, sa poveznicama ka nalozima na društvenim mrežama, sajt sadrži i mnogo drugih odeljaka kao što su galerija dokumenata, knjiga sećanja, mesta pogibije i sahranjivanja, sovjetski organi državne bezbednosti, otkrivanje zatvorenika gulaga, porodične istorije, svedočenja očevidaca itd. Na vidnom mestu istaknut je i poziv korisnicima da svojim prilozima obogate postojeći materijal.

Slobodan Mandić, 26. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 97.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.

Энциклопедия «Всемирнаяистория»

admin

Энциклопедия «Всемирнаяистория»

Энциклопедия «Всемирнаяистория», <http://w.histrf.ru> (23. XI 2017).

Ruski portal Enciklopedija svetske istorije nastao je sa svrhom predstavljanja informacija o prošlosti dobijenih na osnovu istraživanja ruskih i stranih naučnika, za sve periode opšte i ruske istorije. Enciklopedija takođe sadrži i tekstove o istoriografiji, teoriji, metodologiji i filozofiji istorije, pomoćnim istorijskim disciplinama, nastavi istorije i organizaciji istorijske nauke u Rusiji i u inostranstvu. Kao osnova za popunjavanje sadržaja su poslužili objavljeni tomovi „Ruske istorijske enciklopedije”, kao i ugovori za objavljivanje članaka iz „Velike ruske enciklopedije”, „Pravoslavne enciklopedije” i drugih velikih enciklopedija. Pored toga, sadržaji se dopunjuju i uz pomoć registrovanih korisnika koji imaju status stručnjaka za pojedine oblasti. Oni mogu ponuditi svoje članke za objavljivanje, a imaju i mogućnost diskutovanja o objavljenim materijalima. Enciklopedijske odrednice je moguće pregledati na osnovu tri kriterijuma: tematskim izborom (Rubriki), istorijskim periodom (Periodы), ili azbučnim redom (A … Я).Takođe, obezbeđena je i pretraga preko ključnih reči u polju za pretragu. Dobijeni rezultati na osnovu upita pojma Beograd (Belgrad) potvrđuju visok kvalitet pouzdanosti ovog onlajn resursa, kako u pogledu kvantiteta i raznovrsnosti odrednica, tako i sa obzirom na naučni kvalitet objavljenih članaka.

U svetlu obeležavanja stogodišnjice revolucije u Rusiji 1917. godine, kao i u vezi sa velikim brojem ruskih emigranata koji su pronašli utočište u Kraljevini SHS/Jugoslaviji, pomenimo i odlično obrađene odrednice o akterima rušenja trovoekovne ruske monarhije. To su Mihail Vasiljevič Aleksejev, poslednji glavnokomandujući Ruske carske armije, Vasilij Vitaljevič Šuljgin, koji je preuzeo potpisan akt o abdikaciji u blindiranom vozu u kojem se car nalazio, da bi ga potom odneo u Petrograd, kao i Mihail Vladimirovič Rodzjanko, predsednik poslednje carske Dume, koji je poneo oreol borca koji je oborio cara.

Slobodan Mandić, 23. novembar 2017.

Originalno objavljeno u Godišnjaku za društvenu istoriju 1, 2017, str. 95-96.

Slobodan Mandić ”Prikazi sajtova (Web adrеsar) XXV. Novo na ruskom Web-u”, u:
Godišnjak za društvеnu istoriju 1, 2017, Bеograd, 2017, str. 95-100.